Stostruki ubica iz Ukrajine želeo da postane slavan
Autor: Tanjug | 23.10.2007 - 09:11

Vrhovni sud Ukrajine je pokrenuo postupak za 40 ubistava protiv policajca Sergeja Tkača, dok još 60 slučajeva obrađuje tužilaštvo. Tkač izjavljuje da je 100 žena i devojčica ubio da bi o njemu bio snimljen film.

Najveći ukrajinski serijski ubica, 53-godišnji policajac Sergej Tkač, koji je 100 žena i devojčica ubio da bi bio proglašen za najgoreg među zverskim ubicama, sanja da o njemu bude snimljen film!
Bivši ekspert kriminalistike, 53-godišnji Sergej Tkač iz Zaporožja u Ukrajini, koji ima na duši 100 mladih žena i devojaka, koje je ubio između 1980. i 2005. godine, ne samo da se ne kaje, već sanja da o njemu bude snimljen film!
Prema rečima istražioca Anatolija Šajda, Tkač se žrtvama prikradao u šumarcima blizu železničkih pruga ili pored saobraćajnica. Za sobom je brisao sve tragove i kao bivši profesionalac sklanjao sve što je moglo da posluži istrazi. Posle prvog ubistva 1980. godine u Simferopolju, kada je ugušio i silovao jednu mladu ženu, Tkač je hteo da se naruga kolegama i sam je prijavio ubistvo telefonom ne predstavljajući se.
Prema oceni istražnih organa, Sergej Tkač je klasičan tip manijaka. Primerni porodični čovek, tri puta se ženio, ima četvoro dece i solidan posao. Tkač je najpre žene gušio, a zatim silovao. Posle ubistva bi se tuširao, popio čašu votke i išao u krevet, da bi ujutru odlazio na posao, navodi dnevnik “Komsomolska pravda”.
Sergej Tkač se ne kaje i čudi ga pitanje grize li ga savest.
“Zar ne shvatate, ja nisam čovek nego zver. Takav kao i Čikatilo. O meni treba da se snimi film”, smatra višestruki ubica.
Psihijatar Vladimir Golovčuk, koji je učestvovao u sudsko-medicinskoj ekspertizi Tkača, smatra da je on ubijao da bi se proslavio.
“On je ubijao da bi postao najgori među zverskim ubicama. U psihijatriji postoji takav sindrom kada čovek izvršava zločin da bi se proslavio” navodi ekspert.
Na pitanje da li se takav čovek može nazvati psihički zdravim, Golovčuk kaže da može.
“Da.Tkač je sve detaljno rekao o svojim zlodelima i nije mu potrebno lečenje. Kao i većina manijaka, on je emocionalno hladan, promišljen, pun mržnje i agresivnosti i kod njega je veoma izražen egocentrizam. Takve crte karaktera i formiraju serijskog ubicu”, ističe stručnjak.
Pre nego što je Tkač uhapšen, osumnjičeno je više ljudi. Otac jedne od ubijenih devojčica u zatvoru je izvršio samoubistvo. Sergej Tkač upoređuje sebe s Čikatilom. Dok je trajala potera za rostovskim manijakom, koji je ubio 53 osobe, izvršene su dve smrtne kazne nad dvojicom ljudi.
Tkača su uhapsili pre dve godine. Do tada je uhapšeno desetak ljudi. Poslednja žrtva “pologovskog divljaka”, kako ga nazivaju, bila je šestogodišnja devojčica iz Pologa, grada u kojem je ubica živeo.
“S njenim ocem sam se poznavao, bili smo susedi”, izjavio je Tkač, dodajući da je trebalo da ode devojčici na sahranu, što ga je, kako kaže, upropastilo. “Pratio sam je. Igrala se s drugom decom, s dva dečka i dve devojčice. Trebalo ih je sve ubiti. Tada me ne bi uhvatili. Verujem da su me deca videla, upamtila moj lik i odraslima pokazala posle sahrane”, rekao je Tkač.

