..Toliko pozitivnih i korisnih informacija ! Steta sto ja nisam bio jedan od 'ucenika' pa da sve to saslusam i da u to poverujem.Sve u svemu,koristio sam marihuanu gotovo dve godine u neopisivo velikim kolicinama i sve je to na kraju dovelo do nazadovanja mozdanih funkcija i mojih sposobnosti koje su se sve vise sirile i cinile jednu veliku bolest koja je evo sada srecom izlecena,ali ja cu ostati doveka tuzan i odvojen od drugih jer nisam reagovao kako je trebalo u pravom trenutku.....i zato sto sam intelektualno zaostao za svojim vrsnjacima i uopste za celim svetom.  Mada nisam se skroz predao.Moja mama kaze da postoji nacin da ja ucestvujem kao zrtva neceg opasnog i stetnog u pomaganju drugima da oni to ne osete na sebi,kao sto je kako bih vam rekao 'pozitivno usmeravanje' ili vec kako ide..Verujem da znate na sta ciljam,i ja sam spreman da to uradim,jer voleo bih da pomognem drugima a ujedno i sebi,koliko-toliko. 

znam jednog koji se ovako odvikavao, poslali ga roditelji (sa njegovim pristankom, naravno) u neki manastir u Bugarskoj na godinu dana
sad je ok, u bgd-u je, radi, zivi normalno, ne pusi, ne drogira se, popije poneko pivce tu i tamo...  samo je postao mlogo religiozan 

Rad jedina droga

Centar za lečenje narkomana na Kosmetu
 
Na Mokroj Gori kod Zubinog Potoka, pod okriljem SPC, zavisnici se u normalan život vraćaju fizičkim aktivnostima, brojnim obavezama i molitvama, pa je ovaj punkt, iako najveći na Balkanu, tesan da primi sve zaintersovane

Već četiri godine, na severnoj strani planine Mokra Gora - na krajnjem severu Metohije i u neposrednoj blizini pećinskog manastira Crna Reka, kod Zubinog Potoka - pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a najveći na Balkanu, radi centar za lečenje narkomana.

U pitanju je, zapravo, Pravoslavno-misionarski i duhovno-rehabilitacioni centar koji se nalazi u sred nedirnute prirode, na 1. 000 metara nadmorske visine, gde od svojevrsne divljine odudara tek osam novopodignutih, ali nedovršenih objekata. Još upadljivije, pa i nestvarnije, deluju mladići koji, po čitav dan, između drvenih zgrada – nešto rade.


KAZIVANJA
BEZ STIDA I STRAHA

Bojan Gašić (27) iz Lazarevca: “Došao sam ovde 22. juna. Do sada sam bio na lečenju u mnogim bolnicama, ali je samo ovo iskreno i pravo lečenje. Ovo je prava terapija. Dovoljno je kad znaš da ti je dan ispunjen pravim stvarima, radom i obavezama. Sam sam tražio da dođem ovde”...
Mirko Pantelić (29) iz Beograda: “Došao sam ovde pre četiri meseca. Bolje rešenje nisam moga da nađem. Verujem u ovu terapiju, verujem u način izlečenja oca Branislava i verujem, konačno, da ću zauvek ostaviti taj porok. Ovde sam video prave vrednosti života, duhovnosti i svega drugog”...
Vlada K. (28) iz Beograda: “Posle šest meseci, od kako sam ovde, pre neku noć sam sanjao da se drogiram. Bilo mi je, verujte, loše i u snu. Rekao sam sebi da ću izlečen otići kući”...
Goran M. (25) iz Bara: “Devet meseci sam ovde i mogu da kažem da sam izlečen. Ostaću još tri meseca, da bih do kraja primio terapiju. Pet godina sam bio narkoman, ali sam samo tri puta koristio iglu. Dotakao sam dno. Srećan sam što sam došao ovde i što sam se vratio u kolosek normalnog života”...
Marko I. (24) iz Zrenjanina: “Šest meseci sam ovde. Šest meseci živim normalnim životom, šest meseci znam šta je kuvana hrana, šta je radna obaveza, šta je vera i molitva. Zastranio sam bio u slepu ulicu koja vodi smrti. Sada sam, već, ušao među normalne ljude”...

