На данашњи дан: Умро Никола Пашић            
уторак, 10. децембар 2013.

На данашњи дан 1926. године умро је српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921. првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Као студент Циришког политехникума у Швајцарској пришао је социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића, као и његових руских узора. По повратку у Србију уређивао је социјалистички лист "Ослобођење", а 1878. изабран је у Народну скупштину. После гушења Тимочке буне 1883. емигрирао је и у одсуству је осуђен на смрт. Краљ Милан га је касније помиловао. Одлучујуће је допринео да Србија 1888. добије устав који је приморао Краља Милана да се повуче. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра 1889. постао је председник скупштине, а 1891. председник владе. Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је после доласка на власт краља Петра I Карађорђевића 1903. Владу је водио и од 1904. и потом још три пута, а после Првог светског рата био је три пута и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Успешно се опирао настојањима Аустро-Угарске против Србије, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османског царства и био одани присталица царске Русије. Уз краља Александра (тада регента) предводио је Србију у победоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом Светском рату од 1914. до 1918. Заступао је Краљевину Србију 1919. на Версајској мировној конференцији и одлучно допринео стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

На данашњи дан: Ослобођен Београд у Првом српском устанку            
четвртак, 12. децембар 2013.

На данашњи дан 1806. године у Првом српском устанку ослобођена је београдска варош и Турци су потиснути у Калемегданску тврђаву, за шта је изузетно заслужан буљубаша Конда, пребеглица из табора турског команданта града Алије Гушанца. Конда, Узун Мирко Апостоловић и још петорица добровољаца су се пред зору неопажено пребацили преко бедема, побили турске стражаре код Сава капије и устаницима отворили капију, што је било одлучујуће за исход битке. У вишечасовној бици за варош погинуло је око 300 Турака и 54 српска устаника. Увидевши да је одбрана тврђаве безнадежна, Гушанац је побегао низ Дунав 29. децембра, а 6. јануара 1807. предале су се снаге новог турског команданта Сулејман паше и тако је Београд, после три века поново постао центар српске државе.

На данашњи дан: Умро цар Стефан Душан            
петак, 20. децембар 2013.

На данашњи дан 1355. године умро је српски цар Стефан Душан, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. до 1346, када је у Скопљу крунисан за цара Срба и Грка. Уз краља Милутина највећи владар династије Немањић.



Победом над Бугарима у бици код Велбужда (данас Ћустендил) 1330. обезбедио је премоћ Србије на Југоистоку Европе. Годину дана касније уз помоћ властеле збацио је оца и крунисао се за краља. Тежио је стварању државе која би заменила Византију. Освојио је целу Македонију (осим Солуна) данашњу Албанију, Тесалију, Епир, Акарнанију. Прерана смрт спречила га је да створи чвршћу политичку целину. У Скопљу је 1349. објављен први део "Душановог законика", допуњен 1354. на Сабору у Серу - важан правни документ средњовековне Србије али и средњовековне Европе.

Јануар 1994. – Јануарска инфлација, у односу на прeтходну годину, износила 550 000 000 000 000 000 000%. Раст курса нeмачкe маркe у истом пeриоду износио 670 000 000 000 000 000 000%. Цeнe сe повeћавалe по стопи од 2% на сат или 0,029% у минути. Раст цeна у току мeсeца достигао 313 563 558%.

5. јануар 1935. основан "Ошишани јеж", хумористичко- сатиричне, недељне новине.

"Ошишани јеж" су биле хумористичко-сатиричне, недељне новине основане 5. јануара 1935. године. Назив је смишљен у чувеној кафани „Гинић“ која се налазила на месту данашњег Дома омладине у Београду. Део назива „ошишани“ је алузија на предратну цензуру која је пре сваког изласка листа, брисала чланке који нису били по вољи владара. Један од оснивача је био и Драган Савић.

После Другог светског рата излазио је под називом „Јеж“ јер, наводно, цензура није више постојала.

5. јануар 1834. изашле су у Крагујевцу „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежеине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу.

I malo starih cestitki - "iz bogatog fonda Narodne biblioteke Srbije"

На данашњи дан: Умро Живојин Мишић            
понедељак, 20. јануар 2014.

На данашњи дан 1921. године умро је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију.

У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно је објављена нека врста његове аутобиографије: "Моје успомене".

На данашњи дан: Рођен војвода Радомир Путник            
петак, 24. јануар 2014.

На данашњи дан 1847. године рођен је војвода Радомир Путник. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, које су се истакле на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота, приликом ослобађања Ниша, Врања и Гњилана.

У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. У програм обуке старешина увео је решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу.

Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893. али му је 1895. одузета и 1896. пензионисан је под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. и од тада се налази на месту начелника Главног генералштаба као и министра војног 1904, од 1906. до 1908. и 1912.

У Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно је допринео победи српских армија у Кумановској, а затим у и Битољској бици октобра и новембра 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици.



У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915. осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи. Савезници су га претходно онемогућили да превентивним ударом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. Током повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро 1917.

На данашњи дан: 24. јануар 1994. – Почeла примeна Програма рeконструкцијe монeтарног систeма и стратeгијe eкономског опоравка гувeрнeра Народнe банкe Југославијe Драгослава Аврамовића (познатог као „Аврамовићeв програм“). Пуштeн у оптицај нови динар, чија јe врeдност фиксирана за нeмачку марку у односу 1:1. Извршeна нова дeвалвација динара, који јe од почeтка јануара (када јe 1 милијарда динара свeдeна на 1 динар) доживeо даљи драстичан губитак врeдности: 13 000 000 дин. = 1. дин.