Izvor: Blic

Bicevski manijak osuđen za ubistvo 48 ljudi
Autor: Beta | 24.10.2007 - 15:02

Moskovski sud proglasio je danas krivim takzovanog "manijaka iz Bicevskog parka" Aleksandra Pičuškina za ubistvo 48 osoba i tri pokušaja ubistva.

Sudsko veće ocenilo je da je Pičuškin u potpunosti kriv i da ne zaslužuje milosti. Svoju odluku, porota je iznosila dva i po sata.
Odbrana je tražila da bude proglašen nevinim za 18 ubistava. Očekuje se da danas bude razmotrena odluka i da tužilac iznese svoj zahtev za visinu kazne. U Rusiji smrtna kazna nije ukinuta, ali je na njeno izvršenje stavljen moratorijum.
Prvo ubistvo bivši utovarivač izvršio je 1992. godine, kada je ubio svog druga jer je odbio da zajedno sa njim ubija ljude. Drugo ubistvo izvršio je 2001. godine, a postavljajući sebi cilj da ubije najveći broj ljudi, Pičuškin je počeo da se upoznaje sa ljudima na jugozapadu Moskve, koji su često pili.
Predlagao im je da pomenu njegove umrle pse, navodno sahranjene na teritoriji Bicevskog parka, i tamo ih je, po navodima istrage, častio alkoholnim pićima, dovodeći ih do bespomoćnog stanja. Nakon toga ih je ubijao na različite načine.
Po tvrdnji istrage, većinu žrtava bacao je u bunare, što je otežalo celu istragu, pa tela 14 ubijenih nisu ni nađena. Od 2002. godine koristio je nove metode ubistva, a jednom je gurnuo čoveka sa krova 16-spratnice. Pičuškin je 13 žrtava ubio čekićem.
Od 2005. godine počeo je da ubija posebno svirepo, za pola godine do hapšenja uspeo je da ubije petoro ljudi. Uhapšen je u junu 2006. godine.
"Bicevski manijak" je priznao da je izvršio 61 ubistvo, a da je bio blizak sa svakom svojom trećom žrtvom. "Da me nisu uhvatili, nikada se ne bi zaustavio, nikada. Uhvativši me, spasli ste život mnogima", kazao je on na sudu.
Poslednju reč na sudu je odbio da iznese, a kada mu je sudija u ponedeljak ponudio da to učini, on je rekao "Nešto je tu kod vas mračno. A svoju poslednju reč ja žrtvujem".


Izvor: Blic

Nešto o Eržabetinom rodjaku grofu Drakuli

Pravi, stvarni Drakula rođen je u Transilvaniji jedne hladne zimske noći 1431. godine. Transilvanija je tada bila pod vladavinom Mađarske, a Drakulin otac, Vlad Drakul, obnašao je ulogu vojnog guvernera. Zapravo, obitelj Drakul nije bila podrijetlom iz Transilvanije jer je Vlad Drakul potjecao iz kraljevske obitelji susjedne zemlje, Walachije.
Ime Drakula bilo je dio Vladove titule: rumunjska riječ 'drac' može istovremeno imati dva značenja - zmaj i vrag, a 'a' 'na kraju nadimka znači 'sin od…'.
Zbog iskazane hrabrosti u borbama protiv Turaka, Vlad II bio je prihvaćen u Red zmajeva, bratski red viteza. Suborci su ga počeli nazivati Drakul, što je značilo 'zmaj' i tako je njegov sin, Vlad III, dobio nadimak 'sin zmaja'. Naravno, oni koji baš nisu cijenili Vladovu krvoločnost koristili su drugo značenje riječi 'dracul' te su ga tako nazivali 'vražjim sinom'.
Vlad se često dovodio u vezu s Drakulom. Da ironija bude veća, Red zmajeva bio je oformljen ne samo zbog obrane carstva od Turaka, već i zbog obrane kršćanstva. Čak ni famozni crni plašt s crvenom unutrašnjosti nije bio izmišljotina Stokerove mašte. Kostim, odijelo koje su nedjeljom nosili pripadnici reda, bio je upravo crveni komad odjeće s crnim kaputićem preko.

