Opet sečeni citati

Људевит Гај


Људевит Гај (Крапина, 8. јул 1809 — Загреб, 20. април 1872) је био вођа хрватског народног препорода, политичар (заступник у Хрватском сабору), лингвиста, идеолог, новинар и књижевник.

Средишња је личност хрватског народног препорода или илиризма, мада по пореклу није био Хрват[1] већ француско-немачког порекла.[2]

  Švaba kao začetnik hrvatskog preporoda koji je osnivač ilirskog a ne hrvatskog pokreta. Hrvati nisu bili nacionalno osveščeni jer je pravih hrvata bilo zanemarljivo malo.

Вук Караџић је сматрао да је једино чакавско наречје прави хрватски језик, а српским језиком он назива све штокавске говоре, што су неки његови савременици, али и наследници, а посебно хрватски филолози, оцењивали као пристрасност и национализам. Међутим, то није било само Вуково мишљење, већ став и многих других тадашњих стручњака попут Јернеја Копитара, Павла Шафарика и других. Они су сматрали да је читаво штокавско наречје српски језик, чакавско наречје прави хрватски, а кајкавско наречје део словеначког језика.[6]

У Вуковој студији Срби сви и свуда, између осталог, наводи се да Срби живе у Далмацији, Србији, Војводини, Црној Гори, Босни, Херцеговини, Лици, Славонији, Македонији, Барањи, Дубровнику и Космету. Такође се каже да Срба има и у Истри и Трсту.[7]

Један од најгласнијих у тврдњи да је Људевит Гај присвојио српски језик, зарад политичких циљева, био је српски песник Јован Дучић. Дучић у свом раду Југословенска Идеологија сматра да је: Илиризам хтео да Хрвати, присвајајући себи за књижевни језик онај којим су дотле писали само Срби, помоћу заједнице језичне наметну оним другим свој дух хрватско-католичко-аустријски. Кајкавски говор којим се говори око Загреба, и на коме се развијала загребачка књижевност све до Људевита Гаја, није одржавао довољну везу ни међу самим Хрватима, пошто су чакавске области од Истре на Хрватско Приморје до Сења и до неких острва, биле ближе Србима него Хрватима. Југославизам је зато у првом моменту имао да се најпре брани од Срба у тим областима, а тек затим да пређе у напад.[8]

Такође су дубровачку књижевност многи сматрали делом српске књижевности. Хрватски историчар професор опште историје на загребачком университету, Натко Нодило, писао је:

    Викицитати „У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивијека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу. Јесте истина да су записници разних вијећа водили латински, а прилика је такође да под кнезовима млетачким, њих ради, на вијећима се понешто расправљало и млетачким и којекаквим говором. Него у опћини од млетака ослобођеној, српски је расправни језик”

Дучић је о томе мислио да како је и цела Дубровачка књижевност писана на српској штокавштини, исто онаквој на каквој су писане и Вукове српске песме, усвајање српског књижевног језика, значило би и анектирати Дубровник за Хрватску, а не оставити га Србима.[8]



Илирство и хрватство

Гај је постигао да илирска идеја буде прихваћена у Хрватској. „Za Ilirstva ne biaše drugo nego da budeš Ilir ili Magjaron. Reći da si Hervat, znamenova da si Magjaron.“ (За Илирство не бијаше другог него да будеш Илир или Мађар. Рећи да си Хрват, значи да си Мађар). Тако је, послије три деценије, посведочио већ првом реченицом својих мемоара сам Анте Старчевић

Анте Старчевић

Рођен од родитеља Срба (Мајка Милица, удовица Чорак, рођена Богдан, из Широке Куле, примила је католичанство пре удаје за првог мужа.[6] Отац Јаков, из Пазаришта, села покатоличених Срба [7], потомак херцеговачких Старчевића)[8][нејасно – разговор], 1823. у Житнику поред Госпића.

  a.starčevič nije samo otac hrvatske nacije i ideolog ustašije, on je tatko svih kroatofila, jugonostalgičara i svih ostalih anacionalnih elemenata iz famoznog kruga dvojke.

