Najgore serijske ubice :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Jos malo o Erzebet... ovih dana mi se previse mota po glavi prica o njoj... Smile

Erzebet Batori – Krvava Grofica

“ Ti si kao divlja zver. Ovo su poslednji meseci tvog zivota, ne zasluzujes da dises vazduh na zemlji niti da vidis svetlost Bozju, nestaces sa ovoga svea i nikada se vise na njemu neces pojaviti. Senke ce te obaviti i imaces vremena da se kajes zbog svog zverskog zivota. “
Tuzilac

Uz samu pozornicu na kojoj su se nalazile mocne evropske monarhije kao sto su bile one Elizabete I, Ivana Groznog i Luja XIII, jedna zemlja ostala je zaglibljena u drevno sujeverje.Transilvanija je bila mracna tajna Evrope, a u njenom samom srcu zivela je jedna zla zena, Krvava grofica.Bila je sadista koja je neverovatnom okrutnoscu mucila svoje sluzavke i devojke iz sela, ubivsi tokom svoje vladavine vise od njih 650. Zamak Kastic, masivna tvrdjava na samom vrhu brda bilo je msto njenih krvavih orgija i medju seljanima procuo se kao “ Zamak vampira.”
Erzebet Batori rodjena je 1560 godine, odrasla je na porodicnom imanju Esed u Transilvaniji. Familija batori bila je bogata i jedna od najmocnijih protestantskih porodica u celoj zemlji. Erzebetin otac Djerdj bio je ministar koji je ozenio svoju rodjaku Anu. Ugledno islavno porodicno stablo imalo je prilican broj heroja ratnika, dalo je jednog kardinala, i buduceg cara Poljske. Ali, Erzebet je imala i neobicne rodjake mozda zato sto su se malobrojne madjarske plemicke porodice stalno vencavale izmedju sebe. Jedan od Erzebetinih ujaka bio je, prema rasirenom uverenju, satanista, tetka Klara bila je na glasu kao biseksualka koja je uzivala da muci svoje sluzavke, a Erzebetin brat Stefan bio je pijanica i bludnik.
Mnogi clanovi Erzebetine porodice pokazivali su znake epilepsije, ludila i drugih psiholoskih poremecaja. Kao ete, Erzebet je bila sklona cestim ispadima u kojima bi besnela i nekontrolisano se ponasala.
Kada se rodila, Osmansko carstvo pocelo je lagano da tone u propast. Turci koji su osvojili Transilvaniju bili su oslabljeni i stalnom smenom sultana kojima je harem bio mnogo zanimljiviji od ratnog poprista. Vesti o tome da se nesto cudno zbiva na Otomanskom dvoru sumnjivo su stigle do usiju mlade Erzebet.
U sestoj godini bila je svedok dogadjaja koji ce na nju ostaviti duboki utisak. Grupa Cigana bila je pozvana u njen dom kako bi zabavljala prisutne. Tokom njihovog boravka, jedan od njih bio je optuzen da je prodavao svoju decu Turcima. Proglasen je krivim i osudjen na smrt. Njegovo dugo, zalobno jecanje koje je odjekivalo kroz dvor privukli su Erzebetinu paznju i u zoru je pobegla svojim dadiljama, i izjurila napolje iz zamka da gleda kaznjavanje. Videla je konja koji je bio oboren i cvrsto drzan na zzemlji. Vijnici su mu rasporili stomak a onda scepali osudjenog coveka i ubacili ga unutra, sve dok mu samo glava nije virila iz umiruce zivotinje. U medjuvremenu, drugi vojnik je dugackom iglom i grubim koncem uzivao delove rasporenog konjskog stomaka.
Erzebet je bila izuzetno inteligentna i ubrzo je tecno govorila madjarski, latinski i nemacki jezik, i u to vreme kada je cak i princ koji je vladao Transilvanijom bio polupismen. U detinjstvu je naucila da se sa neposlusnim seljacima moze postupati vrlo surovo. U godinama u kojima se deca uce da kontrolisu svoje agresivne sklonosti u odnosu na druge, Erzebet takve zabrane nisu stavljane.
