pojava da mafijashi kupuju zemljishte uopshte nije nova . osim shto je  nachin da se opere novac ,poznato je da zemljishte nikad ne moze potpuno da izgubi vrednost , a vrlo ga je teshko zakonski oduzeti . u tom smislu je sigurnije chak i od gradjevinskih objekata koji mogu da budu srusheni ,dok se oduzeta zemlja ipak mora kad-tad nekako nadoknaditi vlasnicima .

Ne lupaj mali majmuncicu.
Dragan jeste krojac,radnja mu je kod bivseg doma JNA.
I knjigu  u ruke, nemoj da citamo o tebi na prezadnjoj strani Plevaljskih novina.

Nesto za ovu beogradsku elitu...bolje Saric nego neki tamo Djogani,pa nasi smo valjda...

e onda ima josh jedan dragan Knezevic...raspitaj se pa ces videti....slonu....

Јасминко кад дођеш са брда код стрика контам да ћеш бити директор... има тај дар, одскачеш интелектом!

bivsi dom JNA, bolje crnogorci nego cigani, knjiga i crnogorci, pleme ili kultura, raspitivati se o crnogorskim govnima ops... casnim ljudima .... 

            nema sta mi da se pitamo... napravili ste sranje, ili cete da cutite (i da pevate da ste srbi) ili da vas pobijemo (a vi junacki da pevate siptarske pesme... sa hrvatsko-bosanskim akcentom)... ako pogledas malo istoriju srbima nije bio problem da se penju na brda (za razliku od turaka i nemaca)... 

kako doslo tako ce i da ode.... cekaj sledeci svetski rat... ako nista drugo ja se ozbiljno spremam da -- posetim -- bar 100, bivsih srba (nisam ja los covek, 'nego se mislim bolje ja 'nego vi, koji ste to vec radili a i kako vam vodje pricaju, tek cete da radite), i trudicu se da bude krug dvojke 

Тајна претња позната барем годину дана
Мада се испоставља да су за Дарка Шарића знали и полиција, и новинари, и независни стручњаци, ћутање о највећем српском наркобосу не показује да су држава и друштво опет огрезли у корупцији
Добривоје Радовановић

После почетног чуђења у јавности како је један наркобос светске класе успео да у Србији израста неопажено све до пре десетак дана, сад се испоставља да су сви „независни посматрачи”, то јест стручњаци и новинари, иоле упућени у распоред снага у српском подземљу знали ко је Дарко Шарић. Изгледа да није посреди накнадна памет него невољност да се без доказа говори о ономе о чему је тада и полиција ћутала. Шарића је познавало и пола естраде али, мада је она познатија по протурању трачева и измишљотина него по чувању тајни, о њему није ни реч писнула, вероватно зато што, осим што је волео некретнине и плодно земљиште, наводно није одбијао ни да уложи у снимање и издавање њихових албума и да им издашно плати гостовање у неком од његових бројних локала.

Све то, ипак, не значи, сматрају „Политикини” саговорници, да је са Шарићевом групом откривено да су криминал и поједине државне структуре обновиле симбиотску везу раскинуту после акције „Сабља”, да су криминалци остали главни ловци на таленте на српској естради, да набеђени џет-сет, као деведесетих година прошлог века, и даље својевољно гламуризује криминалце у очима својих обожавалаца и да је друштво опет почело да идолизује убице и растураче дроге.

Неколико дана се спекулисало и да Шарић ипак није тако важна фигура и да је анонимност задржао управо зато што је само маска истинских шефова. Добривоје Радовановић, криминолог, одбацује те претпоставке, наводећи да је за Шарића као за озбиљну претњу чуо још пре годину дана.

– Он није посредник него прави „играч”. За њега се и тада знало да је много јачи од „земунаца” и по територији којом је овладао, и по новцу којим располаже, и по сарадницима које је окупио. О Шарићу се није говорило зато што је био заштићен од криминалистичког прогона. Иза њега су стајале политичке странке и у овој и у оној земљи. У оној земљи, прича подземље, он стоји много боље јер јој је криминал главни извор прихода. Овде бих прво проверио какве су Шарићеве везе са садашњим или, можда, дојучерашњим шефом обезбеђења извесне партије – каже Радовановић.

Шарић је остао неприметан и зато што је у још једној ствари био бољи од вођа „Земунског клана” – умео је да тихо води свој бизнис и везе у полицији и политици користи само колико су неопходне да буде миран.