Године 1851. конкурисао је без успеха за место професора математике на београдском Лицеју, пишући молбу на ћирилици и потписујући се као „доктор мудрословија“ (филозофије)

 Zanimljivo je da je molbu za prvi posao napisao na ćirilici kada je u Beogradu izvisio za posao. Od onda se izopačio i počeo patološki da mrzi sve što je srpsko. Čuvena je njegova misao koja se odnosi na njegovu majku. Za njega je ona bila "Vlaški nakot zrio za sjekiru".

  Da li ovo zvuči poznato i na koliko se kroatofilnih i anacionalnih kvazintelektualaca iz kruga dvojke odnosi ? Za sve neuspehe kriv im je sopstveni narod a pomenuti ante je samo model po kom su sklepani. Obaška što je taj modus vivendi obezbeđivao dobar život njihovom ideologu, prvo hardkor komunisti a sada liberalu l.perović.


  Bošnjaci postoje kao veštački stvorena nacija deceniju i kusur godina. Sam a.izetbegović se izjašnjavao kao Srbin. Bošnjaci postoje kod "filozofa"muhameda tunje filipovića i njemu sličnih. Istorija koju izmišljaju dostojna je onom što propali beg na jastuku i uz nargile zamišlja. To što postoje takvi kvazi intelektualci i Srbi muhamedanci koji sanjaju svoj tursko vakat nije ništa drugo nego nadolazeći problem jer sa takvim stavom nema mira na ovim prostorima. A upravo takve i slične gluposti ova dobro plaćena gomila iz kruga dvojke ponavlja kao papagaj. I ne samo to, već u duhu neprekinutih jugoslovenskih veza dovlače raznorazne stručnjeke i lingviste kojima nije važan jedan Đ.Daničić koji im je napravio i pismo i gramataku.

  Sve mora da se crta stručnjacima liberalima iz kruga dvojke koji promovišu ovakve i slične spodobe u medijima i njihovom svetilištu zvanom centar za kulturnu dekontaminaciju. Deretić je mala beba naspram ove zaostale brozove flore i faune.

  To se naravno ne opdnosi na Dabišu koji nam pomaže u demaskiranju ovog anacionalnog ološa koji je počeo i arbanase koji su okrvavili ruke da dovlači u Beograd.

  Opasan je ovaj sindrom a.starčevića, kompleksaša čiji su kompleksi patološki.

 

Gaj...

i to sve do 72-3ce....morao je....s obzirom da je docekao rat i malo ratovao pod 'handzar divizijom'
 pa su komunisti smislili...kako da mu operu rukice..pa su ga deklarisali kao srbina....
i ne samo on...mnogi su se izjasnjaval kao srbi....ali i kao hrvati.... 
i uglavnom svi takvi muslimani koji nisu bili jugosloveni..nego su se deklarisali kao srbi....
bili su vecim dijelom rata... ustase...

hrvati i srbi su se naselili na balkan gotovo istovremeno izmedju 626te i 641ve cini mi se.
i tada pocinju sa pravljenjem drzave. papa daruje hrvatskoj kraljevsku krunu 1075te, srbiji 1217te. u medjuvremenu i dukljanskim "kraljevima slovena" 1077me i bugarskoj 1204te

slovenci prvi put zadobijaju elemente drzavnosti 1918te u shs. ranosredjovekovna karantanija nije bila na teritoriji danasnje slovenije. potomci karantanaca su danas vecinom nemci-austrijanci. slovenija nezavisna 1991ve
bosna i hercegovina prvi put postaje drzava 1944-5 godine ali kao deo federacije. krvavo osamostaljivanje nam je poznato.
srednjovekovna bosna, ispocetka najverovatnije srpska knezevina, se odvaja od srbije posle smrti kneza caslava klonimirovica oko 950te i tokom srednjeg veka se opet najverovatnije, razvija posebna nacija koja u stanju verskog haosa pada pod turke
makedonija prvi put postaje drzava kao savezna republika 1944-5te a samostalna 1991ve
bugarska kao balkanska drzava nastaje pobedom nad vizantincima 681ve
albanija kao jedinstvena drzava nastaje 1912te.
albanske drzavice su postojale sa prekidima od kraja XII veka do XV veka
rumunija nastaje 1862ge ujedinjenjem vlaske i moldavije, ali te rumunske knezevine bez prekida postoje od XIV veka, dok su neke male zavisne rumunske drzavice postojale i ranije
madjari se doseljavaju u panoniju 895te i prave svoju drzavu koja je potpuno ukinuta samo jedno vreme tokom XIX veka od strane austrijskog carstva.
i na kraju, formiranje crne gore pocinje krajem XVII veka posle poraza turaka u beckom ratu

sta ti tacno lici na deretica?