Erzebet je verena sa Ferencom Nadadjijem – Crnim Herojem Madjarske koji je rodjen 1555, bio je plemickog roda, skolovao se u becu ali nije bio dobar djak.
U 1571. kada joj je bilo jedanaest godina, jedan od njenih rodjaka postao je princ Transivanije. Dve godine kasnije, kada su se seljaci digli na ustanak, naredio je da pedeset cetvorici pobunjenika, u senci vesala, budu odseceni nosevi i usi.
Erzebet se brzo razvijala. Volela je da oblaci musku odecu i da ucestvuje u muskim igrama. Na nesrecu, zatrudnela je sa jednim seljakom. Kada se porodila, njenu su vanbracnu cerku predali lokalnoj seljanki. i Erzebeta je nikada vise nece videti.
Osmog maja 1575 godie u petnaestoj godini udala se u zamku Varano za Nadadjija. bilo je to spektakularno vencanje na koje je pozvan cak i sveti rimski car maksimilijan. On je nije dosao jer je Varano bio daleko ali je zato poslao svoju delegaciju sa vrlo skupocenim vencanim poklonom.
Ferenc je bio vojnik koji je veliki deo svoga vremena provodio izvan kuce vojujuci sa Turcima. Bio je jedan od petorice junaka koji su sekli svojim ostrim sabljama i bili cuveni kao “ Bezbozna petorka “ koja je neprijateljima uterivala strah u kosti. Erzebet je ostavio da se brine o zamku Sarvar koji se nalazio na imanju Nadadjijevih, u Madjarskoj.
vec slavna lepotice, erzebet je postala poznata i kao okrutna prema svojim slugama. Uzivala je u svojoj moci, i vodila je imanje kao da je ono soba za mucenje. Imala je bezbroj ljubavnika medju muskarcima i zenama, a ko god je vidjen da prelazi preko njene zemlje nije se mogao nadati da ce otici.
U prvih destet godina njihovog braka, Erzebet nije imala dece jer su ona i Ferenc retko bili zajedno. Onda je, oko 1585. rodila cerku Anu, a u narednih devet godina jos dve devojcice, Ursulu i Katarinu. Svog prvog i jedinog sina Paula rodice 1598 godine.
Iz pisama koje je slala svojim rodjacima, cini se da je Erzebet bila brizljiva majka.
Da bi, osim sto se divila sopstvenoj lepoti, nekako ubila vreme, Erzebet je pocela da posecuje svoju tetku lezbijku, groficu Karlu Batori, i da i sama ucestvuje u orgijama. Tada je shvatila sta je njenap ravastrast: zadavanje bola devojkama sa velikim grudima. Erzebet je ne samo postala totalno obuzeta tim svojim posebnim telesnim uzivanjima, vec je i razvila interes za okultno. Upoznala je Doroteju Sentes, zenu koja se bavila crnom magijom i koja je podsticala Erzebetine sadisticke sklonosti. Doroteja i Erzebetina sluzavka, Torko, uvele su Erzebet u vesticarenje. Svome muzu ce nesto kasnije pisati o onome sto je otkrila : “ Torko me je naucila divnojnovoj vestini : uhvatis crnu kokosku i ubijes je belim stapom. Ako nemas mogucnosti da je razmazes po njegovom telu, nabavi nesto od njegove odece i razmazi po njoj. “
Po vemu sudeci, Erzebetin muz bio je opak covek cija je glavna zabava bila mucenje slugu, mada ih on nije mucio na smrt kao ona. Poceo je svoju okrutnu i promiskuitetnu zenu da poducava suptilnoj umetnosti nanosenja bola.Erzebet se bacila na ucenje sa neverovatnim zarom. Jedno od najomiljenijih Ferencovih mucenja bilo je mucenje medom : devojka se skine gola, onda se svuda po njoj namaze med pa se veze za jednu od kosnica na imanju.
Ljubavnici ubice razmenjivali su neke ingeniozne metode mucenja. Kda bi posumnjali da sluga glumi da je boletan i u bunilu, uzeli bi komad papira natopljen uljem, stavili medju dva covekova prsta i apalili vatru. U domacinstvu Batori vrlo je malo slugu posle toga imalo rabrost da kaze da je bolesno.
