MUŽ KOLIK' PUŽ

Zateko se, zareko se,
Da se neću udavati;
Prevari se, udade se,
Nađe muža kolik' puža.
Ja imadoh lakat sukna,
Skroji' njemu benevreke;
Otalen mi ostanulo,
Opleto mu rukavice,
Posla njega za kozama.
Svi kozari dojaviše,
A moj mali ne dojavi.
Uze drugu i preslicu,
Zadi' drugu za preslicu,
Pa ga odo potražiti.
Kad se junak zavalio
U koziju stopetinu!
Ja ga uzo u pregaču,
Pa ga baci' na ognjište:
Skoči žiža, ožeže ga,
Ajme njemu, zabolje ga!
Ja ga uzo u naramak,
Pa ga baci' na policu:
Skoči mačka, ogrebe ga,
Ajme njemu, zabolje ga!
Ja ga uzo u naručje,
Pa ga baci na bunjište:
Dođe koka, začeprka.
Ajme njemu, zabolje ga!
Ja ga uzo u pregaču,
Pa ga baci na putinu:
Zaleti se crna psina!
"Od' odatle, crna psino,
Nije tvoja užina,
Nego moja mužina!"

PRIJA PRIJI U ROD DOŠLA

Oj, na našem igralištu,
Nikla tikva na bunjištu -
Prija priji u rod došla!
"Daj mi, prijo, jednu tikvu!"
"ne dam, bome, ni tikvice!
Dala sam ti ćerku svoju!"
"Dala si mi vraga svoga!
Vidi taru pa se čudi:
'Kakve s' ono nakarade?'
Vidi brdla pa se čudi:
'Kakvo j' ono pribijalo?'
Vidi čunak pa se čudi:
'Kakvo j' ono prometalo?'
Vidi nite pa se čudi:
'Kakva j' ono gore-dolje?'
Vidi skošce pa se čudi:
'Kakvo j' ono škripuckalo?'
Vidi vrat'lo pa se čudi:
'Kakvi s' ono divji rozi,
Na njima se brajo vozi?"

VALISAVA I STARAC

Valila se Valisava:
Kad se stane udavati,
Da će momke probirati,
Golobrade, golobrke,
I suviše visok stasa.
Kad to čuo stari starče,
Bradvom bradu obrijao,
A kosturom zastrugao,
Te on ide Valisavi,
Pa on prosi Valisavu:
"Pođi za me, Valisavo,
Imam blago nebrojeno,
Imam konja nekovanih,
Imam brašna od tri ljeta,
Imam kulu od tri poda."
Prevari se Valisava;
Kada došla starom starcu,
Stade starac kosti peći,
Valisava suze teći:
"Kamo kula od tri poda?
Kamo brašno od tri ljeta?
Kamo blago nebrojeno?
Đe l' su konji nekovani?"
Odgovara stari starče:
"Paučina po zidini,
To je kula od tri poda;
Blago moje nebrojeno -
Sitni mravi po putini;
Konji vrani nekovani -
Oni miši u zidini;
Brašno moje od tri ljeta,
To mi je lug na ognjištu!"

IZVRNUTA PJESMA

Teče Krka povr' Velebita,
Poveze se po kršu galija,
Konja jaše po moru delija.
Gledalo i' tursko momče mlado,
Gledalo i' s Beograda grada,
Te ponese pušku oko oka.
U zlo ga je mjesto pogodio,
Pod koljeno u srce junačko.
Živ poginu, zdravo kući dođe
I kod kuće tri veselja nađe:
Od ševara kuća izgorela,
A majka mu konja prihvatila,
Sestra mu se od starosti smije,
Ćaća mu se ni rodio nije.
Oj! polećela dva pečena zeca,
Ćeraju i' tri odrta vižla:
Dva kusata, četiri bez repa.
Čekaju i' tri slijepa lovca:
Dva su prazna, treći puške nema.
Oj! vino piju dva mrtva junaka,
Vino služi bez glave đevojka.