- Već četiri godine smo u ovoj nedođiji i izolaciji od civilizacije – kaže protojerej Branislav Peranović, osnivač Centra, koji na Mokroj Gori živi sa suprugom Milankom i petoro dece. - Od početka 2005, registrovani smo i kod crkve, i kod države, kao zvanična ustanova za lečenje narkomana. Vrlo brzo, za nas se čulo ne samo na prostorima bivše Jugoslavije, već i čitave Evrope, pa sada imamo desetak puta više zahteva za dolazak i lečenje, nego što su nam kapaciteti. Inače, trenutno je kod nas na lečenju 75 narkomana, a u našem isturenom odeljenju, kod Loznice, imamo još 45 “pacijenata”. Svi oni, najpre, ovde prođu kroz takozvano prijemno odeljenje, što traje oko četiri meseca. Do sada je kroz Centar prošlo više od 300 narkomana, ali nisu svi prošli planiranu godišnju terapiju. Neki su otišli posle par nedelja, neki su pobegli, a naša evidencija ukazuje da je izlečeno tačno 50 zavisnika. Oni se više nisu vraćali drogama.

Protojerej Peranović posebno je objasnio koji su uslovi neophodni, odnosno kakva je procedura dolaska zainteresovanih na Mokru Goru.

- Narkomani ovde dolaze u pratnji roditelja – tvrdi sagovornik “Revije 92”. - Zajedno ih upoznajemo sa načinom lečenja koje traje godinu dana. Posle četiri meseca u prijemnom, sledi još toliko boravka na ključnoj terapiji, posle čega započinje završna terapija. U našem Centru leči sve: molitve, post, ispovest, bogosluženje, ali i obavezna fizičku, odnosno radna terapija od pet do sedam sati dnevno, u zavisnosti od godišnjeg doba. Uključeni su i neki oblici psihoterapije, a nije isključena ni batina za neposlušne. Grube radove na novopodignutim objektima, tako, izveli su sami narkomani...

Kada dođu u Centar, narkomanima se oduzimaju novac i mobilni telefon, a prva dva meseca od dolaska, nemaju ni pravo na posetu. Istovremeno, tokom prva tri meseca, nije im dozvoljeno ni da izađu iz Centra. Ali, posle dva meseca, vraćaju im se mobilni telefoni, pa mogu da budu u kontaktu sa spoljnim svetom.

- U Centru imamo 4. 000 pravoslavnih i drugih knjiga, deset kompjutera, deset televizora, oko 1. 000 filmova, teretanu, sto za stoni tenis... - ističe protojerej Peranović kojem, od pre godinu dana, u ni malo lakom poslu pomaže i otac Dejan Jakovljević. - U terapiju su uključene i posete obližnjim manastirima, pešačenje, i pomaganje u poljoprivredi okolnim domaćinstvima. Jer, mi ih ovde motivišemo za normalan život.

Najmlađi narkoman u Centru ima samo 16 i po godina, a najstariji – 52. U proseku, radi se o zavisnicima između 25 i 28 godina, a najviše ih je sa osnovnom školom. Ima, međutim, i onih koji ni to nisu završili, baš kao i gimnazijalaca, pa i pet-šest sa fakultetskom diplomom.

Rad Centra, uglavnom, finansiraju roditelji, dok sami narkomani spremaju i nabavljaju hranu, peru posuđe, spremaju i čiste spavaonice i celokupno, bodljikovom žicom ograđeno, veliko dvorište. Svako ima neko zaduženje i sve je to deo terapije.
Najviše narkomana je iz Beograda, oko 25, zatim iz Lazarevca i Valjeva, mada ima i onih iz Bosne i Crne Gore, pa i dijaspore. Do leta naredne godine, ovde planiraju da smeste i leče 200 narkomana.