Ратко Божовић
– За разлику од Душана Спасојевића, Шарић није себи ударао рекламу. Чак ни фирме није отварао на своје име. Није отворено петљао са специјалним полицијским јединицама, није се уплитао у политику сем што је тајно финансирао једну или две странке. Премда пресретнути товар кокаина није једини брод који је у том тренутку транспортовао његову дрогу него их је на мору било још седам, замало да га не извуку из позадине које се помно држао. Није чудно, међутим, што је нашао везе у полицији али јесте необично што толику количина дроге која се ваљала и Србијом и Црном Гором није приметила тајна служба ни једне ни друге земље и што о томе нису обавестиле јавну безбедност. Није разумљиво ни то што је могао да купи толико земљишта и да га нико не запази и запита се откуд му новац – рекао је Радовановић.

Он, међутим, не верује да то упућује на широку корупцију него само да је Шарић умео да бира своје људе у државним структурама.

– Његова група није била тесно скопчана с државом. Помагали су им само појединци који раде за државу али су добро распоређени. Већ је и веза са политичарима готово довољна јер странке држе на директној вези државне органе – објашњава Радовановић.

Ни Ратко Божовић, професор социологије, не верује да Шарићев случај показује да су држава и друштво опет потонули у стање с којим смо се пре неколико година једва изборили.

– Ово је и даље анемично друштво, где владају безакоње, хаос и насиље, из транзиције још нисмо изашли. Није да нисмо знали, само нисмо хтели да знамо а бојим се и да ће неки центри политичке моћи покушати да поново заташкају ствари. Али, сада се у начелу осећа потреба и постоји воља да се истргнемо из безнађа. Друштво се неће вратити у некадашњу конфузију – сматра Божовић.

Ипак, разлога за забринутост има. Радовановић упозорава да, према подацима које има, верује у постојање још јачег клана који је, поврх контаката у државним структурама, штитио Шарића. Над снагом тог клана ћемо се, очигледно, тек изненадити, још више када чујемо да су и за њих одавно знали сви који треба да знају.

Владимир Вукасовић, Politika
[објављено: 14/02/2010]


Озбиљнији рад на случају „Шарић” у Србији почиње средином 2008. године, када Биро за координацију као извршни орган Савета за националну безбедност формира радну групу чији је једини посао да открије како функционише кокаински пут од Колумбије до Европе.

Неки извори сведоче да је оснивању радне групе претходио неформални састанак у ресторану „Мањеж”, који је заправо био незванична примопредаја дужности Радета Булатовића, тадашњег директора БИА, његовом наследнику на челу агенције Саши Вукадиновићу. Пред ширим бројем поверљивих људи, Булатовић радознало пита, скрећући пажњу Вукадиновићу на клан из Црне Горе: „Да ли је могуће да Шарићи имају профит на сплаву ’Х20’ од 1,5 милиона динара по викенду?” Од блиских сарадника добија потврдан одговор. Радна група убрзо почиње да скупља доказе против Шарића.

У то време, Шарић је посебно занимљив безбедносним службама Енглеске јер оснива фирме у Ливерпулу, преко којих почиње да пере новац. Енглези успостављају сарадњу с радном групом БИА и прате пошиљку која је из Аргентине требало да стигне у луку у Солуну. Акција, међутим, бива траљаво урађена. Када је брод упловио у солунску луку, грчки тужилац улази на брод, гледа папире и саопштава да је брод прегледан у Аргентини и да нема разлога да сејош једном проверава његов товар јер, како је рекао, брод није свратио ни у једну луку. Брод затим испловљава и одлази у међународне воде где га истражитељи, због недостатка опреме, губе из видика. Претпоставља се да је део товара с кокаином бачен у море. Други део кокаина је превезен јахтама до мањих плажа, а затим разрађеним методама пребачен до мреже дилера. Било је то у априлу прошле године.

Послеове неуспешне акције, у истрагу против групе Дарка Шарића укључује се и америчка ДЕА и то преко своје канцеларије у Риму. У августу прошле године, региструју се нови одласци Шарићевих људи у Аргентину и Колумбију.

Почиње нова истрага. Долази се до података да су Шарићеви људи, после случаја у Солуну, разрадили нов начин транспорта кокаина. Наиме, кокаин се на обали утоварује у јахту која без папира, а самим тим и без контроле, испловљава до међународних вода. Ту се налази прекоокеански брод у чијим папирима пише да превози, на пример, жито и који га стварно и превози. У међународним водама, кокаин се претоварује на брод који затим испловљава до договорене дестинације. Када стигне на договорено место, брод се зауставља, такође, у међународним водама. Такође, долазе јахте које се натоварују кокаином, а затим плове до мањих плажа на којима нема контроле.

Сазнавши то, агенти америчке ДЕА, која у посао укључује и локалне безбедносне структуре, прате јахту у Аргентини коју је купио Шарићев човек. План је да се јахта прати до прекоокеанског брода и да се изведе акција хапшења. Међутим услед невремена, јахта натоварена кокаином одлази до Уругваја. Американци се и ту повезују с локалним безбедносним структурама.Они највише верују обалској стражи. Из бојазни да се акција и овог пута не изјалови, одлучује се да се јахта заустави и кокаин заплени. То је било 16. октобра прошле године, када је и објављена вест о рекордној заплени кокаина.

