http://www.blic.rs/vesti/politika/nepostojeci-tekst-nikolic-dogovorio-uniju-srbije-i-crne-gore/3tjzbql


 

jos malo ti fali da postanes ograniceniji od svrabise

aj uzmi samo reper stope ubistava u nemackoj i rusiji, silovanja ili nesto trece

cak ne mora rusija da bude uzmi i uporedi sa turskim zemljama u aziji

ne lupetaj bre...

ti podaci se tamo ne objavljuju jel to izaziva talas copycat slucajeva i utice ohrabrujuce na potencijalne izvrsioce...

to sto ti nisi odmako dalje od zabavnika to je samo tvoj problem...

daj ti istu statistiku za sssr i usa...

Drago Hedl, hrvatski novinar, kaže za Danas da su navijačke grupe u Hrvatskoj dugo vremena bile instrumentalizovane u različite političke svrhe, kao i da veliki deo javnosti u zemlji gleda sa gnušanjem na incidente koje prave, ali da oni koji su glasni uvek stvaraju privid da izražavaju stav većine.

- Sada se sve otelo kontroli. Pušteni duh iz boce je podivljao a sada hrvatski huligani prednjače po incidentima u Evropi. To se može zaustaviti samo jednom odlučnom političkom, ne policijskom, akcijom - kaže Hedl.

On podseća na ulogu koju su navijači imali pre i za vreme rata na ovim prostorima, dodajući da je problem huliganizma u balkanskim zemljama nastao zato što su neki naivno pomislili da mogu kontrolisati navijačke grupe.

- Pre raspada Jugoslavije navijači su bili ti koji su kao dobro organizovana grupa prednjačili u ispadima i stvarali atmosferu koja je prethodila onome što se potom desilo - kaže Hedl.

Hrvatska je u prethodnih godinu dana više puta kažnjena zbog ispada svojih navijača. Pre nekoliko meseci u Osijeku, na utakmici sa Izraelom, zbog pokliča "Za dom spremni", Hrvatski nogometni savez (HNS) je disciplinovan sa 137.000 evra. Pre ovog incidenta, savez je platio 100.000 evra zbog isticanja svastike na stadionu u Splitu tokom meča sa Italijom 2015. Iste godine se tokom susreta sa Norveškom moglo čuti "Za dom spremni" što je HNS koštalo 55.000 evra.

Na drugoj strani, Kosovo, koje je prijemom u FIFA ove godine, tek počelo svoj život na međunarodnoj fudbalskoj sceni, brzo je upalo u balkansku matricu šovinizma na fudbalskim stadionima. Po rečima srpsko-albanskog novinara Idra Seferija, susret u Albaniji ostaće za sada najskuplja utakmica Kosova.

- Sport je odlikovanje nacionalnih simbola, i naši nacionalni simboli uglavnom se izvuku tokom bitaka i nacionalističkih trenutaka, a onda, kako nalaže tradicija, to postane mržnja. Svi nacionalizmi su kopije i magneti jedni za druge, što znači da vole da koriste čak i iste pesme, samo menjaju naciju po potrebi - kaže Seferi.

Još uvek se ne zna kada će biti doneta odluka o eventualnim kaznama za dva saveza. Podsetimo, tokom utakmice Srbija - Albanija, kada je pušten dron sa albanskom zastavom, a srpski navijači zviždali tokom intoniranja albanske himne i uzvikivali "Ubij Šiptara", Srbija je kažnjena oduzimanjem tri boda i sa 100.000 evra. Istu novčanu kaznu dobio je i fudbalski savez Albanije, ali ne i oduzimanje bodova, jer je Sud za sportsku arbitražu pobedu u prekinutom meču dodelio gostima.

Ubij,ubij,ubij šiptaraaa,šiptaraaaaa,šiptaraaaaaaa!!!

Најбољи је апгрејдовани национализам који је највише на мети левичара.

Боске, немој да падне берба ушију, ово је србијански форум и овде је Додик боготац без конкуренције !

