Dzoni Stulic je peva tj. grupa Azra, nisam siguran ko je napisao text, verovatno on..

Opcinjenost

Prolece, devojce u cvecu,
Rasplelo kose sred gustika,
I carskom cedu tom dolecu
Molitve ptica, zvon zvonika.
Dok radosti ga car opija,
Kroz sumu klizi poput dima
I zlatna mu se niska sija
Na rascupanim uvojcima.
S njim pjana recna vila seta
I rosom prska lunu bledu,
A ja bih, poput strasnog cveta,
Ljubio usne onom cedu.

evo jedna tuzna ljubavna, a opet lepa i meni pomalo, licna....


Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zhudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.

Miroslav Antic

@srdjank
 

Pesma za nas dvoje- moja omiljena

Djura Jaksic

Ljubav
Cesto te u snu snivam,
Moja ljubavi !
Cesto te tako vidjam,
Cvete ubavi !

Pa grlim nebo plavo,
Grlim, uzdisem;
A ljubim sunce jarko,
LJubim, izdisem

Al' evo zora svice,
I evo prodje san,
Al' tebe nema, nema-
Nema da svane dan !

Oliver Dragojević -  Vjeruj u ljubav

Vjeruj u ljubav
jer ljubav je sve
vjeruj u ljubav
ne zivi bez nje
vjeruj u ljubav
i sacuvaj nju
vjeruj u ljubav
u dobru i zlu
vjeruj u ljubav
i sacuvaj nju
vjeruj u ljubav
u dobru i zlu
daj mi svoju ruku sad
neka ljubav veze nas
daj mi svoju ruku sad
kao rijedak cvijet
daj mi svoju ruku sad
prava ljubav je uz nas
nek nas vodi u srecniji svijet
Vjeruj u ljubav...

     Arsen Dedić

Djevojka iz mog kraja

Provela je noc na putu
kojim krecu od davnina
nasi snovi prema svjetu
s Perkovica preko Knina

U ocima njenim more
svjetluca joj sol u kosi
ona neda da je slome
otima se i prkosi

Djevojka iz moga kraja
na usnama njenim kusam
okus prvih poljubaca
okus prvih torokusa
ima zelju da me ljeci
djevojka iz moga kraja

Provela je noc na putu
na kojem se nade gase
ostala je svu noc budna
u vagonu druge klase

U ocima njenim more...




Zagrli me

Ne trebaš mi ništa reći,
svoju prošlost, svoje ime...
Ako će ti biti lakše,
zagrli me, zagrli me...

Uzeću te u naručje
da te čuvam usred zime,
grijaće te moje tijelo,
zagrli me, zagrli me...

Zagrli me oko vrata
oluja se diže,
ne može ti vjetar ništa,
ako priđes bliže,
ako priđes bliže...

Ukrao bih sreću za nas,
kupio bih, nemam čime,
jedino si moje blago,
zagrli me, zagrli me...

Ne trebaju tebi draga
ove pjesme, ove rime,
najviše je sto se može,
zagrli me, zagrli me...

Vjeruj u ljubav 

super pjesme legenda je onaj sto to izmislio!!!!!

                        Tebi ne mogu da napišem pesmu. Ne umem. 
                Ne nalazim te rime, ne nalazim te reči...
                        Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine
                koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim
                bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se
                lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u
                sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale
                zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima
                kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim
                koralima... A do ustalasane površine u nestašnim
                skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja...
                        Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena
                moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti... I znam,
                moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja
                okeana.
                        Ne brinem, uopšte ne brinem što nemirni talasi na
                površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša,
                jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni važno. Ta
                talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog
                noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno
                iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo
                nama razumljiva sazvežđa. I ta sazvežđa, te čežnjive
                misli isprepletane u večnost, uranjaju kroz vrtloge naših
                ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje
                smo obe sazdane...
                        Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem
                već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim
                ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples
                tog nemirnog, talasavog pokrivača.
                        Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu.
                Jednostavno... ne umem...