Auuu, ala ti lažeš...da ne kažem nešto više, ali mene bar niko ne može da preštrika što sa dopa tiče. Pa koliko si uzela puta u 3 godine? Dva puta, dva i po? Daj, molim te...Begaj!!!

Jadno, jadno, jadno...i zalosno...

Predoziranje (Overdose) u narkomaniji

Overdose ( predoziranje) se dešava kada osoba uzima više droge nego što telo može da podnese. Može se predozirati heroinom, metadonom, alkoholom, tabletama za smirenje. Ako se ove supstance koriste pomešane povećava se mogućnost predoziranja.

Znaci

osoba sporo,nejednako ili bučno "krkljajuće" diše
ne možeš je probuditi
ima uske zenice
ima plave usne

Predozirana osoba se najčešće sruši i poplavi odmah nakon ubrizgavanja heroina u venu, ali predoziranje može nastati i nakon nekoliko sati, naročito Metadonom.

Kako izbeći "overdose"? 
Tolerancija ( podnošljivost organizma) na drogu se vremenom povećava kod redovne upotrebe. Ako si prestao/la ili smanjio/la  uzimanje droga tvoje telo se naviklo na manju količinu- nemoj naglo povećavati dozu

Intravensko uzimanje je najrizičnije, jer droga tako najbrže deluje i najlakše je pogrešiti u količini, ali i kod pušenja i ušmrkavanja može doći do predoziranja

Čistoća droge može varirati - budi oprezan sa novom robom/novim dobavljačem ( prvo je popuši da vidiš koliko je jaka).

Mešanje droga povećava mogućnost predoziranja - uključujući i Metadon i alkohol.

Nemoj drogu koristiti SAM - ako upadneš u nevolju nema ko da te spasi.

Ako si se predozirao u bolnici će ti verovatno dati Naloxon (narkanti) - nakon buđenja ćeš imati osećaj kao da si u krizi - ali u narednih 12 sati ne smeš ništa da uzimaš, ma kako se loše osećao, jer ćeš se ponovo predozirati.

Šta učiniti ako se neko predozira? 

Pomozi mu, ali pazi da se ne povrediš na iskorišćene i bačene igle i špriceve. Proveri da li je svestan, prodrmaj ga i pozovi po imenu. Ponekad pomaže da osobu snažno uštipneš za resicu uva, ali nemoj raditi ništa što je može povrediti. Ako je i dalje u nesvesti proveri disanje - stavi uvo na njegova usta, slušaj disanje, gledaj da li se grudi/trbuh spuštaju i dižu (najmanje 10 sekundi).

Ako je u nesvesti i ne diše - ZOVI ODMAH 94 HITNU POMOĆ - reci im, ako znaš, šta je osoba uzela ili šta inače uzima.

Ako je u nesvesti, a diše, skini mu/joj povez sa ruke, izvuci iz usta sve što bi moglo uzrokovati gušenje ( hrana, jezik osobe ), OKRENI GA NA STRANU, nagni mu/joj glavu unazad i osiguraj da se ne prevrne na ledja ili trbuh dok ti zoveš Hitnu pomoć.

NIKAKO MU NEMOJ davati hranu ili piće, nemoj ga stavljati u kadu, niti bilo šta ubrizgavati u venu.

Ostani s njim ako možeš, a ako ne možeš, smesti ga sigurno pre odlaska. POLICIJA dolazi samo ako je pozove Hitna pomoć zbog nečije agresivnosti ili ako neko umre.

Dr Vlada Radivojević

nema teoriske sanse da doticna persona govori istinu!
Naime ako je aktivno uzimala 'dop' i pri tom ostala trudna, ne postoji nikakva sansa da se dete rodi kako treba, ako nista drugo pole par sati od rodjenja pokazace apstinencijalni sindrom, jer je i fetus u stomaku postao 'ovisnik'
Sto se tice faksa, ok mozda ga je i upisala ali nema sanse da je ikada uspela da diplomira!
Ja zaista ne mogu da poreknem da 'dop' pruza jedno od najlepsih osecaja koje covek ikada moze da iskusi, ali takodje ne mogu da ne tvrdim da je to najvece zlo koje je zadesilo ovu nasu jadnu ljudsku vrstu!

smoke some weed... i opustite se, ne citajte iz udzbenika molilm vas!

A sta je lose u tome da neko zeli da se informise citajuci udzbenike?
Mislim, gde bi se inace informisao o posledicama? Da, dovoljno je samo da se pogledaju neki ljudi, i upravu si, ne treba da se cita nikakva knjiga!