Истрага против Шарића званично се покреће у Србији. И Американци настављају своју истрагу, превасходно према откривању Шарићевих контаката у САД. Истовремено, пружају снажну подршку нашим властима да се до краја обрачунају с Дарком Шарићем. У лоцирање Шарића укључују се и безбедносне службе САД.

Шарић, међутим, нијеухапшен. Један амерички агент крајем прошле године лоцира Шарића у главном граду западноевропске државе. Јавља амбасади САД у Београду о лоцирању овог Пљевљака. Информација се прослеђује нашој полицији која истог момента шаље замолницу властима државе која излази на Атлантик да ухапсе Шарића. Међутим, само сат касније, Пљевљак се одјављује из хотела и одлази на аеродром. То региструје амерички агент као и то да Шарић улази у авион за Подгорицу.

Д. Телесковић
[објављено: 14/02/2010]

Why don't you suck the dude off?

Višemesečna istraga protiv narko-bosa otkrila
Šarićev klan ima plantaže kokaina u Južnoj Americi
Tamara Marković-Subota | 15. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Beta/AP | Komentara: 49

Narko-klan Darka Šarića u Južnoj Americi ima svoje plantaže kokaina, otkriveno je u višemesečnoj istrazi koja je prethodila rekordnoj zapleni te droge, sredinom oktobra prošle godine u Urugvaju. Kako saznaje "Blic", plantaže kokaina pod svojom kontrolom drži prvi čovek crnogorskog podzemlja, pod čijom se zaštitom, kako se pretpostavlja, nalazi Šarić od 21. janura kada je za njim raspisana poternica Interpola.

 
U Južnoj Americi 167.000 hektara zasađeno je kokainom
 

- Plantaže kokaina u Južnoj Americi pokazuju vezu između Šarića i glavnog bosa crnogorske mafije. Posao u Južnoj Americi ilustruje piramidu organizovanog kriminala, čija je baza u Crnoj Gori i iz koje se vuku konci u Kolumbiji, Peruu i Boliviji, zatim do luka u Evropi, a onda i po čitavom kontinentu. Prvi čovek crnogorske mafije plantaže u Južnoj Americi kupio je pre nekoliko godina, a pravo na šverc njegovog kokaina do sada je imalo nekoliko najjačih mafijaških bosova iz Srbije i Crne Gore.
- Crnogorski bos do sada je u poslu s krijumčarenjem kokaina, što sa svojih plantaža, što kupljenog od najuticajnijih južnoameričkih kartela, sarađivao sa nekoliko proverenih saradnika, koji su iza sebe imali čitavu kriminalnu organizaciju, od ljudi koji su krijumčarili kokain, do uličnih dilera koji su za njih prodavali drogu. Darka Šarića do 2005. godine u ovoj organizaciji nije bilo - tvrdi izvor "Blica" iz vrha MUP Srbije. On navodi i da je uticaj ovog pljevaljskog narko-bosa u crnogorskoj mafijaškoj piramidi podignut na najviši operativni nivo tek kada su se dotadašnji bosovi, koji su organizovali šverc kokaina našli u zatvoru.
- Najjači saradnici crnogorskog mafijaškog bosa u krijumčarenju narkotika bile su vođe klana "Amerika", Mileta Miljanić i Zoran Jakšić, kao i Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam. Miljanić i Jakšić su uhapšeni 2004, a Jocić u aprilu prošle godine. Glavni partneri su tako izbačeni iz posla, ali posao nije stao. Šarić, koji se ranije bavio švercom heroina, tako je postao novi partner u kokainskom poslu bosa crnogorske mafije, a svaka tura prokrijumčarena u Evropu donosila je profit od nekoliko stotina miliona evra. U međuvremenu, Miljanić i Jakšić su pušteni iz zatvora i ponovo se uključili u raniji posao. Interesantno je da je u istrazi akcije "Balkanski ratnik" utvrđeno da su glavni ljudi na terenu u Južnoj Americi radili i za Šarića i za klan "Amerika". Ugovaranje isporuke sa tamošnjim dilerima, tako je i za Šarića i za Miljanića u Argentini obavljao osumnjičeni Nenad Novaković, za kojim je raspisana poternica Interpola - kaže naš izvor.
On navodi i da se jedan pravac istrage o Šarićevom narko-kartelu, u koji su uključene inostrane službe bezbednosti vodi i ka razotkrivanju veza sa kartelima u Južnoj Americi i plantaža, na kojima gazduju crnogorski mafijaški bosovi.
Prema zvaničnim podacima DEA, CIA i UN, u Južnoj Americi pod kokainom se nalazi 167.000 hektara zemlje, od kojih najviše u Kolumbiji - 81.000 hektara, zatim u Peruu gde je kokain zasađen na 56.000 hektara i proizvodnjom od 210 tona narkotika.
Najjači udar na kolumbijske plantaže kokaina izvršen je 2008. kada je otrovima uništeno 200.000 hektara polja kokaina, čime je proizvodnja ovog narkotika pala za 28 odsto, sa 600 na 430 tona. U istom periodu, proizvodnja droge u Boliviji je porasla za 6,5 odsto, a u Peruu za 4,5 odsto.
- Cena kokaina u Kolumbiji je tada pala, zbog čega je njena proizvodnja postala manje profitabilna lokalnim farmerima. Od uzgajanja kokaina, u 2008. godini odustalo je 20.000 porodica. U Boliviji, gde je pod kokainom 30.500 hektara, proizvodnja droge je ostala jedini izvor prihoda - navodi se u izveštajima međunarodnih institucija.
Prema tim podacima, 2008. godine u Kolumbiji je zaplenjeno 200 tona kokaina i uništeno 3.200 laboratorija za preradu ovog narkotika, čime su presečeni glavni švercerski kanali ka Severnoj Americi. Nivo ka Evropi ostao je isti, ali je doveo do povećanja cene i pada kvaliteta, što je, kako se navodi, pojačalo "nasilnost" kartela.