nacionalizam nastaje u XVIII veku i preovladjuje u evropi tokom XIXog. normalno je bilo ne biti nacionalno osvescen. nemci nisu bili nacionalno osvesceni a kamo li neko drugi.


dok su mogli da se frljaju prisvajanjem frljali se. ali nisu uspeli ni vuk ni kopitar.
lingvisti se ne slazu sa ovakvom podelom, skoro od vuka i kopitara. a i sam vi=uk je ucestvovao u beckom dogovoru kojim su hrvatski i srpski normirani kao jedan jezik.
moras razlikovati narecje i govorni jezik. jezik sadrzi narecja.

i mada je dubrovcanima naravno bilo jasno da govore isto kao stanovnici zaledja, srbi i hrvati, sebe uglavnom nisu smatrali ni srbima ni hrvatima

kao prvo sve nacije su "vestacke"
a zatim, idi reci bosnjaku da nije bosnjak. upoznaces u zavisnosti od osobe snagu osecaja pripadnosti tom narodu. i mozda ti to iskustvo nece prijati.
etnicko opredeljenje je ljudsko pravo.
hoces da si marsovac? ok. marsovac. i tu sva prica staje.

postojalo je vreme kada od srba nisu otpadale nacije kao zreli plodovi.
tokom XIX veka doseljenici u srbiju su postajali srbi: cincari, bugari, svi drugi doseljenici iz tadasnje balkanske turske, u za to mogucoj meri jevreji, cak nemci...
ali to je bilo neko za srblje ipak perspektivnije vreme. tada smo samim postojanjem drzave, slobodnim malim seljackim posedom, narodnom dinastijom i politickim uredjenjem sa sve jacim elementima demokratije zracili na balkanu

све је сигурно само је српско највероватније
и да не цитирам ресто,сам си објаснио


и марсовци узеше српски језик,и прогласише га марсовским

e to bi vazilo za crnogorce recimo.
njihovo pravo da tako ucine ne mozemo osporiti


u da sam napiao sve sto se ne zna.

recimo ne zna se da li su oko zagreba ziveli hrvati u ranom srednjem veku ili sloveni koji su pohrvacenisirenjem hrvatske iz primorja. hrvatska je nastala na prostoru od reke cetine do planine velebita, s tim da su gradovi split zadar trogir bili naseljeni romanima i pod njihovom vlascu.
drzava koja je postojala u severnijem delu hrvatske, oko zagreba i u slavoniji, a koju istorcari obicno zovu panonska hrvatska, ni u jednom jedinom istorijskom izvoru se ne naziva hrvatskom.

kako je sebe nazivala neka populacija sa teritorije balkana a cak i veceg dela evrope tokom ranog srednjeg veka a cesto i kasnije je vrlo diskutabilno. u tu pricu spada bosna. rasprave o etnickoj ripadnosti bosne se ne mogu okoncati jer zavise od retkih izvora koje je ponekad moguce razlicito tumaciti. zato kazem najverovatnije srpska tokom ranog srednjeg veka.


i jos jedan zanimljiv detalj

Михаило и његов син краљ Бодин су покушали да под своју власт од Византије присвоје Рашку и Босну, али су успевали само закратко. Бодин је за време новог устанка Словена против Виѕантије у данашњој Македонији, на Косову и у јужној Србији, проглашен у Призрену 1072. г. за вођу устанка и цара Бугара. Поражен је од византијске војске и заробљен, а Дукља је претрпела одмазду.
Разлог што је Бодин назван бугарским царем је тај што је Бугарска била назив државе за коју су Словени тих делова Балкана везивали некадашњу политичку и верску самосталност. Архиепископија са центром у Охриду која је покривала и данашњу Србију се понркад називала бугарском архиепископијом. Византијска тема тј. провинција на територији данашње Македоније и великог дела Србије се звала Бугарска. Са освајањима Немањића, становници бар крајева северно од Шар Планине ће се називати Србима. У сваком случају, тада није постојала нека нарочита разлика између Срба, Хрвата и Бугара, нити модерни национализам.

