sto ovde vec dugo niko ne pise..doslo leto,nema citanja izgleda.....   
sve je to ok,Ducic ,Rakic, pa i Djole.ali ljudi....pa gde je Zmaj?!!!!!Zar je moguce da niko ne voli Zmaja???!!!!  Djulici uveocii!!!!!!!

inace,od Vitomira Nikolica ''decak'' i ''slika iz detinjstva''--fenomenalne

Ana, moja dragana

Volim te
cistom ljubavlju,
ne fizickom,
ne intelektualnom,
vec duhovnom ljubavlju,

Ana,
vidim te
u svemu
i svuda,

Ana,
ne mogu
da ne mislim
na tebe,
sve vrijeme
zeleci
tvoju srecu,

Ana,
ako hoces
nadji
nekog
drugog
i udaj se
za njega,
ako ce
te
to
usreciti,

Ana,
umrijecu
za tebe
i za tog
drugog
ako ce te
to
usreciti.
                        - Stojan Simic Krpica
                          - Iz knjige "Igra ljudi kralja srca X"

Meni je omiljena ova pesma:

Jutro

Majka
sa
prstima
u govnima
pere
bebinu
guzu
i
pjeva
iz sveg srca.

Stojan Simic Krpica

Stojan Simic Krpica
(Visnjislav visnjev Vobanolec Mikadeak)

Pravda
sudbine

Ko
ubije
nekog
automatski
tezi
da se uravnotezi,
nadje
nekog
ko
ce
njega
ubiti,
biva
ubijen
i zaokruzi
igru
sjetve
i
zetve. Iz knjige "Igra ljudi kralja srcaI"

Stojan Simic krpica
(Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Volimo se

Ranije
jucerasnjici proslosti
ostavljamo,

kasnije
sutrasnjici buducnosti
prepustamo

i volimo se
sada,
u sadasnjem trenutku
vjecnosti,
iz trenutka u trenutak.

Josh se moje secanje na tebe nije ohladilo
i nije se formiralo u uspomenu,
stalno mi je nezavrsheno u mashti
tako daleko da ne znam,
a ipak te znam napamet,
tvoje ochi, usta,
a nekad chak ni ideju... chije si ti ostvarenje.

Pojavljujesh se i nestajesh,
takav si kao da te nema.
Kada te nema
jasnost osecanja mojih chula
deluje k'o da mi se chini da postojish.

Neuhvatljiva je granica
izmedju bezgranichnosti tvoje prisutnosti
i osecanja tvog nedostajanja.
U trenutku kad ta granica postane poznata
postacesh, u poznatom mi stepenu,
ili dostupnom mome domishljaju,
dalek ili blizak.

Bicesh takav,
drugachiji i josh drugachiji,
a ipak odredjena,
ma i raznoliko odredjena uspomena.

Tada, kada moje secanje na tebe ostari,
kada te mashta izgubi,
imam onu sigurnost,
konkretnost osobine koja je komplikuje,
bez kolebanja secacu se tih tvojih ochiju,
tih ruku i te pojave.

Htela bih, jer to ne zavisi od mene,
da si mlad,
da imash oblik jedne od onih zvezda
shto su vekovima izuchavale tvoje lice.
Zivish tamo otkuda pisma ne dolaze,
daleko, dalje no najdalje znachenje ljudskih rechi
shto imenuju daljinu.

Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivish, mislim postojish,
onda su te rechi metafora moga,
a ne tvoga postojanja.
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvishe bedne da bih joj davala naziv radi nje same.

Grad u kome zivish znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnichka dela, administraciju
i po tome je slichan mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednachava sa mojom cheznjom
i snovima u kojima takodje zivish.
On je chvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.

Toliko si daleko
da nikakva poshta ne prima moju poshtu za tebe;
toliko daleko da prostor shto nas deli
nestaje iscrpljen vlastitom neizmernoshcu;
toliko si daleko da rat koji pochinje u mojoj zemlji
zavrshi dok do tvoje ne stigne;
tako si daleko da se zemlja u kojoj zivish
smanjuje do planetarne fikcije;
tako daleko da osmeh koji mi shaljesh
kao suza do mene stize;
toliko si mnogo daleko
da ne znam da li je dovoljno slagati misli na zemaljski nachin
da bi ih ti mogao prozreti.

Zivish tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize do najblize rechi
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao shto bih ja zelela da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivish,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislish,
morala bih da se probudim iz sna u kom sanjash.
Tako si mi blisko
da si blizi nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da rechi koje za tebe slazem
znash pre nego shto ih i pomislim;
tako blizak
da ne znam gde pochinjesh ti,
a prestajem ja.

Cvece koje zaobilazim cveta tvojim pogledom,
Ptice koje napushtam gnezde se u tvom dlanu,
Vidik kojim plovim izbija iz tvojih zenica,
Zvezde koje ne chujem u tvojim tajnama cute.
Tako si blizu
da kad hocu da te vidim
ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke;
tako blizu
da tvoju kosu osecam rukom,
kao shto bogalj oseca prisutnost odsechene ruke
Tako si blizu mene da mi josh izgleda da si predaleko...

Stojan Simic Krpica
(Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Moja
dadilja


Moja majka
i mpoj otac
otisli su
da oru
njivu,
u dvoristu
baka
je hranila
zivinu,
dok
je
Gospod
sa ikone
na zidu
sisao
i sa mnom
se igrao,
bio sam
veoma srecan
i nisam
plakao.   Iz knjige"Igra ljudi kralja srca X"

Oj
samoubico

Oj
samoubico,
hrabra
kukavica,
umjesto
da se umijes,
ti hoces
da se ubijes,
umjesto
probleme
da rijesis,
protiv sebe
I Boga
grijesis.  Iz knjige Igra ljudi kralja srca VI"

Ko je bre taj Krpica?

i mene zaintrigira. stvarno, ko je taj krpica?

ma, cak je i clan nekog drustva knjizevnika [link]..
Inace, fascinira me naslov jedne njegove zbirke poezije
"Sunce u drugom stanju: 
A, ovo je neki suludi idolopoklonik koji voli da spamuje i koji zbog svoje mentalne ogranicenosti smatra da smo i mi mentalno ogranicen...
 

Poezija je totalni trash....