„Bože moj“, vrtila je glavom susjeda, „svo to grandomansko i euforično ridanje nad žrtvama Vukovara, nemojte me krivo shvatiti, ali meni sve to djeluje tako isforsirano i lažno, gotovo do kraja ispražnjeno od ljudskog sadržaja i stvarne sućuti. Političke protuhe koje predvode kilometarske kolone sjećanja, komemoracije u pompoznoj državnoj režiji, vukovarski ratni prizori koji ne silaze s televizijskih ekrana i novinskih naslovnica, koji se pojavljuju čak i u reklamama, pa počasne straže, svijeće na prozorima, mise na otvorenom, osvijetljeni križevi, vijenci i cvjetni aranžmani u obliku šahovnica… svo mi to megalomansko pumpanje emocija ima okus bljutave patvorine.“

„Kolektivne suze su uvijek lažne, draga moja“, kazala je građanka. „Zato i jesu hipertrofirale do bujice – ili do Bujice, kako vam drago – pa sada šikljaju takvim intenzitetom da je ideološki pogon vlasti bez problema raširio suzovodnu mrežu diljem zemlje. Tako se formira i održava patnička zajednica koja iskazuje vjernost Svetome tlu i slavi svoje herojstvo. U dane obilježavanja vukovarske tragedije Hrvatska sa svojim masovnim inscenacijama i strogo propisanim sentimentima ponajviše nalikuje Sjevernoj Koreji. I nitko ni da zucne. Stoga ne zaboravite jednu stvar: kada obilno teku, kolektivne suze služe isključivo za pranje mozga. A jedina realna emocija što ih potiče je strah.“

„To je točno“, složila se susjeda. „Ako ne iskažete propisanu dozu skrušenosti prema žrtvi Vukovara, sva je prilika da ćete propisno najebati. Ako pak, s druge strane, pokažete bilo kakvo suosjećanje prema žrtvama Oluje, također ćete vjerojatno najebati. Ne radi se dakle o osjećajima ili elementarnoj ljudskosti, nego o nacionalnom razvrstavanju. Predložak za emocionalno nadraživanje nisu same žrtve, nego njihova nacionalna pripadnost.“

„A tu je i ljekoviti učinak nezaraslih rana“, nadovezala se građanka. „Rane moraju ostati nezacijeljene, trajno svježe. One su permanentni izvor boli koja mučeničku zajednicu podsjeća na ono što ona jest. Jedan je novinar čak pisao o ranoholizmu kao ključnoj identitetskoj odrednici ovih naroda. Kronična ovisnost o ozljedama. Pasionirano patništvo koje se hrani žalobnim hajkama.

Svi slovenski narodi gaje kult patnje, stradalnistva i ropstva, i to je vazna referenca za definisanja oblika drzavnosti koji tim narodima odgovara. Zapadna tj germanska drustva su od davnina gajili kult rata, oruzja, pobednika i na osnovu toga su i napravili drzave koje su napravili balans sa njihovim "drustvenim strastima".  E sad, mi smo prekopirali germanske drzave, a one nisu napravljene da bi pravile balans sa slovenskim tj nasim tripovima, nego sa germanskim i onda jbge,  imas prenaglaseno isticanje mitova  i kultova, jer nemamo tip drzave koje bi to "ustopovale". Al na tome ste bas vi liberali insistirali, da se uradi kopi/pejst zapadnih drzava, pa sad i uzivajte u corbi koju ste zakuvali.

Srbija, to jest dobar deo bivse Jugoslavije ima klasicne simptome post Kolonijalizma.  Samo sto okupacija i dalje traje. 

ne. svi nesposobni, iskompleksirani i pasivno-agresivni narodi gaje kult stradalnistva.
vecite zrtve u tome nalaze nacin da sebe stave moralno na visi nivo iznad onih koje mrze i mozda zele i da uniste

Kolonijalizam radii punom parom kako vidim.