SVE VIŠE DESETOGODIŠNjAKA U ITALIJI PROBA DROGU

Sve više desetogodišnjaka u Italiji ima iskustva sa drogama i alkoholom, rezultat je istraživanja čiji su rezultati objavljeni u Rimu.

Istraživanje koje je sprovedeno u 272 škole šitom države pokazalo je da 32 odsto učenika priznaje da redovno konzumira alkohol već od desete godine života. Isti procenat ispitanih učenika priznaje da su od 11. godine bar jednom pušili hašiš, dok njih 16 odsto svakodnevno puši marihuanu.

Sedam odsto učenika navelo je da su već sa deset godina konzumirali i druge droge, a 77 odsto kaže da su drogu probali iz radoznalosti. Čak 74 odsto ispitanih učenika smatra da nije dovoljno informisano o negativnim posledicama uživanja droge. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 4.569 učenika starih od 14 do 18 godina.

Potrošnja droge u Italiji povećava se velikom brzinom. Prema nedavnom izveštaju državnog parlamenta, svaki treći Italijan bar jednom u životu pušio je marihuanu, dok je pre samo šest godina taj procenat iznosio 22 odsto. Gotovo polovina adolescenata tvrdi da se sve droge mogu nabaviti u blizini škole.


Fonet

Европа... стандард, јеби га... 

Da li prepoznajete obolelog od narkomanije?


 
Do pojave hipika, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, narkomanija je bila sporadična bolest. Zastupljena u oblastima u kojima se droga proizvodila, postojala je sporadično i kod zdravstvenih radnika kojima su morfijum i druge psihoaktivne supstance bile dostupne. U to vreme distribucija narkotika nije bila razvijena.

Hipici su uz parolu "Ljubav i mir" imali još jednu: "želim momentano zadovoljstvo, ne pitam na koji način." Počeli su sa meskalinom, pejotlom, kokom, marihuanom... Pokret hipika se širio, kao i njihove ideje, a ubrzo je sa Istoka stigao heroin. I tada, već negde osamdesetih, epidemija je počela da se razvija po svetu.

Tada je epidemija počela da se širi i kod nas. Odjednom je droga postala dostupna svakom. Na koji način? Tako što se kriminalizovala. Da bi mogli da kupe drogu, mnogi kradu, prostituišu se. Zato su narkomani dobili epitet da su ljudi "š" kategorije.
[page]
Cela priča o drogi treba da bude okrenuta ne samo deci nego i celoj porodici. Jer, porodica je još uvek kod nas nosilac svega. Nije tačno da roditelji u vremenu tranzicije ne stižu da se bave decom zato što moraju da jure s posla na posao, kako bi izdržavali porodicu. Dovoljno je da roditelji budu minut dnevno sa decom, ali na pravi način, da ih maksimalno uvažavaju, socijalizuju (to je na roditeljima, a ne na školi); Kad čujem ono naše "društvo je krivo", uvek postavljam pitanje "pa ko čini to društvo, valjda ga mi činimo".

Kako prepoznati da je dete narkoman?
Teško. Ali, ako je dete bilo normalno, a onda se odjednom izmenilo, duže spava, oči su mu krvave, beži iz škole, svađa se, postaje agresivno, povlači se u sebe ili postaje ljutito, besno, to je znak da se nešto događa. Ako roditelji to primete, trebalo bi da razgovaraju sa svojom decom. Deca u najvećem broju slučajeva u drogu ulaze iz radoznalosti ili prihvataju i poštuju zakone grupe (ako je većina iz grupe probala drogu, i oni će je probati, ako većina nije probala, neće ni oni).
Drogu, ipak, prati taj moralistički stav da oni koji se drogiraju nisu dobri. Deca to znaju i zato, ako su počela da se drogiraju, šalju roditeljima tzv. poluvidljive poruke. Na primer, iza njih ostane rizla, malo trunčica od marihuane, celofan ili staniol u koji je bila zavijena, ili ostane presečena boca, pocrnela kašičica.
Uvek nešto može da se vidi. Roditelji misle da je to slučajno, ali nije. To deca šalju poruku: "Pomozite mi!"

