Paris at night

           Zak Prever


Tri sibice kresnuh u noci
         Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oci
         Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrcina da se svega secam
         Dok te u narucju svome stezem srecan.

Ko sam???

Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici-
mnogo puta vec se ljubih s drugom,
k'o da kresem vatru po sibici,
nezne reci sapucem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka"-
dusa hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod coveka,
nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.
Ali uvek, trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tuzna lica,
isto tako k'o ostali svet.

Sergej Jasenjin

Ovu pesmu sam prvi put cuo ove godine, kad ju je Beckovic recitovao u Banja Luci.Bio je fantastican.. odmah me je "pogodila".Potom sam cuo i kakva prica prati ovu pesmu.Ovo mi za sada najlepsa ljubavna pesma...

 

Vera Pavladoljska
 
Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska
 
Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska
 
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska
 
Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska
 
Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska
 
Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska
 
Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska
 
Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska
 
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska
 
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
 
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
 
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
                                naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska


Matija Beckovic

Ko nije plovio, ko nije brodio,
ko se od strašnih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola ziveo.

...

Idi i vidi šta su mornari...
Pojedi sa njima zalogaj hleba,
progutaj gutalj vode i neba,
posrći poneku psovku slanu,
istuširaj se u okeanu.

Postaćeš luđi od svake bure,
postaćeš mlađi od svakog proleća,
doživećeš za deset godina
što neko ne može za tri stoleća.

bravo Sandurz, to mi je omiljena:) a lepo je videti i toliko poznavalaca Jacquesa Preverta
evo jos par pesama:

   Na veliko nikad
Kroz duge noci i praskozorja
na veliko nikad i malo uvek
volecu te
Tako joj je pevao on

Njeno srce u njoj kucalo je hladno
A ja bih htela da ti samo mene volis

On joj je govorio da je lud za njom
a ona i suvise razumno da misli o njemu

Na veliko nikad i na malo uvek
i u duge dane i u kratke noci

Pa razume se
ako ti kazem da te volim
volim te toliko da bih umro za tebe
ali takodje i da bih ziveo
Necu da kazem da samo tebe volim
kao sto ne volim otici
otici pa da se vratim
kao sto ne volim ni da se smejem
i da tvojim neznim recima
pretpostavljam tvoj osmeh

Ja volim samo sebe
govori ona
a drugacije to se ne racuna
Pokusaj da shvatis

Shvatiti me ne zanima

U pravu si
nije u tome da se shvati
vec da se zna

Ali ja necu nista da znam

U pravu si
nije u tome da se zna
vec da se moze ziveti i postojati
Sve to ne postoji
ja hocu samo da me volis
i da volis samo mene
ali ja hocu i da te druge vole
i da ti sebe odbijas od njih
zbog mene

Uzasno si pohlepna

Zar je moja krivica sto sam takva

Dobro odgovara on i odlazi

Na veliko nikad u praskozorje
u veliku noc na malo uvek
...
Na veliko nikad u praskozorje
gonjen svojom velikom ljubavlju


   Lepojka
Odrekla si se Boga odrekla si se djavola,
nesposobna si da budes kriva
ti si lepotica
neosporna

Ti si lepa kao more i zemlja
pre procvata ljudskog
Pa ipak ti si zena
Ti si lepa kao vetar koji se ne moze videti
Ti si lepa ali nisi jedina
Ti si lepa izmedju lepotica ali u nizu lepotica ti nisi zvazda

Ti si jedna od njih
moja
pa ipak ti mi ne pripadas

Ti si jedino pusto ostrvo
na kome bih mogao ziveti
s tobom

 Nema divnije devojke od Tanje,
crven rub na skutu, bluze talasanje.
Jarkom iza plota Tanja nekud hodi.
Mesec s oblacima kolo šumno vodi...

Istrči momak, govori joj tugu:
"Radosti zbogom, ja uzimam drugu."
Ohladila se ko u polju rosa,
a kao zmija rasplela se kosa.

"Momče plavokoso, bez vređanja dugog,
moram da ti kažem: polazim za drugog."
Nisu to zvona jutarnja, već cika.
Svatovi... Ne vidiš lica konjanika.

Tuži rod Tanjin, nisu kukavice,
od topuza brzog ranjeno joj lice.
Crven venac krvi slepljen joj na čelu.
Najdivnija beše Tanjuša u selu.

Septembar,
skupocena nagnuta casa,
kojoj ivicu vino kvasi,
srce bije sve jace,
sve dublje,
krv  je nemirna,
jer predoseca ono sto donosi plodna jesen;
       Odlazak,nestanak,kraj.

Ivo Andric

        Rapsodija

Da mi je da ljubim kao nekad prije —
Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći
Ispuniti opet cele svoje noći
Suzama i slutnjom kojoj konca nije.

Da mi je da volim kao pre, pun mračne
I svirepe slasti da patim i stradam;
I uživajući u bolu što zadam,
Da ne ljubim oči nego kad su plačne.

Da mi je da volim srcem, koje tajno
Sve noseći sumnju strašniju i veću,
Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću,
I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.

Ducic

Ko je napisao ovu pesmu?

I ja bi da znam isto...Srdjane..mnogo je lepa...od koga...?