 

 


Oslobođen još jedan Šarićev saradnik

Boris Laban, za kojim je Srbija raspisala Interpolovu poternicu zbog sumnje da je pripadnik klana Darka Šarića, prema informacijama podgoričke TV "Vijesti", preksinoć se prijavio beranskoj policiji, iz koje je pušten posle informativnog razgovora.

Isto je, dva dana ranije prošao i osumnjičeni Beranac Draško Vuković, koji se takođe našao na slobodi nakon što je od njega u beranskoj policiji uzeta izjava. "Vijestima" je tada u policiji rečeno da "nemaju saznanja da se Laban nalazi u Beranama, ali da postoje najave da će se pojaviti narednih dana i da će mu tada lično biti uručen poziv za informativni razgovor".
Osim Vukovića i Labana, srpska policija je raspisala poternice i za crnogorskim državljanima Goranom Sokovićem i Dejanom Šekularcem, koji su uhapšeni a zatim pušteni jer crnogorsko tužilaštvo nije uvažilo molbu kolega iz Srbije za odlaganje pružanja dokaza do okončanja postupka koji se vodi u Srbiji.
Crnogorska policija se zvanično nije oglasila povodom Labanovog saslušanja, ali je zato oštro kritikovala gostovanje Nebojše Medojevića, predsednika Pokreta za promjene, u petak u emisiji RTS-a "Da, možda, ne".
Uprava policije Crne Gore saopštila je da je "poznato da Medojević u kontinuitetu neistinama pokušava da diskredituje službe bezbednosti Crne Gore, dok prema našim saznanjima sa nekim drugim bezbednosnim službama ima odličnu saradnju".
Medojević je najavio da će od direktora Agencije za nacionalnu bezbednost zatražiti da javnost obavesti o istinitosti navoda šefa policije Veselina Veljovića da sarađuje sa bilo kojom bezbednosnom službom na način kako to insinuira Uprava policije.

 

 
DEA pohvalila saradnju sa srpskim službama

Američka agencija za borbu protiv droge DEA u obrazloženju zahteva budžeta od dve i po milijarde dolara od Kongresa SAD pohvalila je saradnju sa srpskim službama bezbednosti u razbijanju moćne balkanske grupe trgovaca drogom.

- Sredinom 2009. godine, italijanska kancelarija DEA pokrenula je istragu sa srpskim kolegama. Cilj je bila balkanska baza, odnosno kriminalna organizacija odgovorna za krijumčarenje više tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Istraga je proširena kada su otkriveni telefonski pozivi u Južnu Ameriku, Afriku i Ameriku. U oktobru prošle godine akcija srpskih obaveštajaca sa kancelarijama DEA u Rimu i Buenos Ajresu rezultirala je oduzimanjem 2.200 kilograma kokaina sa jahte u Urugvaju, kada su uhapšene dve osobe - piše u obrazloženju DEA. U zahtevu se navodi da je zatim u novembru zaplenjeno još 490 kilograma kokaina u Buenos Ajresu, da je uhapšeno jedanaest osoba, kao i da je ovom akcijom razotkrivena veoma moćna balkanska kriminalna grupa.

Izvor: Blic

E ovo za plantazu je laz...

nego sta....