Bekstvo sluge za Erzebet bilo je nedopustivo, i kazna za to je gotovo uvek bila smrt, iako su se metodi egzekucije razlikovali. kda je dvanaestogodisnja devojka po imenu Paula nekako uspela da pobegne iz zamka, uhvacena je i vracena nazad, ogrnuta dugackom belom haljinom. Grofica ju je naterala da udje u veliki cilindracni kavez, suvise uzan da moze da sedne i suvise kratak da moze da stoji. Kda je devojcica bila unutra, kavez je odjednom podignut cekrkom a desetine kratkih siljaka izbili su iz njegovih ivica ka unutrasnjosti. Devojka je pokusavala da se izmigolji kako je ekseri ne bi dotakli, ali Fisko, Erzebetin patuljak, manevrisao je konopcima na cekrku tako da se kavez ljuljao sa jedna na drugu stranu. Pulino telo bilo je izbuseno kao sito.
Tokom ledenih zima grofica bi naredila da se gole mlade zene odvedu u dvoriste i da stanu ispod njenog prozora. Bile bi polivane vodom sve dok se ne bi pretvorile u ledene kipove. Erzebet bi sedela i satima gledala u svoje lepe ljudske skulpture.
Price koje su do danas zive u narodu ukazuju na okrutnu i sadisticku groficinu prirodu. Ona je tukla, mucila i ubijala sluge sa zaprepascujucim uzivanjem i zarom. Visoko poreklo je u to vreme osobi davalo potpuu vlast, kemtovi i sluge jedva su smatrani ljudskim bicima. Seljak bi po nekad mogao da napusti slzbu kod svoga grofa ali je u stvarnosti to bivalo jako retko jer je grof uvek mogao da seljaka optuzi za zlocin i da ga sud osudi. Bila je to savrsena zemlja za gorficu koja je volela da muci ljude.
Erzebet je bila poznata i po tome da gura igle ispod noktiju vojih slugu zato sto su prekrsili nena pravila. Ako devojke ne bi dovrsile sivenje haljine do trenutka kada je Erzebet trebalo da je obuce za veceru, bile bi odvedene na mucenje. Jednoga dana ugurala je sovje prste u usta jedne krojacice i vukla sve dok se usta nisu raspukla. Erzebet se trudila da gleda lica svojih zrtava dok su se uvijale od bolova. Osumnjicene lopove mucila bi tako sto im je na dlan spustala usijani novcic koji su morali da drze na dlanu sve dok im ne bi ostao krvavi zig. Ukoliko sluskunja nije uspela da opegla Erzebetinu haljinu kako je trebalo, vruca pegla bi joj bila prislonjena na obraz ostavljajuci joj dozivotni oziljak. Maloletne devojke bi redovno bile prisiljavane da se skidaju do gola pred muskim slugama kako bi bile ponizene.
Negde pred kraj 1603. Ferenc se iznenada razboleo i u jutro 4. januara 1604. je umro – ocigledno otrovan. Umesto da njegova smrt stisa Erzebetinu okrutnost ona ju je samo jos vise podstakla.
Samo cetiri nedelje kasnije Erzebet je shvatila da je vreme zalosti za muzem sasvim dovoljno, i preselila se u dom Nadadjija u becu. pocela je da se pojavljuje na dvoru na uzas Rodolfa, svetog rimskog cara koji ju je smatrao sramotom za dvor. Ali, najveci deo vremena Erzebet je provodila u zamku Kastic, nedostupnoj tvrdjavi koja se nalazila visoko iznad reke Vah. Tvrdjava je imala ogromni lavirint spilja koje ce kasnije postati mesta najokrutnijih zlocina.
Godine 1604 enigmatska licnost, Ana Darvuli usla je u groficin zivot. Ova divlja zver u ljudskom oblicju naucila je Erzebet mnogim novim tehnikama mucenja i postala jedan od najaktivnijih sadista u njenom okruzenju. Darvuli se potrudila da sazna sve o svakome u Erzebetinoj sluzbi. Insistirala je na tome da za posao budu primane samo devojke koje nisu okusile ljubavne slasti i najvaznije, seljanke.
