Žena

Poslednja želja, ime koje sam znala,
koje nikada nisam videla.
Zašto?

I ako posrnem, leptiri će oplakati svet...
i ono ništa što je ostalo od žene.

Najmrčniji sat, usne koje drhte, vatra - uvek muška,
noć koja bledi, deca koja pevaju poput mene,
kroz živahne snove, pisane rukom.

I ako posrnem leptiri će oplakati svet, život,
njegove ruke koje su ispred mene, duhove koji beže.

Bolna hladnoća steže, bez tvojih reči,
strast se gubi, bez mog ponosa.

1922
        *
Večer je crne obrve svio,
nečiji konji stoje kraj kuće.
Nisam li juče mladost propio,
nisam li prestao voljeti juče?
        .
No ako jednom i zavolim drugu
i s njom ću, znadem, bilo s kojom,
sanjati o tebi, krijući tugu,
o tebi koju sam zvao svojom.

Pričat ću što je bilo davno,
o svemu što si sa mnom provela.
O glavo moja, luda glavo,
do čega si me samo dovela.

Sergej Aleksandrovič Jesenjin

PRIJE no što sam te ljubio nista ne bijaše moje:
teturao sam ulicama i stvarima:
ništa ne bijaše vazno, a sve bez imena:
svijet je bio od zraka koji je cekao.

Upoznao sam salone pepeljaste,
tunele nastanjene mjesecinom,
hangare okrutne koji su se opraštali,
pitanja što su ustrajala u pijesku.

Sve bijaše prazno, mrtvo i nijemo,
palo, napušteno i propalo,
sve bijaše neotudjivo strano,

sve bijaše tudje i nicije,
dok tvoja ljepota i tvoje siromaštvo
ne ispuniše jesen darovima.

Pablo Neruda

Od godine neke od momenta jednog
Kisa je
I svi zure i svi kisnu
Vidis ih

Ceo svoj zivot oci jedne
Trazim ih
U svim drugim pogledaj pogled
Pogresan je
Tvog osmeha dugo vec nema
Tuzno je

U godini nekoj u momentu jednom
Ostao je
Zaljubljen pogled zauvek
Zamrznut je

MARIHUANA

Možda je prošao i život ceo
od onog dana kad sam je sreo,
kad ugledah te oči plave
i kosu boje pokošene trave.

Ah, pomislih divna je ona,
al ne čuh zvuke onoga zvona
što u smrt zovu polako
da sam znao večno bih plako.

Ruku mi ruža, kao da pita,
voliš li reku, polja i žita,
i ruku pružih ruci koja drhti
i ruku ispružih zagrljaju smrti.

I tad saznah pred kim stojim,
stojim pred onom što je u u snovima mojim,
ona, sena i bleda provodi dane,
u zanosu dima marihuane.

Hteo sam ljubavlju da oteram drogu
jer šta je ona skrivila bogu,
zvala je Mesec i zvezde da joj sude,
znala je da voli i voljena bude.

Uzalud behu sve molbe moje,
umreše oči plave boje,
proklinjem jutro toga dana
i zlo koje donosi marihuana.

A znala je da narkomani dugo ne žive,
i da se kratko svojim snovima dive,
volela je da bode svoje vene,
volela je mnoge, možda i mene.

Na njenom grobu zaplakah prvi
i reči isprskah kapima krvi
umrla je u svitanju jednoga dana,
bila je lepa i zvala se Ana.

Ana, devojka plave kose,
ime koje mnoge devojke nose,
koje će stići jednoga dana
tamo gde i moja Ana.

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu.

Konstantin Simonov

GDJE SE LJUBI I NIKAD NE STARI

pijemo viski s ledom
i kavu s okusom tebe
i meni se tako pricini odjednom
kako me tvoje koljeno dodiruje
i to mi je dovoljan razlog
da zaboravim knjige
iz kojih sam dosta naucio
dvije fotelje nama su u tom trenutku
kao dva svemirska broda
i letimo daleko
iza nas ostaje jutro
ostaje rijeka i ova soba
nas dvoje mijenjamo doba
i mijenjamo sve obicne stvari
odlazimo nekud gdje se ljubi i nikad
ne stari
sad smo ljubavno sretni
svoj svemir imamo
i imamo sve
pijemo viski
pristaje nam i lijepo nam je
njezne su ti usne
tako njezne kad me poljube
ti znas tako lijepo zatvoriti oci
i otkrila si tajnu zatvorenog pogleda
zoves me da dodjem
pa tvoja hrabrost nema granica
puna si ljubavi
njezna si
dok pijemo viski pusimo i prebiremo
po proslosti
gramofon svira u nedogled
i to je divno
nas dvoje smo prvi ako nisi znala
prvi smo u dusu sagledali
i zaplakali od srece
od cvijeta si njeznija
od trave meksa
i tesko nam je nebo oblacno
drzati na obrazima
pijemo viski s ledom
i kavu s okusom tebe
dosta nam je svega sto nije kao ovo
da nam je zauvijek tako
od ljepote bi mozda umrli
kao zvijezde


Zeljko Krznaric

Kamen

Oseti hladnoću kamena,
i duše bogova u njemu.
Ove misli su ipak preteške,
i ja ostajem ovde sama da pritam se.

Ne poznata imena oživlavaju njihovu prošlosti,
i ja sam ovde ostavljena da pitam se.

Ostaje nam i onako cela večnost da utolimo svoju glad.

Sada plačem, plačem, pokušavam da nas povežem.

Izgubljene slike su moja omega,
moj konačni sud, i pad,
u duboki san, težan, očajan
u kom hodam sama...

Nocu kad se poklope kazaljke na satu
i otkuca ponoc,
ti skolpi oci
i stisni jace
pa se seti one
koja zbog tebe place.

Place moja dusa,
jer nema ko da ljubavne reci slusa.
Molim te javi se meni,
nemoj ci drugoj zeni,
kad se javis ti ,
opet kao nekad volecemo se mi...
                   [flash=200,200][/flash] :flower:Valentina P.

Nocu kad se poklope kazaljke na satu
i otkuca ponoc,
ti skolpi oci
i stisni jace
pa se seti one
koja zbog tebe place.

Place moja dusa,
jer nema ko da ljubavne reci slusa.
Molim te javi se meni,
nemoj ici drugoj zeni,
kad se javis ti ,
opet kao nekad volecemo se mi...
               VALENTINA P.