Вук Караџић је сматрао да је једино чакавско наречје прави хрватски језик, а српским језиком он назива све штокавске говоре, што су неки његови савременици, али и наследници, а посебно хрватски филолози, оцењивали као пристрасност и национализам. Међутим, то није било само Вуково мишљење, већ став и многих других тадашњих стручњака попут Јернеја Копитара, Павла Шафарика и других. Они су сматрали да је читаво штокавско наречје српски језик, чакавско наречје прави хрватски, а кајкавско наречје део словеначког језика.[6]

Citat

dok su mogli da se frljaju prisvajanjem frljali se. ali nisu uspeli ni vuk ni kopitar.
lingvisti se ne slazu sa ovakvom podelom, skoro od vuka i kopitara. a i sam vi=uk je ucestvovao u beckom dogovoru kojim su hrvatski i srpski normirani kao jedan jezik.
moras razlikovati narecje i govorni jezik. jezik sadrzi narecja.


Илирство и хрватство

Гај је постигао да илирска идеја буде прихваћена у Хрватској. „Za Ilirstva ne biaše drugo nego da budeš Ilir ili Magjaron. Reći da si Hervat, znamenova da si Magjaron.“ (За Илирство не бијаше другог него да будеш Илир или Мађар. Рећи да си Хрват, значи да си Мађар). Тако је, послије три деценије, посведочио већ првом реченицом својих мемоара сам Анте Старчевић


  Šta ovde nije jasno ? Vuk i Jernej nisu bili usamljeni u svojim tvrdnjama. Pa sami taze sklepani hrvati (gaj i ante) misle da hrvata neima u njihovom zemanu.


  Oto fon Bizmark

   E ovo bi ti nazvao lupetanjem. Bizmark je savremenik gaja i nabrojanog društva i bio je baš nacionalnoi neosveščen. Zahvaljujući onom što se zove nemačka kultura uspeo je da ujedini pedesetak grofovija, kneževina i svega ostalog u jednu državu. gaj koji je bio baraba neopevana da je za života svoga prevario i M.Obrenovića i Vuka uradio je samo deo toga kada je ikrao i jezik i gramatiku od Srba. Lingvidtivica porgerka to zna ili je stručnjak kao ološ koji je pozvao u Beograd da širi ustašku propagandu.

kao prvo sve nacije su "vestacke"
a zatim, idi reci bosnjaku da nije bosnjak. upoznaces u zavisnosti od osobe snagu osecaja pripadnosti tom narodu. i mozda ti to iskustvo nece prijati.
etnicko opredeljenje je ljudsko pravo.
hoces da si marsovac? ok. marsovac. i tu sva prica staje.

postojalo je vreme kada od srba nisu otpadale nacije kao zreli plodovi.
tokom XIX veka doseljenici u srbiju su postajali srbi: cincari, bugari, svi drugi doseljenici iz tadasnje balkanske turske, u za to mogucoj meri jevreji, cak nemci...
ali to je bilo neko za srblje ipak perspektivnije vreme. tada smo samim postojanjem drzave, slobodnim malim seljackim posedom, narodnom dinastijom i politickim uredjenjem sa sve jacim elementima demokratije zracili na balkanu

Народ

Народи (користи се и реч нација од лат: nasci, што значи бити рођен) представљају сложене појаве на које утиче збир културних, политичких и психолошких чинилаца.

Културно, народ је група људи који су повезани заједничким језиком, вером, историјом и традицијом, иако народ одликује културна разноликост становника.

Политички, народ је група људи који себе доживљавају као природну политичку заједницу. Иако се то обично изражава кроз жељу за успостављање или очување државе, може такође да добије и облик грађанске свести.

Психолошки, народ је група људи које одликује међусобна оданост, односно приврженост у виду патриотизма. Међутим, за ту повезаност није услов припадност народу - и они који немају национални понос могу сматрати да јој „припадају“.

Са социолошког становишта, народ представља глобалну друштвену заједницу која се јавља у робовласништву, у доба прерастања крвно-сродничких заједница у више облике удруживања који за своју основу имају превасходно територијалну повезаност својих чланова.

  Kao što se da primetiti narod kao zajednica i pojam odavno postoji.