Grofica Batori bila je zena izuzetne lepote. Njena duga, kao gavran crna kosa bila je u potpunom kontrastu sa mlecno – belom puti. Njene oci boje jantara bile su nalik macjim a figura zanosna. Ali Erzbetina lepota je pocela polaka da jenjava i vreme je uzimalo svoj danak.
U prvo vreme Erzebet je pokusavala da starenje zaustavi sminkom i najskupljim toaletama. Ali, to nije moglo da sakrije bore koje su se neumoljivo sirile. A onda je beznacajni incident inspirisao groficu da svoju ljubav prema smrti utoljuje sa novim zarom.
Jednog sudbonosnog dana neka sluskinja koja je cesljala Erzebet, ili povukla njenu kosu jace ili je stavila primedbu da nesto nije u redu sa gospodaricinom kosom.Pobesnela gorfica udarila je devojku tako jako da joj je krv siknula iz nosa. Krv je poprskala Erzebetino lice i gorfica je u ogledalu primetila da se na mestima na kojima su bile kapi krvi izgleda dogodilo nesto cudno. Nan jene oci koza je izgubila bore koje su joj godine stvorile. Erzebet je bila ushicena saznanjem da moze da povrati izgubljenu mladost. njena vestica darvuli poducila je lakovernu Erzebet kako moze da ponovo postane mlada. Grofica je verovala u drevnu pricu da uzimanje tudje krvi moze da podari fizicke i duhovne osobine onoga cija je to krv.
Sledeci to otkrice, odvela je devojku u sobu za mucenje, isekla joj vene i pustila kv iz njenog tela. Onda je svojoj staroj dadilji Iloni Zu, svom vernom slizi Foski, Darvuli i Doroteju Erzebet naredila da lazu devojke da ce ih zaposliti kao sluzavke u zamku a da ih potom kidnapuju i ubijaju.
Ponekad bi Erzebet devojke skidala gole na podu svoje spavace sobe i toliko ih mucila da se krv mogla skupljati kofom. Onda bi grofica zehtevala od slugu da bazencice krvi pokriju pepelom. Kada je jednom devojka umrla prebrzo Erzebet je zapazila kako je “ bila isuvise sitna “.
Mucenja su se nastavljala cak i kada bi grofica bila bolesna. “ Nije bila u stanju da ustane iz kreveta, i nije imala snage da muci svoje jadne sluskinje pa je zato trazila da joj jedna od njih bude privedena. Doroteja Sentes, krupna, jaka seeljanka dovukla bi devojku pored Erzebetinog kreveta i drzala bi je cvrsto. Erzebet bi se uzdigla na jastuku, usta bi razjapila kao buldog i prvo ugrizla devojku za obraz a onda bi joj grizla ramena s kojih bi zubima odgrizala komade mesa. I dalje neutoljena Erzebet bi nastavljala da devojku grize po dojkama.”
U toku deste godina, vise od 600 devojaka iz cele zemlje je nestalo. Kada bi jednom usle u zamak, bile bi probadane, mucene, ubijane i iscedjene – sve da bi grofici Batori osigurala vecna mladost. Ali sa svakim ubostvom grofica bi postajala sve neopreznija.
Erzebet je bila cuvena po tome sto je delove svojih zrtava bacala kroz prozor. Tela su se skupljala na njenom imanju a u uglednom drustvu ona bi se hvalila novim metodama podmladjivanja. Uklanjanje tela postalo je glavni problema. U jednom trenutku, ispod kreveta u zamku kastic naslo se pet tela koja su cekala da budu uklonjena jer je gorfica bila na putu. Da bi umanjila sumnje seljana, Erzebet je naredila da se i dalje donosi hrana za pet devojaka kako bi druge sluge poverovale da su zive. Kako bi bila onemugecan svaka identifikacija izmucenih tela, nan jih je bacan krec a onda je jedno po jedno telo nocu krizom odnoseno da bi bilo pokopano. Ali, Katarina beneski koja je dobila zadatak da se oslobodi tela, bila je isuvise slaba da ih sama vuce. Meso koje se raspadalo pocelo ja da smrdi po celoj kuci. Najzad sve je postalo takostrasno da vise niko nije mogao da izdrzi u zamku. Erzebet je bila primorana da potrazi nekog izvan zamka i ubedila je dvojicu seljaka da dodju i pomognu. Usmrdeli delovi mesa bili su baceni u bastnske leje iza zamka gde su rasli krompir i repa!

