LJUBAVNA PESMA

Kako da dusu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom nece je tvoje
njihati daljine.

ali, ipak, sve sto dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka.

R.M. Rilke

Tesko bih mogla odvojiti omiljenu pesmu,ima ih mnoooogo,ali sad sam naisla preturajuci po netu na jednu jako jako lepu,nadam se da ce se i vama dopasti.

pretvarajmo se...
da se nismo sreli
nikad
da nam oči ne govore
jezikom magije
zamisli da
ne znaš kako
miriše mi koža
na potiljku
da me nikad nisi
gledao dok spavam
mrsio mi kosu
kao, neprimjetno
zamisli da
ne pamtim tvoje
dodire
i ritam tvog srca
umjesto jastuka
da tvoj miris
ne nosim u kosi

pretvarajmo se...
da nas ne vežu
plave noći bez sna
i jutra blijeda od kiše
blistave ulice
i tramvaj broj 12

hajde, zamisli
nije teško...

ili?
Autor nepoznat

danas mi je ova mila..

Zal Kopp:

P O S T E LJ A

Svako jutro
u isto vrijeme,
pred vratima naše sobe
Ti zastaneš .
Tu gdje leptir oblači krila,
zadnjom riječju,
dotakneš moj nemir.

Dok se tako
nijemi promatramo,
Ti se svučeš i okreneš prema suncu.
Gdje je pao snijeg
tu izgoriš,
a Tvoj pogled,
poput ptice,
u letu nestane.

Zagrljajem započneš svoj ples
i usred postelje,
nas povedeš.
Uzdasima tijela
pažljivo prekriješ
da ne bismo,
između neba i zemlje,
zaspali.

Pokraj Tvog mirisa
bosonogog me vodiš,
i na kapi požude,
toplim poljupcima smiruješ.
Takvog,
kada samo Tebi pripadam,
odvodiš i za sva vremena otkrivaš

R A Z G O V O R
Desanka Maksimovic





Pitaju me svu noć njegove zenice žedne:
“ Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?

Uteha što u svete noći pohađa bedne
Jeli bilo negde suđeno I neizbežno
Tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna
Pod grubošću I zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Čime si vezana ti sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša čisti umrljana životom?

Hoće li ljubav tvoja kao uplađena krila
Pobeći ako te sa usana mojih taken plam?
Hoću li ako I ti sa mnom budeš bila;
Ostati zazidan u sebe, I sam
Do kraja života?”

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane,
Gledajući u sebe bolno I neumitno
I bi mi kao da će cello biće u suzu da mi kane;
I učini mi se srce odveć sitno
Njega da voli.

Stojan Simic Krpica
(Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Ana,moja
dragana

Volim te
cistom ljubavlju,
ne fizickom,
ne intelektualnom,
vec duhovnom
ljubavlju,

Ana,
vidim te
u svemu
i svuda,

Ana,
ne mogu
da ne mislim
na tebe,
sve vrijeme
zeleci
tvoju srecu,

Ana,
ako hoces
nadji
nekog
drugog
i udaj se
za njega,
ako ce
te
to
usreciti,

Ana,
umrijecu
za tebe
i za tog
drugog,
ako ce te
to
usreciti.

Stojan Simic Krpica
(Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Volim te

Volim te.
mlada si,
prepuna svjezine.
Volim te.
Tvoja koza
Gubi
sjaj i svjezinu.
Volim te.
Tvoja kosa
sijedi.
Volim te.
Postajes
stara i zborana.
Volim te.
Ledja
su ti povijena.
Volim te.
Kreces se
pomocu stapa.
Volim te.
Nepokretna si.
Volim te.
Umires.
Volim te.
Mrtva si.
Volim te.

Stojan Simic krpica
Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Volimo se

Ranije
jucerasnjici proslosti
ostavljamo,

kasnije
sutrasmjici buducnosti
prepustamo

i volimo se
sada,
u sadasnjem trenutku
vjecnosti,
iz trenutka u trenutak.

Stojan simic krpica
(Visnjislav Visnjev Vobanolec Mikadeak)

Nas
dvoje

nas
dvoje
smo
bili
jedno
pa
smo
se razdvojili
u dvoje
i kao dvoje
u igri ljubavi
spajamo se
u jedno.

Moje pesme

Moje pesme su kao bez duse
u njima se neprestano kule ruse.
Kule ljubavi,kule zivota
i vidim da ni ziveti vise nije divota.
U svakoj novoj pesmi ponovu umrem
kao da uvek istim putem idem.
Al jedna senka me neprestano prati...vreba
i pitam se sta li nekom jos od mene moze da treba!?
Nije to obicna senka sada znam,
ona ceka,strpljivo ceka pesme da joj dam.
Ona se hrani ljudskom boli,
ona pije suze pune soli.
Veceras ce dobiti jos jedan stih,
jos jedan krik,sasvim tih:
"U svoje sam pesme ugradila sebe
ocaja su pune ali nisu za tebe.
Svaka pesma je deo mene,
olovku uzmem cim mi suza krene.
Uzimas mi sve i nista ne ostavljas...
ruzno pamtis,lepo zaboravljas...
Ostavi me na miru,
vrati mi snove,
zelim da budem sama,
trazi suze nove..."

Cekajuci sunce

Koliko suza je otislo
daleko,u dubok mrak,
dok je moja dusa sanjala
da je zivot lak?

Koliko ptica je odletelo
prema nebu u divnu mladost,
otislo u slobodu,
mir i cistu radost?

Koliko zelja je bilo ispunjenih
dok sam ja jako k'o najveci zar
cekala samo jednu malu,
malenu stvar?

Koliko puta je sunce
obislo sve ljude i raj,
a ja sam sama,bez nade,
cekala njegov sjaj?

Ne mogu ni da nabrojim
sve sto srce trazi,
ali mozda su ljubav i sreca
samo dve velike lazi.

Mozda...

Mozda kad se na zemlju spustis
i kad pogledas svet oko sebe,
mozda kad koju suzu pustis
i kad prestanes da volis samo sebe...

Mozda kad pogled tvoj dobije neki smisao
i izgubi tu mracnu prazninu,
mozda kad prestanes da zivis samo da bi disao,
vec da bi upoznao ljubav,toplotu i blizinu...

Mozda ako mi posvetis paznje bar malo
jer covek misljenje menja,
mozda ako mi pokazes da ti je stalo
i ucinis da zaboravim na sva razocarenja...

Mozda ces i ti jednom voleti ovako jako,
tek tada ce ti biti jasno,
mozda ces jednog dana shvatiti da voleti i nije lako,
jer i ako se zaljubis u mene bice kasno...

Mozda ces tek tada upoznati bol
i shvatis da i ti voleti umes
i mozda cu ti tad priznati...
...Ma ti to jos uvek ne razumes!

Autor: ja

Fiesta
      Zak Prever

Prazne su bile case
i polupane flase
Postelja razmestena
i vrata zamandaljena
I sve zvezde staklene
zvezde srece lepote
sjale su u prasini
sobe nepometene
Bio sam mrtav pijan ko vatromet razdragan
a ti ziva pijana
u mom narucju naga.