I sta kazes, prva dva puta si se poradjao prirodno, nista epidural?

aha ; )

......................................................................

Овако се множи Србија!



БРАЧНИ пар Никитовић најбогатији је у Аранђеловцу. Витомир и Драгана имају осморо деце! Најстарији је Стефан, 13,5 година, најмлађа Николија од десет месеци, а између се наређали – Урош (11,5), Наталија (9,5), Новка (7,5), Радиша (5,5), Софија (3,5) и Ања (2).

Некада је то била, кажу, уобичајена појава у српској породици, а данас је много деце под истим кровом – реткост. Али и храброст!

– Или лудост, како нам кажу готово сви од фамилије, преко пријатеља и познаника, када нас виде и чују да опет чекамо принову – каже Витомир, глава ове десеточлане породице. – Било би лакше да имамо нормалан закон, па да ја са осморо деце могу да рачунам на неку помоћ од државе. За половину уопште и нема дечјег додатка. Са друге стране, новац ми не треба, само да ми моја држава или мој град омогуће да радим. Чим смо решили да се кућимо и стварамо породицу, Драгана и ја смо имали неписани предбрачни уговор за петоро деце. Видели смо временом да нам је и то мало.

У дворишту аранђеловачког насеља „Колонија“ сцена као са неке рођенданске прославе. Гомила малишана јури по трави, вришти, смеје се. Само што су ово све чланови једног домаћинства! А у кући стално делује да је нека журка. Смењују се мала лица, једни улазе, други излазе, запиткују, траже…

Навикли смо да приче о многочланим породицама прати и она друга о тешком преживљавању и молбама за помоћ. Овде је заплет другачији. Да су Никитовићи којим случајем остали на двоје деце, са својим примањима би живели изнад просека. Међутим, овде је око 1.500 до 2.000 евра месечно потребно за скроман живот. А Никитовићи последњих месеци „гурају“ са пола од тога. Када посао, којим се Витомир бави, на грађевинским инсталацијама, иде добро, и у кући је свега потаман.

 

СПАВАЊЕ

ИАКО имају довољно кревета у кући, малишани воле да спавају сви заједно, па се увече њих шесторо попакује у два кревета. Беба спава са родитељима, а двогодишња Ања у кревецу. А Витомир, каже, оне који су заспали на поду, само подигне и спусти на први кревет на који наиђе. – Када је баш много вруће, онда се распоредимо по другим собама, али највише волимо сви заједно да спавамо – каже Новка. – До десет гледамо цртаће, а после серије. Некада останемо будни до дубоко у ноћ. Уме да буде баш весело и забавно.
– Пре свега нам је важно да се деца школују и водимо рачуна да добију прилику да се пронађу у својим талентима и интересовањима – прича мама Драгана. – Сви су одлични ђаци, а троје иде на плес, троје на фолклор, двоје на рукомет, троје на карате… Уз то, неколико њих иде у музичку школу и на енглески језик. Некада се збуним, па их развезем на погрешна места, или заборавим редослед и план активности. Морају сами да ме подсећају.

Мали Никитовићи имају све што им треба, али не и све што пожеле. Родитељи их уче да морају да заслуже и зараде своје скупе жеље. Најстарији међу децом већ помажу оцу, који је свакодневно на грађевинама које се тек зидају. Има своју фирму за грађевинске инсталације. Међутим, више посла нема ни на црно. А држава, каже Витомир, не мари много да помогне приватнику, домаћину са осморо деце, сем ако не треба да удели „бедну цркавицу за социјалне случајеве“.



Недавно су Никитовићи регистровали и своју ракију „венчанку“.

– На имању мојих родитеља, у селу Венчане, узгајам шљиве и правимо нашу ракију – каже Витомир. – Тамо имамо и увек нешто од стоке и живине. Тренутно само јагњад. Али, правило је код нас да у сезони сви иду да помажу. Истовремено је деци то и разонода, али и посао. Уместо да дајем надницу берачима, Стефан ће, рецимо, да ради и отплати ролере од 100 евра које је недавно добио.

И у дому Никитовића, у Аранђеловцу, влада војничка организација. Или најстарији сређују кревете кад се пробуде, или чувају мање, док мајка завршава кућне послове.

– Врло брзо сви постају самостални, па немам оне муке многих родитеља да их јурим са кашиком, купам и успављујем – прича Драгана. – Тешко да бих могла да стигнем било шта када бих радила као типичне данашње маме и тате. Али, нема ту неке велике филозофије, стигнем и да их помазим и да их изгрдим. Изнад свега, важно ми је да се школују и да их изведем на пут.

Отац се надовезује на ову причу и тврди да су мали Никитовићи боље васпитани од многих својих вршњака.

– Хоћу да сутра буду добри људи, поштени, да знају да морају да се добро озноје или намуче да би зарадили новац – каже Витомир. – То што их је толико, је за њих добро, и боље од било ког поклона.