Erzebet je, ironija!- htela makar u pocetku da mrtve devojke budu sahranjene prema odgovarajucem hriscanskom obredu.Pobrinula se da dobije pomoc lokalnog luteranskog pastora, Andrasa Bertonjija, ali kada je on video dve devojke cije su vene bile isecene i iz njih istekla krv odbio je da drzi parastos jer je, i inace, do njega stizalo suvise umrlih pod nepoznatim tajanstvenim okolnostima. Iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, Erzebet je nastavljala da mladim devojkama ispusta krv verujuci da ce joj to pomoci da dobije unutrasnju lepotu. Darvuli je uvek podvlacila vaznost koriscenja samo mladih seljanki koje nisu imale zastitu, ali je i sama sve manje bila u stanju da ih trazi jer je gubila vid i cesce imala epilepticne napade, a Erzebet je pocela da gubi osecaj za aristokratsko ponasanje.
Kada je Darvuli umrla, Erzebet je shvatila da i ona sve vose stari. Onda joj je druga vestica po imenu Erdzi majorova, rekla da zrtve device moraju da budu plemickog porekla, pa j Erzebet pocela da skuplja neke devojke iz lokalnih plemickih krugova. Ali, nije bilo lako docepati se aritstokratskih devojaka. Ostvarenje te ideje islo je tesko. Dame, obicno iz nizeg plemickog staleza, morale su da budu unedjivane kako ce im dobro doci ako budu zivele uz groficu koja ima bogate veze i krece se u visokom drustvu.
Posto su vec krenule glasine o tajanstvenim nestancima, malo je lepo odgojenih devojaka bilo spremno da se uhvati na mamac. Zato su Erzbetini pomocnici nalazili seljanke koje bi okupali i oribali. Onda bi ih lepo ocesljali i obukli u fine skupocene haljine. devojke bi tada bile uvedene u ogromnu trpezariju gde bi, prema strogo datim instrukcijama sele svaka na svoje mseto. Morale su da govore tiho, i da cekaju glavni dogadjaj, dolazak grofice. Sa zebnjom bi bacale pogled prem ulazu. Najzad bi Erzebet, necesce obucena u bogatu crvenu haljinu ukrasenu prekrasnim draguljima, usla na velika vrata. A onda bi krv pocela da tece potocima.
Broj ubistava koje je Erzebet pocinila vec je uveliko poceo da optrecuje njeno ime. Desavalo se da se majka neke od zrtava raspituje sta se desilo sa njenom xerkom. Jedna takva bila je i Ana Gonjzi koja je od nekog iz Erzebetine posluge cula da joj je cerka umrla dok je sluzila grofici. Trazila je da vidi mrtvo telo svoga deteta. Erzebetine sluskinje su, naravno, odbile da joj pokazu telo jer bi se na njemu jasno videli tragovi mucenja. Zena je bila uporna sve dok joj Erzebetini sluzbenici nisu zapretili. Ana ce mnogo kasnije saznati za sav uzas i svu patnju kroz koje je njena cerka prolazila u poslednjim satima svoga zivota.
Snaga Erzebetinih veza cinila ju je prakticno nedodirljivom. Kada je novi pastor, velecesni Janos Ponikenj poceo da istrazuje podzemne prolaze izmedju kapele i zamka, pronasao je devet sanduka u kojima su se nalazili unakazeni delovi tela nedavno ubijenih devojaka. Niko se nije ni potrudio da sanduke zakuje. Otkrice je preneo svom nadredjenom, velecasnom Elijasu lanjiju rekavsi za groficu Batori da je “ najgori ubica pod kapom nebeskom “. Njegov izvestaj nikada nije stogao do velecasnog – groficini dousnici su ga unistili.
