Može biti pozitivne strane razmišljanja o smrti (ali opet, sve zavisi od čoveka do čoveka)... u slučaju kada nas pogodi smrt neke osobe, koja uopšte ne mora biti nama bliska, već, recimo, na neki način se sa njom identifikujemo... Posle prvog šoka (iliti sekundarnog depresivnog stanja, kako se dare_ stručno izrazio), razmišljanjem na tu temu možeš na neki način demistifikovati smrt i prihvatiti je kao nešto prirordno, što ona zapravo i jeste... Naravno, drugačije je kad je u pitanju smrt bliske osobe u odnosu na to kad se radi o nekome za koga smo samo čuli ili ga znali iz viđenja...

Lično, razmišljam o smrti onda kada sam sa njom, na bilo koj način, suočena, i nastojim da se informišem o psihološkim spektima tog straha, jer znanje, iako čisto teorijsko, može pomoći u nekim budućim situacijama i prevladavanu istih...
Ne mogu promeniti ni dimenzije univerzuma, pa mi se dešava da razmišljam o njima... (doduše, ovo je samo primer  )

Uostalom, zato je strah od smrti iracionalan strah...

pa kako znamo to da ne postoji to da ne mislimo, samo to da sta je u nasem svestu, onda mislim nije to najstrasnije da li mi cemo umreti, nego to da koliko smo mi aktuelni u zivotu koga mi jako volimo.i iz tog vida ce se racunati nase sexualnost i sve manje vredno  u zivotu od toga. Odnosno zato sexamo i radimo sve da budemo na korist, al to je vec korist. tu lepota i korist potrebno da se susresce inace je gas.
dosta cesto sam mislio o tome da sexualnost i smrt kao pojam kako se spoji, i mislim ovako.

Mislim da je iracionalan onda kad je preteran, intenzivan, odnosno kad se radi o tanatofobiji...

A inače verujem da je prirodan, jer zašto svaki put kad prelaziš ulicu pazljivo gledaš na obe strane ceste... Ili kod životinja, recimo, vidiš kako beze od opasnosti, sklanjaju se od svega što ih ugrožava...

Strah od smrti - opozit nagona za životom...

Jelen bezi kad vidi lovca....mis kad vidi macku...covek kad vidi kako cigla sa petog sprata pada na glavu...Instinkt 





Nekrofobija = strah od leseva
Nekrofilija = seks sa lesevima

I to je, valjda neka slicnost 

@bambina

Moje pitanje se vise odnosilo na pojave koje su neminovne da ce se desiti, ne zelis da se dese, bojis se toga, i plus jos razmisljas o tome sta i kako, ne na razmisljanje o oprasivanju cvetova ili sta znam.

Ne kazem da mi ne proleti ponekad misao o tome, ali bas da sednem i dumam o tome, ne. Meni licno je smrt oduzela previse ljudi dosad i jedina dobra stvar koja je proizasla iz toga je saznanje da je zivot zaista treptaj oka i da stagod da ti se desi, uvek moras ici dalje.

Doduse, ovo sam samo ja i mozda zato sto sam toliko puta osetila efekte smrti na svojoj kozi sam i indiferentna prema istoj.

pa kao Bambina to pokazuje, od opasnot bojiti znaci bojiti se od izgubljenja lepota..
Kod Marcel Proust-a je nesto slicno desava, mislim u njegovim romanu. Ako on ne bi toliko lepo ziveo i sexao , nikad ne bi mogao napisati svoje delo. A naravno postoje i te ljude ko ubijaju...

@cesarice

Pa o tome se i radi... Svi smo različiti (sad sam već kao papagaj  )... I samim tim imamo i različita iskustva...
Do sada nisam imala bližih kontakata sa smrću, i možda baš zato i razmišljam o njoj... Možda bih to mogla okarakterisati kao strah od straha od smrti... 
I baš zato jer je neminovna, nepromenjljiva i krajnja, izaziva dosta pitanja...
Uostalom, zato sam i postavila temu... da vidim kakve su percepcije i iskustva drugih po tom pitanju...
 

@onodys
 

Fat Bod Slim is fucking in the heaven

ne plasim se smrti ali ponekad razmisljam o njoj ... mislim da strah od smrti makar kod mene nije najveci mnogo je veci od dozivotnog invaliditeta....