Izvor: Revija 92

problem je sto takvi centri postoje samo za muskarce,a sta je sa zenama?Moja sestra je narkoman,bila je i na blokatorima...povratnik je naravno.Da li neko zna gde ima centar za zene ili manastir?

 Narkomanija ~ Vrste droga I njihove posledice???
Ako je to i samo to centralna tema posta onda mogu da se slozhim s prvih par stranica , ali (i opet to ali) poshto sam primetio da neke osobe (nechu da prozivam) to primile suvishe pristrasno ili lichno da se tako izrazim , dajem sebi za pravo da kazhem shta mislim. Kontraverzna su razmišljanja da trava jednako utiche na sve ljude, pa shodno tome jedan savet.. ako zapazish da je trava jedini nachin da se opustish , da polako gubish zainteresovanost za sredinu (chitaj svi ste vi glupi ja imam revolucionarno reshenje) i drugi primeri da sad ne nabrajam tu treba da se zamislish malo!!
Ako mene pitate, ja bih voleo da sam superinteligentna osoba savršenog balansa duha i tela, koja je stalno u kontaktu sa svojim emocijama i objektivno sagledava sebe i svoje akcije, uvek u životu tačno zna šta zaista iskreno želi, i pritom komunicira sa drugim ljudima potpuno neopterećena egom, odmah uočava svaku grešku u sopstvenom razmišljanju i savršeno je svesna zašto razmišlja o stvarima o kojima razmišlja i zašto oseća stvari koje oseća. Na žalost, nisam takva osoba, i voleo bih takođe da postoji način da jednog dana budem takva osoba, ali, opet na žalost, potpuno sam siguran da to nikad neću biti.
imam tendenciju (a znam da i drugi ljudi mahom imaju istu tendenciju), da razmišljajući o stvarima upadam u obrasce koji se ponavljaju, i često je teško samo snagom uma i neke inteligencije iznedriti radikalno drugačiji pogled na neke stvari (onaj proces koji neki nazivaju intuitivnim razmišljanjem ili intuicijom). Uopšte smatram da je ta veza između svesnog i podsvesnog racija veoma važna. Neki ljudi je imaju i prirodno (poznajem samo mali broj takvih ljudi, i obično su odrasli pod nekom vrstom staklenog zvona), ali mnogo je veći broj ljudi koje znam koji se sile da se sve vreme održavaju u potpuno svesnom i budnom stanju, da budu ultraracionalni i stalno na oprezu. Kod tih ljudi često primećujem da nisu u baš dobrom kontaktu sa svojim emocijama, vrlo često se ponašaju neiskreno i izveštačeno i znaju da eksplodiraju u trenucima kada su pod pritiskom.
Stoga, baš zahvaljujući primerima ljudi za koje znam da su celog života strejt iz principa, nikad ne mogu da prihvatim da neko priča o nekakvom „bežanju od stvarnosti“. „Stvarnost“ je za mene ono što mislim, ono što osećam i ono što radim. Ako te tri stvari nisu u harmoniji, i nisu iste, koliko je onda takva osoba zapravo u kontaktu sa „stvarnošću“?
Kao što sam već pomenuo gore, obzirom da sam svestan sopstvenih ograničenja, mislim da je pomoći se ponekad „štakama“ (a te štake su u ovom slučaju uzimanje THC-a) u cilju boljeg razumevanja samog sebe, sasvim opravdana stvar. Naravno, ne često, već kada čovek ima materijala za mentalnu „obradu“.
I još moram da se ogradim da je ovo sve potpuno individualno viđenje (moje), a trava je u principu kao shto sam naveo gore supstanca koja jako različito deluje na različite ljude, i u tom smislu je bilo kakva generalizacija njene štetnosti ili koristi pogrešna. Ovo je moj pogled, neki je uzimaju iz zabave, neki kao analgetik, neki da se oslobode stresa, neki da se opuste u društvu, neki jer im poboljšava kreativni rad. I što se mene tiče, sve je to u redu, sve dok nije „svaki dan po ceo dan“ i ne ometa čoveka u ostalim aktivnostima.