А Никитовићи су се пре неколико дана вратили са летовања. Док многима делује као прави поход одлазак на море и са једним малишаном, њих десеторо летовало је у Хрватској. Сви у се спаковали у аутомобил са осам легалних седишта. На срећу, није „их дирала“ полиција. Код нас, како прича Витомир, не може да се региструје ауто са 10 седишта. Једина опција је аутобус, који опет не може да пређе границу ако је у приватном власништву домаћинства, а не превозног предузећа.

 

ШОКИРАНА АГЕНЦИЈА

НЕДАВНО сам се слатко насмејао када сам на сајму туризма преко једне познате агенције хтео да уплатим летовање – прича Витомир. – У њиховој понуди стоји да је за децу испод 15 година аранжман бесплатан. Када сам им рекао колико имам деце, умало нису пали у несвест. Па, нису навикли да доживе да породица са толико чланова летује, путује, живи као и ове друге. Извинили су се, рекли да не могу да нам понуде бесплатно за све малишане, али да могу да коригују цену.

– Тудимо да им све омогућимо, и летовања и зимовања – каже Витомир. – Зато се трудим и радим. Једино нас из године у годину, или из броја у број, све слабије зову у госте.

 

ТЕТА ОБЕЋАЛА, ПА ЗАБОРАВИЛА

ЗА четворо деце имамо дечји додататак, а за остале ништа, а укупна помоћ коју добијамо је око 10.000 динара – каже Витомир.

– Основао сам удружење „Дете четири плус“, у ком је већ десетак породица из Аранђеловца и околине, а циљ нам је да утичемо да се закон промени. Док је, рецимо, у Београду бесплатан вртић за треће и свако наредно дете, у нашој општини ни то не може. Генерално нам смета та прича да изумиремо и да треба да имамо што више деце, али онда та иста држава никако неће да те подржи или ти помогне. Пошто не тражим милостињу, онда их и не занимам.

И Никитовићи су били „реклама“ за нека имена на последњим изборима. Сликали су се са њима, а сваком детету обећали поклон. Осим обећања и снимка на локалној телевизији, деца нису добила ништа. Узалуд питају родитеље, сваког дана, када ће поклони које је „тета обећала“

(Večernje Novosti)

Kao što ti rekoh kristal pre par dana evo bumerang pitanja odmah...lako je tudjim...

Btw Vitomir ti malo vuče na crno,ne verujem kako je tebi ovo promaklo

Ostaje vam samo masta, snovi i surova realnost ; )

Sta ti kazes na temu sergio? Imas li neko racionalno objasnjenje? : )

Jedino racionalno objasnjenje je da su u vakcinama turili neki anti children virus a multi-kompanije u saradnji sa farmacijom planski unistavaju Srbiju.

6. Natalitet opada jer je Ceca rekla naredila da pazimo s kime spavamo.

Vidjao sam i duhovitije clanove : ))
Tu si u pravu da su vakcine problem i da je profit na prvom mestu ; )

Ali, ovde nije prica o vakcinama, u svakom slucaju hvala na skromnom doprinosu...a Srbi i dalje nestaju!

...............................................................

МИШA ЂУРКОВИЋ

За референдум о породици
Уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана

У протеклих шест месеци тема породичног законодавства први пут је у новије време постала озбиљна тема у српској јавности. Захваљујући алармирању једне групе појединаца, наша јавност и медији први пут су озбиљно обратили пажњу на крајње контроверзне и револуционарне процесе који се током протеклих петнаест година дешавају ван очију шире јавности. Наиме, измене које су до сада већ учињене у породичном законодавству, а за које зна врло мали број људи у Србији, имају размере тектонских промена. Овде ћемо најпре указати само на неке од њих.

Из закона је између осталог избачена класична одредба да је брак заједница заснована на љубави. Брак тиме постаје огољено интересна институција у коју супружници улазе или излазе у мери у којој им одговара и колико дуго им то одговара. Љубав као подстицај, повод и цемент за брачну заједницу више не постоји. Надаље, избачен је институт брачне преваре. Некада је верност у браку била обавеза, а онај ко је прекрши сносио је не само моралне, већ и правне па и имовинске последице. Данас је све то укинуто, па је промискуитет легализован као некажњива пракса. Коначно, дефиниција члана породице, на шта с правом указује професор Слободан Панов, доживела је еволуцију какву ћемо тешко наћи у компаративном европском законодавству. Члан 197, став 3, актуелног Породичног закона Србије у чланове породице убраја и „лица која су била или још увек јесу у емотивној или сексуалној вези“.

Тенденције које су оваквим решењима постављене, а које иду ка томе да нпр. потпуно изједначе ванбрачну и брачну заједницу, свој радикални замах могу да добију ако се усвоје предложена решења из преднацрта треће књиге Грађанског законика који се односи на породично законодавство. Узгред, у исто време се најављује и усклађивање породичног закона са тим решењима, а као трећи део пакета појавио се и нацрт закона о родној равноправности који је за потребе канцеларије заштитника грађана написала госпођа Маријана Пајванчић.

