Godine

Prolazi sve.
Trag na telu kaže,
pamti me, kako sam zaslužila.

Prolaze godine.
Gušći postaju redovi i bore.
Redovi na mom papiru,
bore na tvom licu.

Dolazi sve.
Jesen tihim korakom prati te,
zima umornim okom iza ugla
čeka te, da posrneš.

Ko će živeti posle tebe,
ako nestaneš,
šta će ostati od mene,
ako voleti prestaneš?

Godine i reči.
Svaka svog gospodara ima,
samo jedna toplina može da spreči,
bore koje donosi zima.

Vreme i sati.
Nije ih važno razumeti,
važno je znati,
do smrti voleti,
bilo koga i bilo gde.
Lako je reči - gotovo je.

Prolazi samo ono
što puštaš od sebe da ode.

Zelim da zaronim u tvoju vodu pozude, da priklonim zrtvu tvojoj vatri zelja, sto gori u okeanu samoce. Ne zelim da gledas ljude sa zamucenim maskama, zelim da kroz ropstvo koje ti nudim, spoznas slobodu mojih prstiju zeljnih pogleda...

Heroj

Tiho, tiho zovem te...

Idem putem uvelog lišća,
stapaju se suze neba, sa mojim osmehom,
nema više tvog zelenog drveća,
umrelo je sa samoćom.

Nisam zaboravila tvoj glas,
moj zavet,
nisam zaboravila nas,
i nisam poslušala tvoj savet.

Reči nisu uvelo lišće,
da ih modra jesen sa druma izbriše,
ni moja ljubav hartija da
je pocepam kad se ispiše.

Nisam ti dala ono najvažnije,
nisam ti dala da budeš heroj naše priče,
da ubiješ sve moje mane,
i strah koji ih mene viče.

Istinu znaš samo ti,
zato, tiho, tiho, zovem te...

trazim tamo nekakve eventulne prijatelje da mi kazu da me  vole. Vec dugo mi to nije niko rekao

Sveti Savo na tavanu spavao,doso djavo pa ga zajebavo!

Ispod ovog neba

Ispod ovog neba nema više koraka do duge.
Sve što sam tražila, ostalo je u tvojim očima.
Uzalud se krijemo branama vremena, jer sve koje donosi nisu ništa naspram srca kad se sjeti. Ovo su naši bivši dani. Nekada je postojalo nešto i zatim nije.
Zato ne vjerujem više u maslačke. Razneseni vjetrom, sada traže neke druge prilike.
Poželimo im sretan put ne očekujući reprizu, jer je nemoguća.
Nekada se vrati nešto od onda, pokislo i sjajno, iritira mi dušu bolnim osmijehom, pa odlazi i ostavlja me u noći ... da me podsjeti, da ne zaboravim...
Poslije tebe - niko nije bio prijatelj.
Uspavljuje me što znam da, ako se tebi nešto desi, po određenom zakonu isto očekuje i mene.
Požuri, dakle.

Posljedni pozdrav za....

Noću dolazi mir,
tamo gdje me svila
ne podsjeća na tebe,
i ne skrnavi kožu
jer si čudo za bol...
Šta ćeš sada oteti
iz odaja praznih
kome u prkos ćeš ljubiti
dvostruko
šta ćeš lomiti kad nemaš kud
od komadića razbacanih
čime ćeš obmanuti
da ti se iz početka vjeruje...?
Jedna ruža bit će sve
što je ostalo
poslije ove noći
poslije ove noći
- uništeno sjećanje
da te po dobru zovem
- sigurnost na koljenima
- srce od lanaca
- neoprost što jača
- počinjen grijeh
nad emocijama
nisi ti pobjednik nada mnom
ovo je tvoj poraz, slavljeniče
uživaj u njemu
zaboravi sve
da sam jednom za tebe
nosila bijelo
zaboravi
da je nebo
mijenjalo boju
u vrisku
zaboravi
kako dišem
zaboravi
kako se znoje zvijezde
sve zaboravi
Ništa je
mnogo manje
nego malo
a sad si
i to izgubio
tlo je mnogo bliže
vidiš li....?

Prag Greha                                               3.mart 1999.

Kajanja su suvišna za kišu
koja je bore stvarala,
i smrtna kazna laka je za
onu osobu što je varala.

I Sunce je sada hladno,
ni Bog ne postoji
za tu osobu koja na
Pragu Greha stoji.

Ni pisma ništa ne znače,
sigurno će završiti u kaminu,
šta će pisma onima,
koji od greha ginu.

Kazna 

Ne bih bila ti - na onaj Dan pred Suđenje;
teško tvojoj savjesti kad se probudi!
Ogriješio si se - o moju nevinost
onda kad ti je bilo svejedno
što mi je duša maloljetna,
ponizio si mi bez stida emocije
s predumišljajem silovao osjećaje,
zaboravivši da nisam poražena ja
već ti koji si to učinio.
Pokazao si u svoj veličini
maksimum sebičnosti, granicu grubosti
o, ja ne bih bila ti,
na onaj dan pred suđenje.....!
Sad samozadovoljno uništi
sve što je bilo ja
u blizini tebe
zapjevaj pobjedničku pjesmu
da zanijemim od bola
oslijepim od suza
čijim ćeš lokvama ponosno gaziti!!!
*********************************
Oprosti mu, Bože,
što ti je oskrnavio anđela
ja i bez krila mogu letjeti,
tek u pravoj tami moj oreol najjače sija,
oprosti mu, Bože,
nije znao šta čini..