Hehe, mnogo citas pescanik i autore slicne provinencije. Tesko je priznati, mislim na te koje citas, da su izborili za status intelektualaca pozvanih za komentarisu drustvene pojave, a da blage veze nemaju i da su samo obicni plagijatori, wanna be zapadnjacki intelektualci.
Naravno, meta smo mi Srbi kao i uvek, jer sve putevi vode u Rim, tj u devedesete. Elem, samo 1 pitanje, gde bejahu ti tripovi, srpski, hrvatski, bosnacki itd za vreme komunisticke tj socijalisticke drzave

  Napisah već da kuburiš sa memorijom i da u nekim slučajevima sporo misliš. To nije sramota i zato se vraćam na mudroslovije pakoviča koga se ne sećaš iako si lično ti postavio ovo smeće pre dva dana.

A u kakvoj vezi stoji razaranje Vukovara sa uklanjanjem spomenika Dimitriju Tucoviću?

Najpre, glas samog Dimitrija Tucovića, antiratni, jugoslovenski, socijalno svesni tucovićevski glas čistog srca i hrabrosti, odjeknuo je onih dana u pripremi rušenja Vukovara; odjeknuo je glasno, ali kratkotrajno, da brzo padne u zaborav. Na umu imam podvig Miroslava Milenkovića, rezerviste iz Gornjeg Milanovca, koji je, na putu između Šida i Tovarnika, odbivši da učestvuje u rušenju Vukovara, sebi pucao u glavu. Mnogi od njegovih drugova obezglavljeni su na ratištu, mnogi su, ubijajući da ne budu ubijeni, i danas bez glave i sna zbog zločina u kojem su učestvovali, a najveći broj tada je, glavom bez obzira, otišao iz ove zemlje, da ona do dana današnjeg ostane zemlja sa procentualno najbrojnijom intelektualnom emigracijom u Evropi.

  Kao što vidiš moj komentar ima veze ali neću sada o tom.

  Dotični je svoj intelekt koji je rudnik zlata za određenu svoticu podelio sa Srbima. Ma kakvo zlato, pustio je on po ko zna koji put zlatnu kišu po narodu za koga ga na njegovu žalost vezuje jezik i poreklo. I opet je puštena zlatna kiša pala samo po pakoviću i prosečnom retrdiši koji čita danas.

 Najpre, glas samog Dimitrija Tucovića, antiratni, jugoslovenski, socijalno svesni tucovićevski glas čistog srca i hrabrosti, odjeknuo je onih dana u pripremi rušenja Vukovara; odjeknuo je glasno, ali kratkotrajno, da brzo padne u zaborav.

  Tucović kojim se patkovgrađani kite nije bio Jugosloven već čovek koji je poginuo za svoju državu. Jugonostalgičnim patkovgrađanima nije palo na pamet da slede svoga sveca. Ne samo da su dezertirali iz JNA koja je bila jedina regularna vojska več su pojedinci svoj kukavičlik tada dobro unovčili. To isto rade i danas sa sve zloupotrebom Tucovića koji bi za razliku od njih ne bi dezertirao već bi branio Jugoslaviju.

Na umu imam podvig Miroslava Milenkovića, rezerviste iz Gornjeg Milanovca, koji je, na putu između Šida i Tovarnika, odbivši da učestvuje u rušenju Vukovara, sebi pucao u glavu.

  Normalan čovek koji ne zna ko je autor teksta bi se zgrozio kada bi ovo pročitao. Pomislio bi prvo da je ovo napisao neki ostrašćeni mudžahedin ili ustaša a ne Srbin. Kakav je dotični čovek zadržaću za sebe. Ostali takođe mogu da zaključe da li samoubistvo očajnika i njegova tragedija može da se proglasi podvigom. Neka zaključe da li ovako nešto može da napiše ludak ili normalna osoba. Neka donesu sud i o retardišama koji za 100 evra mesečno dosađuju ljudima ovakvim ili sličnim stavovima.

  Ovo naravno ne važi za Dabišu koji nam pronalaskom i kačenjem ovakvih bisera pomaže u razotlrivanju pojedinaca i pojava.


  Umalo da zaboravim da zamolim Dabišu da slobodno nastavi dalje i da se ne stidi jer zaista nema čega da se stidi.
  




  

ma jok brate. kada su se nemci zaigrali te igre stradalnistva pobise ko zna koliko miliona ljudi jer su se prethodno osecali kao zrtve.
mali narodici kao srbi, hrvati, madjari kolju u manjim razmerama

  Kao što napisah, licemerju patkovgrađana nema kraja

gde se dele te pare da se javim?

inace, ne odgovaram za sve sto lupi pakovic. zabavno mi je da ga citiram