Овај најављени пакет доноси читав низ још радикалнијих решења која ће ако се усвоје потпуно променити систем организације породице у Србији. Идеја да се унесе институт и пракса сурогат материнства нпр. повлачи неопходност да се укине класична дефиниција мајке као „жене која је родила дете“. Уместо тога предлаже се увођење „сурогат мајке“ и „намераване мајке“. Сурогација повлачи и читав низ других проблема и контроверзи због којих би свакако грађани Србије морали да добију право да се на референдуму изјасне о томе да ли желе да прихвате ново виђење мајке и нови вид „производње“ деце који растура природну везу између мајке и детета. То што предлагачи закона тврде да би се сурогација одвијала само у некомерцијалне сврхе, у оваквој држави није никаква гаранција. Не постоје озбиљни механизми који би гарантовали да се уз корупцију ова норма не би кршила.

Друго, ако се уопште сурогација уведе, за пет година бисмо могли да очекујемо померање границе и нову измену којом би се комерцијализација легализовала и којом би и странци добили могућност да слично као у Индији купују коришћење наших жена као инкубатора. Начин на који је писан предлог показује да су сва права на страни наручиоца, а никаква на страни сурогат мајке. Поменимо ту и еугенички мотивисан став 1 члана 66 који каже да ако се установи да дете може да има тешке недостатке, намеравани родитељи могу захтевати од сурогат мајке да прекине трудноћу.

Доста прашине је подигао и члан 53 предлога закона о родној равноправности за који се тврди како на мала врата отвара могућност да истополни парови добију право на усвајање деце. Ово је врло озбиљна тема и коначно би питање третмана хомосексуалаца и хомосексуализма у нашем друштву морало да добије референдумску одлуку. Дакле да најдемократскијим познатим методом заједница одлучи шта је брак, ко има право на њега и ко има право на усвајање деце нпр.

Поред низа других револуционарних решења, поменимо на крају оно које је најрадикалније, а то је оно из чланова 7 и 87 преднацрта законика у којима се свако телесно кажњавање детета изједначава са злостављањем и апсолутно забрањује. Уз то иде и непрецизно дефинисање насиља у породици, што све заједно прети да укине право родитеља да васпитавају и контролишу своју децу. Ово уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана.

Дакле, у време када креће формална јавна расправа о овим законским изменама, апелујем најпре на медије да стварно отворе своја врата за озбиљну дебату какву су до сада избегавали. Такође сматрам да је сет измена који нам се нуди толико радикалан и фундаменталан да би морао да доживи референдумску проверу. Без тога биће то чиста манипулација и насиље са никаквим легитимитетом.

*Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Миша Ђурковић
објављено: 10.04.2015

Pa s obzirom da ne zelis reci dal imas porodicu-decu...tesko da se moze racionalno pricati. Ova fak jea istrazivanja i blebetanja tipa ne zelim decu su krajnje idiotska zato sto je to daleko od istine.

Pa dao ti je autor naslovnog teksta odgovor,žene više nisu džuboks bez prava glasa koliko će puta proći kroz tu traumu,drugo žene više ne mogu ni fizički da isprate svoje bake i prabake koje su se udavale od 14,15 god pa tako imale 6 i više dece,današnje žene se obrazuju i rade i mnogo kasnije stupaju u brak i treće finansijske mogućnosti uslovljavaju veličinu porodice...

Kad ovako napišem znam da nestane mističnost i zavodljivost te teme svih tema "Zašto Srblji nestaju avaj?!",ali odgovor je vrlo jednostavan...

A ko sam ja za tebe? : )) Posmatraj me kao skup jedinica i nula koji je otvorio temu sa tekstom koji je neko pisao.
To sta ti mislis o meni, to macku o rep ; ) Ti mozes biti ambasador, a i ne moras, pa te to ne sprecava da otvaras teme na politici.

Ovo su skakljive teme, provociraju i ja to volim.

To je istina. Deca danas se sve manje radjaju, Srbija gubi 35 000 ljudi godisnje.

: ) To je upravo ta malogradjanstina. Gde pise u tekstu da zene treba da budu masine za stancovanje dece? Uopste se ne radi o tome, vec da je emancipacija zena zloupotrebljena i da je citav sistem u kom zivimo antizivotni, jer unistava da bi opstao.

Drugo, sto se posla tice, ne postoji ozbiljniji i odgovorniji posao od odgajanja dece! kakvu ces decu odgojiti, direktno utice na sve nas.
Zasto ljudi danas rade 8 i vise sati, iako su pre samo 100-ak godina ginuli na ulici zahtevajuci od kapitalistickih bandi da im se radno vreme spusti na 8 sati i da deca budu izuzeta od fizckog rada.

Znaci, umesto da razvojem tehnologije radimo manje, mi radimo vise. Slucjanost?

Ih, da si ti neki "razbijac mistike", mistika ne bi ni postojala kao pojam, bila bi suvise jednostavna.

Da, nema tu mistike, mi gubimo 35 000 ljudi godisnje.

p.s. Najteze je pogledati istini u oci!