Јел можеш молим те да дефинишеш те велике количине! Колико дневно (или недељно, ако не сваки дан)?
Ако не желиш немој рећи - без љутње!

Zeznuta je to stvar pocne iz zajebancije a kako moze da se zavrsii...

 

Najopasnija stvar na svetu je generalizacija. Predrasude, zapravo. Znam lika koji se oblaci po poslednjoj modi, ima vrlo finu frizuru i uvek je okruzen dobrim ribama, ali cinjenica je da nikada u zivotu nije stupio u seksualne odnose sa nekom od njih. Znam devojku koja izgleda kao devica iz nekog biblijskog spisa, a u sustini je ekstremno promiskuitetna (slobodno bi mogli reci da je nimfomanka) bez obzira na to sto ima samo 18 godina. Milion puta smo culi za popove koji siluju decu, voze mechke i cirkaju radzu do smrti, pa opet za svaku slavu gledam pristojne i obrazovane mlade popove sa kojima je uvek prijatno popricati o svemu i svacemu. Tako bih ja sad mogao da nabrajam milijarde ociglednih primera sve dok to ne postane besmisleno. Koliko je samo poznatih licnosti u svetskoj istoriji stvorilo ovo ili ono pod dejstvom nekog opijata, bilo da je taj njihov ''proizvod'' ostavio negativne ili pozitivne posledice na covecanstvo? Koliko se vec hiljada godina ljudi kljukaju halucinogenim supstancama od Amerike, preko Afrike i Evrope pa do Azije? Zar vec nije savrseno jasno da su opijati bilo koje vrste neodvojivi detalj u zivotu coveka bilo koje rase i vere (ne svakog coveka, naravno)?
A sta bi bilo kad bi sad poceli da pricamo o alkoholu? Mozda je za mene savrsen primer to sto je moj cale bio pijanica do pre deset godina, i da sam svoje detinjstvo, bez preterivanja, cesto provodio sedeci sa setrom i kevom na gajbi i ocekujuci njegovu, na svu srecu, samo verbalnu torturu svako vece. Eto, taj covek je i dalje moj cale, i dalje ima posao, stavlja, sto bi rekli, hranu na sto, jedino sto vise ne cirka. I opet - jos milijardu takvih prica. S tim sto se hiljade ocheva vraca kuci spremno za nesto za nijansu vise od ''verbalne torture''... Mlatnuli bi trudnu zenu, pogazili nekoga kolima, zapoceli tucu s pandurima, bacali pegle po stepenistu... I sta sad? To je kao kul, ne brine nas previse, a to sto sam ja juce posle posla pirn'o dzoint sa devojkom na gajbi i posle se sa njom izlezavao i filozofirao predstavlja ''problem pre svega socijalne prirode''. Ma naravno, naravno.       Evo predloga - ako neko hoce da upozna coveka koji je, redom, koristio:
-marihuanu
-hasis
-kokain
-spid
-ekstazi
-lsd
-psilocibin pecurke...