U leto 1610. godine grofica se tesko razbolela. Odlucila je da ode u banju Pristanj. Pre nego sto je krenula naredila je da sva zenska posluga osam dana posti. Doroteja Sentes bila je odredjena da nadzire devojke. Nije im bilo dozvoljeno ni da jedu ni da piju. Nocu su kupane hladnom vodom i primoravane da gole stoje u dvoristu kako ne bi krsile naredbu. Ali, Doroteja je svoj posao obavila isuvise revnosno. Kada je Erzebet bila spremna da krene za Pristanj ni jedna sluskinja nije bila u stanju da je prati. Zato je za pratilju izabrana jedna mlada aristokatinja iz grada Domolka. Nikada se nije vratila sa puta i njeno telo izbaceno je iz kocija na prometnom drumu.
U izmu, 1610, Erzebet je ocigledno mislila da je njen drustveni polozaj cini nedodirljivom pred zakonom. Jednom je naredila slugama da cetiri mrtve devojke bace sa kula zamka naocigled celog sela u kojem su ziveli katolici. kada ju je lokalni svestnik pozvao nije se ni osvrnula. Pa to su samo seljaci! Dugo je uspevala da zivi kontraverzno, i da se povlaci. Bila je pobozna dama – prisustvovala je verskim sluzbama, cak je idovodila djake semenista da pevaju odgovarajuce pogrebne crkvene pesme nad grobovima mrtvih devojaka.
Zivot transilvanijijskih seljaka bio je vrlo tezak. Prema njima se uglavnom ophodilo grubo, na silu su regrutovani a fizicko kaznjavanje bilo je skoro pavilo. Smatrani su robovima i nisu imali sonovna prava. Erzbetine sluge shvatile su da bi svaki direktni otpor njenoj tiranskoj vladavini bio uzaludan, ali su mogli nesto da ucine krisom. Shvatajuci da su Erzebetine okrutnosti bivale manje kada je imala ogte cinili su sve da produze njihov boravak. Odvezivali bi imak onje i pustali ih na slobodu ili bi ima krali tockove sa kocija.
Uprkos oromnom bogatstvu i velikim posedima koje je nasledila od svoje porodice, Erzebet se uvek zalila kako nema dovoljno novca. Medju madjarskim plemstvom postojala je navika da finansiraju svoje vitezove, obicno iz sopstvenih dzepova. Kruna je retko imala gotovinu i Ferenc je pozajmio ogromnu sumu novca ( 17,408 guldena ) kralju Matiji. Posle smrti svog muza Erzebet je pokusala da joj madjarski kralj vrati dugove. Novac joj je bio potreban za njene prilicno skupe zabave. kako su se sirile glasine o groficinim nedelima, samo su hrabri, ludi ili siromasni ocajnici dolazili da joj sluze. Erzebetine kohorte cesto su morale da odlaze u udaljena sela i nude ogromne sume novca kako bi nagovorili devojke. Jer, ubistvo i jeste skup biznis.
Erzebet je uredila da proda dva porodicne zamka, runa je kupila prvi, zamak Teben, vaznu tvrdjavu na granici, dok je drugi zamak Bekov, bio kupljen za 2,000 guldena. Sada je vec i Erzebetina porodica postala svesna groficinih sklonosti. Njen rodjak, grof Turza, kraljevski namesnik u Transilvaniji, okupio je ostatak porodicnog klana i uredio da Erzebet napusti zamak kastic, da boravi u Varanu i da odatle bude odvedena u manastir gde bi provela ostatak zivota. Uoci ostvarenja njegovg plana, grof Turza je saznao da je Imre Medjer pred madjarskom skupstinom ulozio zvanicnu zalbu i optuzbu protiv grofice. Vremena su se promenila, svakako ne u korist Erzebet. Bezakonje i ogromna moc plemstva polako su isli svom kraju, i sveti rimski car, nadvojvoda Matija II je odlucio da zavede red i zakon.
Nadvojvoda je licno zapoceo istragu o grofici batori. Njen rodjak Gabor batori zeleo je da se otrese kralja Matije II, da prosiri granice Transilvanije i prisvoji deo carske zemlje. Kao clan porodicnog klana Batori, Erzebet se nasla u unakrsnoj vatri, i morala je da plati. U strahu da ce, ako se pokaze da je Erzebet kriva za zlocine, doci do konfiskacije porodicnog imanja i gubotka prava na posede, Erzebetina familija postala je aktivni saucesnik u njenom hvatanju i sudjenju koje je usledilo.