Kad je Drakuli bilo sedamnaest, njegovog oca i najstarijeg brata Mircea neprijatelji su 'skratili za glavu', što je njega silno razljutilo pa je poveo vojsku u Walachiju, svrgnuo očeve ubojice i zasjeo na prijestolje. Tada je počela njegova krvava vladavina.

PRIČE ZA JAK ŽELUDAC

Mnogo je priča nastalo kroz generacije i generacije o Vladovoj krvoločnosti. Jedna od priča govori kako su ambasadori stranih zemalja posjetili Drakulu i odbili skinuti kape i šešire pred princem pokazavši time nepoštovanje. Kad ih je Drakula gnjevno pitao zašto su odbili pokloniti mu se, rekli su da to nije običaj u njihovoj zemlji. Potom je Drakula naredio da im se šeširi prikuju za glave s tri čavla, tako da nikada ne budu u prilici prekršiti prekrasne običaje svoje zemlje.

Prekratak kaftan

Druga pak priča govori o vremenu kad se Drakuli učinilo da jedan čovjek nosi prekratak kaftan (široku haljinu bez pojasa) i to mu se nije svidjelo. Naredio je da mu dovedu čovjekovu ženu. Kad ju je upitao kako provodi vrijeme, ona je preplašeno odgovorila da kuha, pere, šiva... No Drakula nije bio zadovoljan. Rekao joj je da prekratak kaftan pokazuje koliko je lijena i nema previše poštovanja prema mužu te je naredio da je nabiju na kolac. Ma koliko njezin muž protestirao, Drakula je ostao pri svome, a jednoj drugoj jadnici naredio je da se uda za njenog muža.

Kako riješiti problem gladnih i siromašnih

Možda je jedna od najpoznatijih priča ona u kojoj je Drakula pozvao sve siromašne i gladne da dođu u Walachiju, da se nahrane u dvorcu. Mislio je kako nitko u njegovoj zemlji ne smije biti gladan ili bolestan. Kad su se jadnici nahranili, princ ih je upitao bi li rado bili lišeni brige i gladi. Svi su potvrdno odgovorili, a Drakula, da bi udovoljio njihovim željama, naredio je da se zatvore i zapale. To je bio njegov način rješavanja siromašnih i gladnih.

Svečani objedi

Ima i nekolicina 'manje odvratnih' priča. Bilo je uobičajeno za Drakulu da 'kolči' tisuće ljudi u isto vrijeme, postavljajući ih u geometrijske oblike. Rang žrtve bio je označen veličinom koplja, a raspadajuća tijela stajala su nedirnuta mjesecima na istom mjestu. Zapravo, Drakula je običavao ručati za stolom ispred jadnih žrtava pritom uživajući u njihovoj patnji.

Jednom je sličnom 'objedu' odbio prisustvovati strani veleposlanik pa je Drakula naredio da ga nabiju na najviše koplje kako bi u patnjama osjećao smrad koji se širio od jadnika na kopljima ispod sebe.

Iako većina ljudi zna da je Vlad bio vladar koji je počinio sablasne i brutalne stvari, u Rumunjskoj je prikazan kao slavan i drag vođa, čovjek koji nije tolerirao nepoštenje. Mnoge su ulice nazivane njegovim imenom, gradile su se njegove biste, a 1976. godine njemu u čast izdana je i poštanska marka. Rumunjske legende slikovito su ga prikazivale kao princa koji je istrijebio kriminal iz svoje zemlje. U knjizi Nicolae Stoicescua, izdane 1976. godine pod naslovom 'Vlad Tepeš' (u prijevodu 'Vlad Koljač'), pisac tvrdi da je ono što je Vlad činio bilo sasvim uobičajeno u njegovo vrijeme. Bez obzira na okrutnost srednjeg vijeka, Vlad Tepeš ili Drakula bio je okrutni perverznjak i stoga je vjerojatno i bio inspiracija Bramu Stokeru za njegovog vampira grofa Drakulu.