...i jos ponesto, a danas je i vise nego u stanju da sastavi sasvim razumnu recenicu, nabavi kintu, skuva rucak i izvede devojku petkom u provod, neka se javi meni. 
I sta je poenta ove, siguran sam po mnogima od vas, besmislene besede? Poenta je da svi treba da budemo upoznati sa rizicima konzumiranja alkohola,duvana,droga,masne/brze hrane,vijagre,koka-kole... Ljudi,nemojte mi pricati o ljudima na dopu koristeci surovo izlizane fraze tipa "to je odskocna daska", "to je samo pocetak" ili tek nemojte "videces ti jednog dana" i slicne... Slab covek bez cilja i sa snizenom inteligencijom bi se ubio i da ga ostavite izmedju cetiri zida. Ma takav bi se ubio i da mu date sve sto mu treba! I samo da mi sad neko ne uleti sa nekom prozivkom na nacionalnoj osnovi. Rodjen sam u Beogradu, pola familije mi je iz Shumadije, polovina iz Rusije, rastao sam okruzen pravoslavljem, zabole me za politiku, imam kratku kosu i tri mindjuse u levom uvetu. Eto. 'Ajde sada svi kolektivno da pocnemo da radimo malo na razvitku ove prelepe zemlje, a? Sta mislite o tome? I da vec jednom pokazemo ostatku sveta da ne moraju da se petljaju u nase poslove jer smo dovoljno inteligentni da se sami staramo o njima? Ili cete mi sada pricati kako sam narkoman i tako to? 

ja sam str8 godinu i nesto,i ubedjen sam da cu ostati do kraja svog zivota..i zelim da svi na ovom forumu imaju takav stav,odlucan.volja je tu presudna.eh kako sam ja dospeo u ovako povoljnu poziciju,u odnosu na period od pre godinu i nesto...divim se sam sebi.stvarno postao sam PONOSAN na sebe,sada je tu i ogromna kolicina sigurnosti,veoma postojana.ali..znate vec da je proces resocijalizacije zajeban..treba se uklopiti ponovo u sve sfere drustvenog delovanja.no,aj malo sad da otkucam o svojoj gresci u koracima ..he..pogresio sam zato sto sam bio mladunce,ovca za sisanje,sad su mi tek 22.jbg to kao i sa kosarkasima...pre ce napraviti gresku u koracima mlad neiskusan igrac,naravno.i tako ja u cetrnaestoj krenem sa travom i tu se ja upoznam sa materijom u startu,kao pravi strucnjak.sve patente sam znao da primenim kako bi se sto bolje uradio.imali smo ekipu jebe lud zbunjenog,kultno mesto za te manifestacije sa vujom bio je parkic,u delu grada koji je ideala za sabac,odakle sam inace.i tako zasitim se brzo tih desavanja sa travom..spoznam cari trodona u prvoj godini srednje...jbg a ja sam taj tip koji voli laganini voznju a trodon dusu dao za sofera.tu se navucem ko zmija..kad se setim one miline,stonda, pa taj polu san mi je bio sve u zivotu u tom trenutku.znao sam da pocvakam po dvadesetak svaki dan,kad sam bio u formi...doduse u pocetnoj fazi picio sam prvo 4 pa 5 ...e vec to je posle izvesnog vremena prestalo da sljaka,pa sam sebi zadao vise ciljeve...travu sam vec tad izgustirao...a sta cu kad me spuca paranoja,bolje da ne varim,ko velim.probam sa drugom iz sredje vec u drugoj godini srednje izvucem prvu crtu.a nije me ni takla ta crta pajda losa roba strasno,i kazem ja mojim ortacima ljudi ovo je krs,lerdi vas jebe kao konje i ja kao da izvucem drugi put da ga osetim...nije to proslo dva dana od prvog puta ..tu se meni otvore kao neki novi vidici..he,,kako me je spucao flesh,a ja odma udjem u seriju.druzio sam se sa ortakom,a on je inace vijao sheme,vec je bio u tim vodama uveliko,mesec dana smo picili paju ko ludi.e onda ja kao kazem sebi stop!ti si lud moras prestati,pa posle par dana rovac ucini svoje i ja opet ugjem u mini serijicu,i tako u krug .....to je samo pausalno povrsno o mojoj fazi zivota kada sam ziveo onako sa imaginarnim shvatanjima..joj u glavi mi sve konfuzno...ne znam vise u kom pravcu i na koji nacin da osmislim formu daljeg izlaganja....