Нација


Нација (од лат. nasci, што значи бити рођен) етапа је у развоју народа, која се манифестује у стварању државе. То је друштвена заједница људи који говоре истим језиком, који су заједнички проживели политички и културни развој и који су прожети свешћу о узајамној припадности и целовитости у односу према другим нацијама.[1]

Нација има заједничку територију, тло, земљу као колевку живота и гаранцију опстанка, свој језик, националне установе (породица, традиционалне обичајне установе, типично етничке, културне установе) и државу са системом поличких институција и тела. Упркос свему, нација није друштво и не прекорачје праг политичког реда односно националне државе.

  Sve ovo nemaju hrvati, makedonci, crnogorci, bošnjaci i ko zna ko sve ne. A to što nemaju kradu od Srbalja od koga su otpali. Za razliku od ovog genocidnog i lopovskog ološa Srblji nisu na silu nijednog Cincara, turčina ili bilo kog drugog pokrstili ili proterali zbog toga što ne pripadaju srpskom narodu. 

У Западној Европи реч нација чешће има значење сви држављани, а у Средњој и Источној Европи националност односно народност везује се за етничност и тзв. етнонацију.[2]

  Država Srbija je država svih građana Srbije i to je valjda jasno. Podrazumevaju se prava i obaveze ali to je druga tema. Povod za diskusiju je članak lingvistice koji nije ništa drugo već vrlo loše ustaško fabrikovanje koje u Srbiji zahvaljujući ološu iz kruga dvojke ima prođu. Mene lično zabole uvo što hrvati kao srpski otpad imaju svoju državotvornu crtu, neka se nose u njihovu lijepu i neka povedu ovaj anacionalni ološ ako hoće. Nemam ništa protiv tpga ali itekako sam protiv što ne biraju sredstva. Genocid, prisvajanje ijezika, istorije, teritorije, svega onoga bez čega ne bi ni postojali kao nacija. Isto važi i za ostale koji su otpali od Srba.

 
  Kolosalna gomila gluposti i naklapanja.

  Ne zanima me Rumunija i Madžarska kao što me ne zanimaju ni Slovenci.

  Srbi su jedini narod iz eks SFRJ koji se sam oslobodio i stvorio ne jednu već dve države. Sam Njegoš se ničim izazvan izjašnjavao kao Srbin. To je regionalna podela koja važi i za hrvatsku i za Bosnu. Po toj nakaradnoj  logici Srbin iz Like bi bio pripadnik ličkog naroda. Isto važi i za Bosnu.

  Srbija je u Kraljevinu Jugoslaviju ušla sa Kosmetom, Makedonijom, Vojvodinom i logično teritorijom Srbije. Makedonce niko nije priznavao ali zahvaljujući titu dobiše državu, crkvu i jezik koji se ne razlikuje mnogo od dijalekta nekog Vanjanca ili Crnotravca. Titoisti, jugonostalgičari i kroatofili iz kruga dvojke zagovornici su ovakvih gluposti za razliku od njima slične bratije iz, recimo hrvatske za koju su oni ništa drugo nego korisni idioti. Nisu daleko od istine, čast izuzecima.

  Izneo sam svima dostupne validne argumente a ne proustaške bajke i propagandu u kojim su hrvati živeli gde im se u priči ćefne. Te nimalo bezopasne priče jednostavno nemaju osnova i to samo budali nije jasno.

  Samo za moje drage Zemunce, ovaj ološ svojata i Zemun i ko zna šta još a ovi naši anacionalni idiotizovani stručnjaci će i to javno podržati. . Nema veže budale od školovane budale.

  To se naravno ne odnosi na Dabišu

 

da, bizmark je ziveo u XIX veku a svoj posao je cak odradio u njegovoj  drugoj polovini
primetices da to odgovara hronologiji u mojoj primedbi tako da si pisao potvrdu za moju tezu


za sve ostalo ponovicu
etnicko opredeljenje je ljudsko pravo.
hoces da si marsovac? ok. marsovac. i tu sva prica staje.

ako neki crnogorac recimo, nece da se naziva srbinom nego bira da pripada crnogorskom narodu, ma koliko ta ideja bila nova, to je zato sto je jedna propaganda nadjacala drugu. srpska propaganda je bila slaba i pripadnost srpskom narodu je bila nepozeljna.
ko gubi ima pravo da se ljuti, ali nema pravo da iskrivljava cinjenice, da tlaci, ubija ili primorava na pripadnost nekom narodu.
moze da se duri ali ne bi trebalo da laze.
nek laze samog sebe