Kako završava priča o grofu Drakuli?

Ubijen je u bitki (kao slučajno od suborca) i spaljen na otočnom samostanu Snagov. No priča ipak tu ne završava. Grobnica mu je otvorena 1931. i Drakula u njoj nije pronađen. Da, posmrtni ostaci i lijes su nedostajali. No da je bio vampir, ostavio bi si lijes za odmor. Ili ne bi…?

U popisu stanovništva iz 1881.
Otkriveni detalji iz života žrtava Džeka Trboseka
Autor: Blic online | Foto:AFP, AP | 18.09.2009. - 08:33

Proučavanjem popisa stanovništva iz 1881. godine otkriveni su detalji iz života žrtava Džeka trboseka, što baca novo svetlo na ubistva u Vajtčepelu, piše "Telegraf".

 
Identitet Džeka trboseka, serijskog ubice čije su žrtve bile prostitutke u Vajtčepelu u Londonu 1888, predmet je brojnih spekulacija već više od jednog veka.
Proučavanjem popisa stanovništva Velike Britanije iz 1881. otkriveno je više detalja iz života njegovih žrtvi, a istoričari se nadaju da će to pomoći identifikovanju Džeka trboseka. Podaci su pokazali da su od pet žrtava – za koje se generalno smatra da ih je ubio Trbosek – četiri žene bile udate, ali nisu više živele sa svojim muževima. Ovo sugeriše da su one možda postale prostitutke nakon raspada braka.
Prva od takozvane "kanonske petorke", Meri En Nikols, pojavljuje su u popisu iz 1871. godine, gde je zavedena kao udata žena sa troje dece. Ona se, međutim, ne pominje u registru iz 1881. godine. Njeno telo pronađeno je 31. avgusta 1888. u današnjoj ulici Durvard u Vajtečepelu, svega 200 metara od londonske bolnice.
Eni Čepmen, koja je ubijena 8. septembra, zavedena je u popisu 1881. kao udata žena koja živi sa roditeljima. Smatra se da je preselila kod njih nakon što je obavljen popis. Nakon smrti ćerke odala se alkoholu, a njen brak se raspao 1884. Tada je imala 37 godina.
Elizabet Strajd (37), poreklom Šveđanka, živela je sa svojim suprugom kad se pravio popis. Međutim, novinski članci nakon njenog ubistva 30. septembra ukazuju da je živela sama.
Ketrin Edovs, koja je ubijena iste noći kad i Elizabet Strajd, živela je sa svojim mužem Džonom Konvejom u vreme popisa. Imala je 46 godina kad je ubijena na trgu Mitr.
U popisu nema podataka o poslednjoj i najmlađoj žrtvi, Meri Džejn Keli, koja je imala oko 25 godina kad je ubijena.
Svih pet žena, za koje se smatra da su sigurno bile žrtve Džeka trboseka, ubijene su krajem 1888. Policija je istraživala daljih šest ubistava, a poslednje se dogodilo 1891, nakon čega je slučaj "ubistva iz Vajtčepela" zatvoren.

Izvor: Blic

Zapravo Ramirez je počeo ''karijeru'' kao provalnik i lopov, čak su ga zvali Lepljivi Prsti.  U početku je pljačkao prazne kuće noću, kasnije je počeo da pljačka u sred bela dana a na kraju nije gledao ni doba dana ni da li ima nekog u kući.  Policiju je uglavnom bunilo što je modus operandum svaki put drugačiji, mada je jedan policajac smatrao da su ti različiti modus operandumi upravo njegov modus operandum.  Takođe, nisu gangsteri učestvovali u hvatanju nego običan narod koji se tu našao.  Uz put, dok je trčao, neko ga je udario šipkom u glavu zbog čega je prokrvario što ga je usporilo i pomoglo njegovom hapšenju.