Vec krajem marta 1610 godine pa do pocetka jula, saslusana su trideset cetiri svedoka – neki od njih bili su plemici. U Matijinom interesu bilo je da unisti Erzebet. Ako se dokaze da je kriva njeno ce vlasnistvo biti konfoskovano i , najvaznije od svega, njena potraznja duogova koje je kruna imala prema njoj bice nistavna.
I velecasni Ponijenj na kraju je uspeo da podnese svoj izvestaj grofu Turzi. Titula palatina Turzi je u odsustvu kralja davala sva ovlascenja ali se grof nasao u delikatnom polozaju. kao udovice jednog od vodecoh gorfofa u drzavu, Erzebet nije mogla da bude uhapsena bez posebnog akta koji bi donela skupstina.
Pod pritiskom madjarskog katolickog plemstva sazvana je sednica skupstine u Bratislavi, privremenoj madjarskoj pestonici jer je Budimpesta pala u ruke Turaka. Plemici su slusali zalbe i svedocenja. Posebno su bili porazeni kada su culi da je Erzebet svoje zlocine cinila ne samo nad devojkama seljackog porekla vec i nad mladim plemkinjama. Ali, grof Turza se nasao u neuglednom polozaju. U sred njegovih pokusaja da nadje nesto cime bi spasio cast porodice i spasio Erzeberino vlasnistvo od kraljeve konfiskacije, stigao je emisar kralja matije – kraljeva naredba bila je da Turza ode u zamak Kastic, otkrije cinjenice i kazni krivca.
Turza je hteo da situacije resi u korist porodice batori i islanirao je posetu Erzebet na Bozic, kada nije zasedala madjarska skupstina.
U decembru 1610 godine Erzebet je znala da se mreza oko nje zatvara, i zato je preuzela korake protiv zaverenika. Odavno se izvestilau trovanju i vesticarenju. Nredila je Majorovoj da napravi velike kolicine odredjenog napitka. Posto se okupala u njemu, Erzebet je naredila da se od te tekucine napravi odredjeni kolac. Plan joj je bio da kolacem posluzi kralja i grofa Turzu koje je ocekivala u zamku. Ali, stvari su krenule naopako – kada je naredila nekolicini slugu da pojedu komadic kolaca, oni su dobili samo stomacne tegobe. Vise nije pokusavala.
Erzebetina poslednj zrtva, Doriska, bila je krupna devojka snazne gradje iz Hrvatske. Posto je okrivljena da je ukrala krusku, devojci je naredjeno da dodje u vesernicu. Kada je tamo stigla pocelo je uobicajeno “ kucno kaznjavanje “. Prvo je naterana da se skine, a onda su joj ruke vezane na ledjima. Erzebet ju je prvo tukla drvenom oklagojom ali, Doriska nikako nij umirala tako da je neko drugi morao da preuzme posao. Kada se odmorila, grofica je nastavila da bije devojku praveci pauzu samo da krvavu kosulju zameno cistom. Ali, Doriska je jos bila ziva. Na kraju je ozbodena makazama – izmrcvarena gomila mesa je na kraju bilo sve sto je od nje ostalo.
U noci 30. decembra zamak je opkoljen. Ljudi su brzo napredovali kroz glavno dvoriste, a onda e grof Turza u mraku naleteo na nesto – bilo je to telo devojke – iseceno telo i rastrgnuto na komade. Kada je usao u zgradu, sisao je niz stepenice nekih pedesetak metara da bi naisao na vrata sa gvozdenim siljcima. U prostoriji je vazduh bio ustajao i smrdljiv, ali kroz polumrak spazio je zenu od pedesetak godina, scucurenu pored stolice. Kada se izbezumljena okrenula prem njemu prepoznao je Erzebet. “ Platices za ovaj upad! “ vrisnula je. “ Nece biti, damo..” odgovorio joj je.”Ja nisam jedan od tvojih slugu.Ja sam madjarski princ palatin koji je dosao da unese pravdu u ove proklete zidine.”
