Sunovrat

Nema vas više, nema ni traga
detinjstva našeg, bezbrižnih dana.
Ostade samo slika mi draga,
Ostade samo bolna mi rana.

Nema vas više, nit čaše vina,
nit prvih šetnji, nit poljubaca.
Ostade samo glas iz daljina,
dok luna zlato Dunavom baca.

Nešto mi dođe, nešto me vrati,
u one dana igre i smeha,
sad svega imam al' srce pati,
pa često luta stazama greha.

livada nade je iza mene,
al' ipak noge vuku me pravo,
na onaj greben, ambis i stene
vodi me Gospod, ili je Đavo !?

Gde će mi telo, gde će mi duša,
ka nebu neće, na zemlju nesme.
oko mi gasne, krv mi se gruša,
pamti me mati, čuvaj mi pesme !

Pamti me draga, znaš da te volim,
čekam te srećo kod naše česme,
za tebe vatru rukama golim,
čuvaj mi majku, čuvaj mi pesme !

Brodić u buri



Valovi teški po moru se lome,
Kao da su iz olova izliveni,
Brodić po njima plovi,
Na njemu mornari pijani i sneni.

Brodić ka hridi hrli,
U olovnoj morskoj pjeni,
U susret sudbini crnoj,
Na njemu mornari, pijani i sneni.

Strijela nebeska puca,
Srebrni su kraci njeni,
U brodić udara snažno,
Na njemu mornari, pijani i sneni.

Brodić se raspa,
Na put ka dnu krene,
Povuče za sobom sve,
I mornare, pijane i snene.

Na dnu morskom,
Neptun, prostro stol zeleni,
Na njemu, bocu će ruma čekat, vječno,
Mrtvi mornari, pijani i sneni.

Tako je mirno u  carstvu tišine,
U šarenilu sjena maglenih,
Samo raci broje duše,
Mrtvih mornara, pijanih i snenih.

Vez ljubavi naše


Iz dubine noći, iz kraljevstva mira,
pod moj prozor hita i snenog me budi,
šapat jedan mio, pa kao da gudi
i stotine harfi melodiju svira.

I hiljade zvezda u vatrama gore,
pa bezglavo svaka svojim putem pada,
vasionom silnom čudan nemir vlada
i zemljom se celom uzburkalo more.

Zar šapuće tako vetrić ispod breze,
ove čudne noći, kakvih nema mnogo !?
Ne, to šapat nije, zaklet' bi se mog'o,
već to draga moja u samoći veze.

Veze zlatnom žicom, a nebeskom skicom,
suza jedna vrela poteče mi licom.

Znash li kako umirem sa osmeom na licu,
kako lazem zivot da sunce ima smisao...
Oprosti mi...
Izgubila sam se negde izmedju suze i bega,
i nisam pronashla put da te prebolim...
Ne znam ni da li cu nauchiti da hodam po vetru 
da bih zaboravila da te volim...
Sakricu se u nekoj drugoj prichi,prekriti velom tidjih pogleda,
dok ne odlucish da me ne izgubish...

Ne znam zašto, ali uvek kada kiša pada, setim se prošlih dana... i zapitam se:

Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje čeka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmišlja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misliš na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija baš za NAS dvoje?
Znam da ću te voleti zauvek... Ta reč zvuči tako... dugo... Hej, kako je moguće nekoga voleti toliko? Znaš li da baš ona prava ljubav traje zauvek...
Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmeš dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena...
Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam  pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oživljavaš! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daješ mi snagu da nastavim da koračam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mračne oluje, senka koja krade svetlost. Daješ mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem ništa! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na žalost- fatalan po mene. Uzalud pokušavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemoguće! Jer kud god da krenem i šta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi pružiš, jer ne poznaješ ljubav i nikada nećeš znati šta znače reči VOLIM TE! A mene si mogao da voliš... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da imaš SRCE, koje oseća i koje nije hladno kao stena...
Sve je bilo isuviše dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronađem reči koje bi opisale kako sam se osećala i koliko sam bila SREĆNA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav može da učini ono što niko drugi ne može! Nikad sebi nisam bila jasnija kao tada. Zahvaljujući tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i još čvršće stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenje mojih snova, sve ono što sam sanjala, maštala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, čežnja, moje srce, moja požuda, moj DRUG...
Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim očima ti nikada nisi video lažni sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Reči i nisu bile potrebne da shvatiš da volim te više od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, već TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kažu da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju  manu. One u mojim očima nisu ni bile mane. Noću sam mislila na tebe, a danju sam živela za tebe... Naša dva života bila su data jedna drugome, a ipak je svako otišao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i ništa drugo...
Želela sam da sa tobom doživim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snežne bajke... Kažu da kada padne prvi sneg, treba da se zamisli želja... Pala je i ta prva pahulja, samo što je nismo dočekali zajedno... A želja? Ostala je neispunjena i prazna- baš kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam čekala i čekala da se vratiš. Opet mi je duša sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje čekala sama na peronu gledajući kako odlaziš, i kako nemaš nameru da se vratiš... Zamisli kolika je tišina nastala, kad je jedini zvuk koji se čuo bio plašljivi otkucaj moga srca. A još uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta...
Neuspeh nije ako smo nešto učinili pogrešno, već ako nismo ni pokušali... Ali, kod nas je, na žalost, sve bilo pogrešno, iako smo pokušali... U ovom ludom talasu života smo se izgubili...
Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i duša, i telo... I pogled mi se gubi... U gomili nepoznatih ljudi tražim TEBE.. ili lik koji će samo ličiti na tvoj. A možda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obična!
I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja duša je prazna, srce je pusto odkad te nema, odkad si samo otišao... I pitam se da li si ti dno mog najvećeg dna, osećaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi???
Sada je sve protiv mene.. čak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doživela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim osećanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuđim osećanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje budeš nadao, platićeš sve svoje kazne. Jer je život jedna velika slučajnost i sve se u životu vraća. Bez obzira koliko ti bežao od stvarnosti i realnosti, ona neće pobeći od tebe! Onda si ništa- tek jedna čestica praha. I topiš se nestajući u tišini, gubeći se kao senka u daljini, a iza tebe ostaće tek prašine trag. Taj trag će biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag.
Danas mislim da je sudbina nepažnjom promešala karte sreće...
Samo ti želim da pronađeš sebe i svoje snove.. i da budeš ono što jesi... Jer ja sam našla svoj novi san... I sada moja senka sa nečijom drugom senkom luta...

Videcemo se u nekom drugom zivotu...

Ti si mi sunce,
moj zivot je lep uz tebe,
Ti si mi mesec,
ne mogu zamisliti noc bez tebe,
Ti si moja zvezda,
sijam od srece,
Volim te Srdjane.

Smrt u pirueti

Sergeju Jesenjinu


Nestao Jesenjin
u pirueti
Isidore vrele.

Nije pobegao
crnom čoveku
iz njenih očiju.

Potamneo iza
slike u glasu
Rusiji na glavi.


Zakon


Malog crva jutros
ptica u kljunu
ptičetu ponela.

Našla gnezdo prazno
sa kapljom krvi
izgladnelog čeda.

Zbog gladi letela,
a smrt zatekla
u kljunu i gnezdu.


Izgaranje


Volim njeno telo
raspojasano
na javi i u snu.

Nijedna oblina
na njemu nije
osetila vreme.

Te obline plamte
na mome mesu
kao večna vatra.


Molitva


Meci imaju reč.
Tela porozna
skapavaju u zlu.

Ujka Sam i papa
države prave.
Svetu puca kičma.

Plačem kadim vreme.
Bogu se molim
da i on uzme reč.


Opsena


Na Nebu natekla
zvezda, od bola
puca pred očima.

Zapadu pomera
istočne oči,
varkom istrošene.

Ništa se desilo
nije u zoru.
Varka menja ime.


Neumitnost


Neko sam stanje
izbeglo od klanja,
pesmu setnu slušam.

Zaklane slutim.
Pod grkljanom ćutim,
da me ne pronađu.

A neću moći
bežanjem da rešim
mog ćutanja seču.


U plamenu srpske sveće


Božićno zvono
po snegu sazvalo
pastvu udovičku.

Puna je crkva
crnih silueta
stala u Očenaš.

A Isus Hristos
sišao u sveće
i plamenom plače...