PRELICE SU PRELILE

Prelice su prelile,
Među se spominjale:
"Što će prelo večerati?"
"Djevojčice: janjetine;
Udovice: bravetine;
Mladi momci: konjetine."
"Čim će prelo prismočiti?"
"Djevojčice: pogačice;
Udovice: prosenice;
Mladi momci: zobenice."
"Što će prelo pripijati?"
"Djevojčice: rujna vina;
Udovice: čiste vode;
Mladi momci: mutne lokve."
"Đe će prelo prespavati?"
"Djevojčice: u čardaku;
Udovice: na podove;
Mladi momci: u trapove."

GRLIČICA I GOLUB

Grličica gugutala:
Na jabuci prema luci;
Na javoru prema dvoru;
Na jasenu prema selu:
Da nju zovu za pupavca.
Ona neće za pupavca,
Veće oće za goluba!
Koji šeće po šenici,
U žutije čizmičica,
U modrije dimličica.

DED, ZAPJEVAJ, S VELEBITA VILO

Ded, zapjevaj, s Velebita vilo,
Tankim glasom požarkujuć milo,
Ranim jutrom na izlasku sunca,
Sa Trnapca, najvećeg vrhunca,
Nek zatutnji Prologon do Unca,
Nek odjekne Promina s Tremzinom,
Stanac kamen, dika od Mazina,
Sa Stalaćem, punijem cekina,
I bijela Klek Kapela Vera,
Čudo svetsko Plitvička jezera,
I Korana od sedam metara,
Čemernica sa pašom i travom,
Udaj brdo sa Vodenom glavom,
Timor, Poštak s krševitim Komom,
Lav Vučijak sa Vrbicom golom!

MLADOŽENJA I MLINARICA

Zapasoh se koze pasti,
Zaborav' se oženiti!
Lako ću se oženiti;
Imam strica domišljana
I strikaču domišljaču.
Oni mi se domisliše,
Oni mene oženiše
Djevojčicom mlinaricom,
Kozarovom zaručnicom.
Ne može joj prsten biti
Nego gužva oračica;
Ne mogu joj bječve biti
Neg pametna vrećetina;
Nit je može konj nositi,
Nego kola od olova,
I pod njima sto volova.
Sve vočići podmikuju,
A junaci podvikuju:
"Stu, jakota i bakota!
Nije proso ni pšenica,
Neg djevojka mlinarica,
Kozarova zaručnica!"
Dok djevojku uvedoše,
Dvoja vrata istaviše;
Dva grebena izlomiše,
Dok djevojku iščešljaše;
I ćup masla izmazaše,
Dok djevojku namazaše!

GRLIČICA GRČE

Grličica grče,
Petar konja trče.
Podaj, Petre, palicu
Da ubijem grlicu;
Grle meni soli da,
A ja soli ovnu da,
Ovan meni loja da,
A ja loja maci da,
Maca meni miša da,
A ja miša orlu da,
Oro meni pero da,
A ja pero svatu da,
Svat meni konja da,
A ja konja Bogu da,
Bog meni sreću da,
A ja sreću - pa u vreću,
Preko praga - pa u kuću!

ŽABA I RAK

Žaba platno b'jelila,
Na kamenu s'jedila.
Otud ide rak iz vode,
Svojijem je brkom bode:
"Oj, Boga ti, žabo babo,
Doša sam ti ćerku prosit,
A za moga raka brata,
Moreš mi je odma' dati
I na pleme pogledati."
al' govori žaba baba:
"Od' otalen, rače bače,
Ti si kurvin pištukalo,
Ti si kurvin zviždukalo,
Ta ne valja tvoje pleme;
Noge imaš kao vile,
Oči su ti ka gloginje,
Samar nosiš ka paripče,
Zuba nemaš, za poštenje ne znaš."
Okrenu se rak na peti,
Da besjedi žabi teti:
"Od' otalen, žabo babo,
Ta ne valja tvoje pleme;
Oči su ti kao žiška,
Usta su ti kao ništa,
Kuća ti je lokvetina,
Ćerka ti je kurvetina.
N'jesam ti je ni prosio,
Sasmo sam se našalio."