U takvoj situaciji ne treba mnogo filozofirati, nego treba kazati: "U redu, s tobom se nešto događa, da vidimo šta je to?" Deca neće hteti da priznaju. Zašto? Zato što je manipulacija glavni simptom bolesti zavisnosti. Dete manipuliše, brani se, a roditelji se osećaju povređeni, napadaju, prete, što nije dobro. Sada ima na tržištu dosta testova za detekciju i trebalo bi, bez ikakvih napada, reći detetu: "Da se ne bismo svađali, da se ne bismo osećali loše, izvoli, piški."
[page]
I ako je test pozitivan, ne treba praviti galamu, nego treba otići kod stručnjaka i pustiti ga da proceni da li je reč samo o "probatorstvu" ili o narkofiliji, ili o zavisnosti. Ti testovi su nam pomogli da prestanemo da se igramo one uzaludne igre žandara i lopova.

Ko je ko?
Probatori - to su početnici koji s vremena na vreme uzimaju drogu, nikada ne stvaraju situacije da bi je uzeli, čak i kada mogu da je uzmu – ne uzimaju je uvek; ako su umorni, onda malo "dunu" da ih "podigne". Oni nisu zavisnici. Naravno, probatorstvo ne može dugo da traje, jer je droga takva kakva jeste, traži sve više i više, jer ona deluje na biohemijskom nivou.
Narkofili - to su osobe koje iskoriste svaku situaciji u kojoj mogu da uzmu drogu. Ali, neće juriti dilere, neće stvarati situaciju sami.
Zavisnici - oni koji ne mogu bez droge. Ali, to ne mora da bude svaki dan, može i na tri ili pet dana. Međutim, kada im dođe glad za drogom, oni je moraju uzeti.
Genetska predispozicija za bolesti zavisnosti; istraživanje genskih predispozicija za bolesti zavisnosti koje je sprovedeno s početka devedesetih utvrdilo je postojanje gena zaslužnog za ove bolesti. Ovaj gen se ne prenosi na svaku generaciju. Da bi se bolest razvila, potrebno je da se steknu određeni spoljašnji faktori. Kada imate roditelje alkoholičare, sad već imate i roditelje adolescenata; narkomane, kaže im se da deca ne smeju uopšte da probaju alkohol, jer mogu brzo da ulete u zavisnost.

Droga ne ubija, ali šta čini?
Droga nije smrt! Od 25.000 do 30.000 narkomana, što čini 12% mladih koji su u problemu sa drogom, godišnje od predoziranosti, trovanja, lošijeg stanja organizma, umre oko 50 do 70 osoba, što je statistički zanemarljiv broj. Zbog toga ne može da se kaže da je droga smrt.
Ona je nešto što, faktički, zaustavlja onaj uobičajeni psihički, fizički i socijalni razvoj, a tamo gde je taj razvoj donekle i postignut, ona ga vraća unazad. Droga, na fizičkom planu, smanjuje otpornost organizma, pa je organizam prijemčiviji za bolesti. Zavisnici su sve vreme okrenuti ka tome kako nabaviti drogu, kako prevazići psihičku krizu, koja je mnogo teža od fizičke. Na socijalnom planu, oni nikada ne dostignu nivo miljea iz kojeg potiču, čak idu i niže na toj lestvici.
Moglo bi zato da se kaže da je droga invalidnost.
[page]
Istine i zablude
Ne postoje lake i teške droge. To je najveća zabluda. To je, od strane dilera, namerno loše prevedeno soft and hard, tj. meka i čvrsta droga. Soft, tj. meka odnosi se na marihuanu, koja je meka kao duvan, a čvrsta se odnosi na heroin, koji se pakuje kao kamen, žućkasto-braonkaste boje, a posle se prerađuje, melje, dodaju mu se druge supstance.

Jednom narkoman, uvek narkoman. Iz toga logično proizlazi pitanje: "Pa zašto bi se lečio?" Ali, ovde se radi o vešto presečenoj rečenici jednog američkog stručnjaka koji se bavio bolestima zavisnosti. Cela rečenica glasi: "Jednom narkoman - uvek narkoman, ako želi da ostane narkoman i ako njegova porodica želi da on ostane narkoman."

Jednom uzeta droga ne mora, ali i može, da znači da će osoba postati zavisnik.
Narkomani nisu zapušteni, prljavi, iscepani i teško ih je prepoznati na ulici.
 
 Autor: Prim. dr Dragomir Popović, neuropsihijatar, alkoholog-narkolog

Ne kažem da nije ili jeste tako ali šta Liv misliš o Holandskom zakonodavstvu?Da jee sve ovo tačno,Holandjani nikad u parlamentu ne bi izglasali zakon o legalizovanju i janoj upotrebi marihuane..
  Btw,uzimao sam je dosta puta i to kad sam solo jer ne volim društvo uz džidžu.Nisam navučen psihički niti sam gladan ko konj,niti mi je sve smešno i ostala ubedjenja koja vladaju.
 Legalize it.