U medjuvremenu grofovi ljudi su se okupili da [rocene krvoprolice. Erzebetine kohorte bile su opkoljene a ona je sprovedena u njenu sobu. Pridoslice su u zamku, u glavnoj prostoriji pronasle mrtvo telo devojke iz koje je iscedjena krv, u drugoj sobi posudu sa krvi a u donzonima zatvorene devojke, izbodene i u ranama, ali jos zive. U podrumuma zamka pronasli su jos pedeset leseva.
Sudjenje je pocelo 2. januara 1611. Bio je to veliki javni dogadjaj i masa ljudi koja mu je prisustvovala bila je sokirana detaljima navodjenjem svoh slocinackih okrutnosti koje je pocinila i u kojima je uzivala Krvava grofica.Grof Turza je vec bio krisom uredio da Erzebet ne bude prisutna na sudjenju. Grofici je sudjeno kao kriminalcu dok su njeni saucesnici u zlocinima bili optuzeni za vampirizam, vesticarenje i za praktikovanje paganskih rituala. Saslusana se cetiri njena direktna saucesnika, i oni su osudjeni. Prema tim svedocenjima broj mrtvih tela bio je izmedju trideset i sezdeset, ali je peti svedok otkrio deo zagnetke koji je nedostajao.
Svedok po imenu Zuzana predala je najsokantniji dokaz na susjenju – spisak i registar jedne od groficinih fioka, u kojem je bilo zapisano da je broj ubijenih devojaka 650. Spisak je licno napisal grofica koja je sa svojim saucesnicima vodila detaljni zapisnik o zlocinima.
Zena iz sela, Erzi Majorova, osudjena je na smrt zato sto je za pare odnosila tela iz zamka i uklanjala ih.
Ilona Zu i Doroteja Sentes osudjene su na javno otkidanje prstiju kojima su kao instrumentima toliko ubijale, i kaznu je javno izvrsio dzelat parom usijanih kljesta. Posle toga jos zive, bacene su u vatru.
Erzebetinom patuljku Fisku odrubljena je glava, iscedjena mu je krv a telo onda spaljeno.
Iako je Erzebet uporno odricala svoju krivicu, i vise puta zahtevala da se pojavi pred sudom, njene molbe su ignorisane. Zahvaljujuci pismenoj kampanji koji je vodila njena mocna porodica, i mahinacijama grofa Turze, osudjena je sledecim recima :” Ti si kao divlja zver. Ovo su poslednji meseci tvoga zivota, ne zasluzujes da dises vazduh na zemlji niti da vidis svetlost Bozju, nestaces sa ovoga sveta i nikada se vise na njemu neces pojaviti. Senke ce te obaviti, i imaces vremena da se kajes zbog svog zverskog zivota.”
Erzebet je bila osudjena na dozivotni zatvor u svom zamku.
Zidari su dobili naredbu da zazidaju celiju u kojoj se nalazila Erzebet. Bila je osudjena da zivi u zazidanoj sobi sa jednim malim otvorom kroz koji joj je davan hrana. Cetiri vesala bila su podignuta na coskovima zamka sto je za seljake bio znak da je pravda ispunjena.
31. jula 1614. godine grofica Erzebet batori je svoju poslednju volju i testament izdiktirala dvojici svestenika. Sve je ostavila svojoj deci. Mesec dana kasnije, cetiri godine po zatvaranju, jedan radoznali strazar se priblizio da vidi zloglasnu groficu. I u pedeset cetvrtoj godini, prica se, bila je jedna od najlepsih zena u celij Evropi. Strazar je pogledao kroz otvor na zidu, ali nije video nikakav pokret. A onda je spazio telo okrenuto na stomak. Krvava grofica bila je mrtva. Legenda kaze da je umrla os iscrpljenosti, zbog nedostatka sveze krvi devica.
Trebalo je da ude sahranjena u lokalnoj crkvi ali mestani su, sto ni malo ne iznenadjuje, bili odlucili da mrtva grofica ne bude polozena na sveto mesto, i tako je njeno telo prebaceno u grad Esed, ptvobitno sediste Batori i mesto njenog detinjstva.