e sad sam malo odmorio prste...spreman sam za dalje kuckanje.sta mi je sad na umu...da bitna je srz price...kako je doslo do povoda za moju odluku da se otrgnem od kandzi zla....negde u novembru 2005 godine imao sam neku svirku,inace sviram violinu od seste godine,na kojoj su u nekom obliku stigle odredjene,tj neodredjene poruke da ja treba da prekinem sa gudrom..e sad uh...hvaata me jeza sad na samu pomisao...sivirka je bila u nekom sabackom pristojnom restoranu,toplo extra atmosfera i sve po protokolu i sve do uvece je ok..e tad je pocela da me obuzima neka jeza hladnoca,kao da sam go na sred sibira,obliva me znoj.ok.kontam ja u sebi to je kriza,mada je do tad nisam imao intenzivnu,nego samo me psiha ubijala i bubrezi su me otkidali,jer ja sam bio periodican u konzumiranju,znaci dva tri meseca furam trodon ili tramadol pa pauza pa onda paja povremeno trodon paja trodon paja i tako sam ja furao tih nekoliko godina.i da..to vece na svirci krecu ruzni filmovi u glavi nisam jeo tad 30-tak sati,mislim mozda i to ima uticaja.i gle pocese meni suze da teku..sta je sad...pokusao sam da uspostavim samokontrolu nad sobom ali ne vredi..i sad finale...u glavi nastaju cudni zvukovi,ja ne verujem.reko nisam nista jeo,ono kao,opusti se samo ti je zikra,kazem ja sam sebi.ali kad pocese da mi se stvaraju slike..pa kao nekog djavola..umesto glava gostiju koji su se tu veselili..shok OKO MENE SVE DJAVOLSKE GLAVE I GLASOVI,znaci ide pesma,nebitno koja a meni u glavi umesto te pesme samo odzvanja MALI DJAVO MALI DJAVO.seo ja malo za sto da dodjem sebi..ma ne verujem sta se desava,pogotovo sto ja ni u ludom besu nisam verovao u ta prividjenja...a mene jos i paranoja cepa kao nebesko vreme..ajoj ljudi pa sad mi nije baro kad ovo pisem.osetio sam u tom trenutku kako me prozima griza savesti, i to u extremnim kolicinama,a ja u tripu kako sam bezvredan nistavan,licnost koja nema karakter i kako nisam zasluzio ni da sviram na takvom mestu...e jbg mnogo sad maram,al osecam potrebu da ovo pisem,lakse mi je mnogo.....malo cu da pauziram pa se vracam na dobro poznatu tematiku
jos nesto.iako bih se kategorizovao ovde kao LIGHT bivsi ovisnik,bitna je poruka koja se reflektuje.sta meni vrede ta silna dizanja od eksera i spustanja od paje i cesanja kao majmuna od trodona kada sam u tom periodu bio cista dekadencija i destrukcija od coveka,ako bi se mogao tako nazvati tada.sejao sam zlo oko sebe,zlo je i izrastalo.smisao zivota jednog narkomana ne postoji,jer ni sama droga kao njihov motiv nije izvor zivota vec propast.kao zavisnik sam u svim segmentima zvota uprskao,devojka me ostavila,drustvo napustilo,poverenje sam izgubio,ozbiljno narusio zdravlje sebi i drugima oko sebe.zato svi vi koji vodite borbu protiv tog zla,budite istrajni,ne gubite kompas.posle izvesnog vremena,a to vreme je relativno,zavisi od individue,spoznacete proizvod vaseg truda.tu sam da pomognem onima kojima je pomoc potrebna,i svaka sugestija i kritika je dobrodosla.pozz

Preuzeto sa foruma gde se dopisuju leceni i oni koji se lece od ove bolesti ako dozvole moderatori da postavim i njihov link ako ne kontaktirajte me na pp

ne zabranjivati drogu, vec edukovati ljude o posledicama.

zamislite da se droga legalizuje....svi ti narko karteli bi se raspali za 5 dana