Овде имамо СНС ботове, а тамо имамо СДС ботове.

 

Posledice srpskog nacionalizma jasno, ali neusvojeno, ukazuju na to da za opstanak nacionalne kulture nema goreg neprijatelja od nacionalizma. Niko tako duboko i samozatajno, tako lukavo, prefrigano, lukrativno i otrovno, ne mrzi sopstvenu naciju kao nacionalista, i niko joj ne donosi više i trajnije sramote i muke od njega. Koliko je samo mladićkih života palo najbesmislenijom smrću među mobilisanim rezervistima i redovnim vojnicima koji su, sa razularenim dobrovoljcima, nagnani da pale i ubijaju pred Vukovarom i u Vukovaru! U novinama tih dana novembra 1991. godine nisu smele da se pojave ni njihove čitulje!

Taj procenat mrtvih srpskih mladića ostao je neispunjeni san onih koji su pravili račune da za veliku Srbiju treba položiti 250.000 ljudskih života, kako je nadmeno, u svojoj jedroj starosti, govorio istoričar Milorad Ekmečić. Kakvo bahato raspolaganje tuđim životima! Kakvo rasipanje stotina hiljada života onih koji su tek počeli da žive! Kakva mržnja prema životu!

A u kakvoj vezi stoji razaranje Vukovara sa uklanjanjem spomenika Dimitriju Tucoviću?

Najpre, glas samog Dimitrija Tucovića, antiratni, jugoslovenski, socijalno svesni tucovićevski glas čistog srca i hrabrosti, odjeknuo je onih dana u pripremi rušenja Vukovara; odjeknuo je glasno, ali kratkotrajno, da brzo padne u zaborav. Na umu imam podvig Miroslava Milenkovića, rezerviste iz Gornjeg Milanovca, koji je, na putu između Šida i Tovarnika, odbivši da učestvuje u rušenju Vukovara, sebi pucao u glavu. Mnogi od njegovih drugova obezglavljeni su na ratištu, mnogi su, ubijajući da ne budu ubijeni, i danas bez glave i sna zbog zločina u kojem su učestvovali, a najveći broj tada je, glavom bez obzira, otišao iz ove zemlje, da ona do dana današnjeg ostane zemlja sa procentualno najbrojnijom intelektualnom emigracijom u Evropi.

Uklanjanje spomenika Dimitriju Tucoviću, uklanjanje je tragova otpora bezumlju nacionalizma i ideje socijalne pravde koja bi mogla da dovede do novih otpora i drukčije organizacije života, međuljudskih odnosa i demokratije. Rušenje spomenika Tucoviću na Slaviji, zapravo je završetak rata posle 25 godina. Oni koji su taj rat želeli i zapodevali, koji su druge na taj ratni zločin nagovarali i terali, danas su podelili ratni plen i predstavljaju srpsku političku i ekonomsku elitu. Rat se vodio da bi taj ološ zavladao ovom državom i ovim društvom. Za to je bilo potrebno u smrt i bežaniju po svetu oterati najbolje, a ono što je još umnih ljudi ostalo ovde da krpi kraj s krajem, danas se dokusuruje prigušivačem na slobodi govora i obesmišljavanjem javne rasprave, u kojoj ponovo ulogu ceremonijalmajstora dobija onaj stari službenik iste ceremonije - Vojislav Šešelj, duhovni otac i premijeru i predsedniku ove države, kojima se, u ovoj dijalektici političke perverzije, sada dao u najam.

Dobra vest je da je rat završen. Rušenje spomenika Dimitriju Tucoviću, koje se zove premeštanje spomenika, poslednja je ratna akcija u njemu. Loša vest je da su ciljevi tog rata u potpunosti ostvareni i da su njegovi ideolozi, inspiratori i komandanti, najugledniji predstavnici mira.

Zlatko Paković

 

sve je to sad dzabe...

Da malo nerviramo neoliberale, deca nisu uz kompjutere, velikog brata, globalisticke skole, vec na vazduhu, pevaju: