НА ДАНАШЊИ ДАН - 2007. умро Душан Прелевић Преле, музичар, публициста, писац и сценариста

НА ДАНАШЊИ ДАН - 1865. Положен камен темељац прве "Болнице вароши и округа Београда". Зграда је завршена 1868. године по пројекту Јована Френцла, као прва варошка болница Београда. Поред Капетан-Мишиног здања ова зграда представља најзначајнији примерак романтизма у развоју београдске архитектуре. По склопу, грађевинским и другим архитектонским одликама, представља високо достигнуће српске архитектуре друге половине XIX века, а по садржају историјски споменик развоја здравствене заштите. Одликује се чистотом стила и једноставношћу, како у обради фасада са скромном декоративном пластиком, тако и у обради унутрашњих простора, без декорације, са видљивим конструктивним елементима сводова и архитрава. Саграђена је на иницијативу кнеза Михаила Обреновића, средствима обезбеђеним прилозима свих слојева српског друштва. У њој су радили многи страни и наши истакнути лекари, тако да представља сведочанство и успомену на значајна имена у развоју наше медицинске науке и праксе.

Na današnji dan: 1. avgust 1921. – Vanredni saziv Ustavotvorne Skupštine izglasao Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi (zabranjen rad Komunističkoj partiji Jugoslavije, a svih 58 komunističkih poslanika u Skupštini razrešeni mandata).

Na sl: Zbor komunista u Beogradu 1920. god, Istorijski arhiv Beograda

Dva veka od prve predstave na srpskom
| Izvor: Novosti/ V.N.

Prva profesionalna pozorišna predstava na srpskom jeziku - "Kreštalica" Joakima Vujića - izvedena je pre dva veka u Pešti, a jubilej će biti obeležen u Kragujevcu tokom vikenda.



Knjaževsko-srpski teatar svečano će otvoriti novu sezonu 24. avgusta jer je tačno tog datuma 1813. godine u peštanskom pozorištu "Rondela" izvedena Vujićeva "Kreštalica" - posrba drame "Papagaj", tada popularnog dramskog pisca Augusta Kocebua, pišu Novosti.

Proslava će početi ispred zgrade kragujevačkog teatra koncertom trija Udruženje "Art kvart" iz Kragujevca koji će izvoditi popularnu filmsku muziku. Sledi izvođenje songova iz predstave "Čudo po Joakimu". Besedu u čast Joakima Vujića održaće predsednik Skupštine grada Kragujevca Saša Milenić, a okupljenima će se obratiti i ministar kulture i informisanja Bratislav Petković.

Zatim će u pozorišnoj galeriji "Joakim" biti otvorena izložba "Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra" i na kraju će na Velikoj sceni Teatra "Joakim Vujić" biti izvedena predstava "Noć u kafani Titanik" u dramatizaciji i režiji Nebojše Bradića.

U tekstu povodom jubileja Bradić ocenjuje da se "verovatno bez mnogih glumaca, pisaca i pozorišnih ljudi moglo, ali bez Joakima nije, jer bez njega bi pozorišna umetnost i kultura Srbije bila sasvim drugačija".

Predstava "Kreštalice" je graničnik u istoriji srpskog pozorišta. Do tada, počev od 1734, kada je Emanuel Kozačinski izveo svoju "Traedokomediju" u Sremskim Karlovcima, bilo je povremenih predstava, ali samo u školama.

"Kreštalica" se igrala u pravoj pozorišnoj zgradi, sa ulaznicama, u izvođenju odraslih, među kojima je bilo i troje profesionalaca.

Zbog te predstave i zbog svog kasnijeg pozorišnog rada Vujić je nazvan "ocem srpskog pozorišta", podseća reditelj i umetnički direktor teatra u Kragujevcu Bradić.

SATNICA I PROGRAM JUBILEJA

Subota 24. avgust
20h - na platou ispred Knjaževsko-srpskog teatra
- Koncert muzičkog trija Udruženje „Art kvart” iz Kragujevca koji će izvoditi numere poznate filmske muzike
- Izvođenje songova iz predstave „Čudo po Joakimu”
- Beseda u čast Joakima Vujića - kazuje predsednik Skupštine grada Kragujevca Saša Milenić
- Obraćanje ministra kulture i informisanja Republike Srbije Bratislava Petkovića

20:30h - u pozorišnoj galeriji „Joakim”
- Otvaranje izložbe „Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra”

21h - Scena Joakim Vujić
- U čast jubileja Joakima Vujića biće izvedena predstava „Noć u kafani Titanik”, dramatizacija i režija Nebojše Bradića

---

Izvođenje "Kreštalice" propraćeno je tekstom u "Novinama serbskim" iz Beča koje su 28. avgusta zabeležile da je predstava osobito obradovala mnogobrojnu publiku. Učesnike prve predstave Vujić je poimenično naveo u predgovoru štampajući dramu 1814. godine. Bili su to Pelagija Žeravička, Julijana Balog, Stefan Dilber, Jeftimij Stojadinović, Toma Feher, Petar Trifić, Stefan Balog i sam - Vujić.


B92

На данашњи дан 1331. године Стефана Немањића (познатог као Душан), сина краља Стефана Дечанског, архиепископ Данило II је на државном сабору у граду Сврчин (у јужном делу Косова) у 23. години живота крунисао за краља Србије. Ни један српски краљ пре њега није тако млад дошао на престо. За цара је крунисан је 1346. у српској престоници Скопљу.

На данашњи дан: Мајор Драгутин Гавриловић одржао чувени говор            
уторак, 08. октобар 2013.

На данашњи дан 1915. године командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић је издао заповест браниоцима Београда - Другом батаљону, деловима Трећег батаљона Десетог пука и деловима Сремског добровољачког одреда, последњој одбрани српске престонице у Првом светском рату пред агресијом Немаца, Аустријанаца и Мађара:

„Тачно у 15 часова непријатељ се има разнети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања... Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“

У јуришу су изгинули готово сви браниоци, а мајор Гавриловић је тешко рањен.

На данашњи дан: Српска војска ослободила Приштину у Првом балканском рату            
 уторак, 22. октобар 2013.

На данашњи дан 1912. године Трећа српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића са батаљоном пуковника Милосављевића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине оставило је веома велики утисак код српских јединица и, свакако, имало обрнуто дејство на турске војнике, посебно Албанце, који су избегавали да иду у турске јединице.

Један учесник балканских ратова забележио је: „9. октобра (по старом календару, 22. октобра по новом) тукли смо се пред Приштином. Кад је било после подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела„. (Лука Стевић, Ратни дневник 1912-1918, приредио Петар Опачић, „Годишњак међуопштинског историјског архива Шабац“, бр. 18, Шабац 1985, 12).

После ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана.

То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се 23. октобра људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне. Јединице су се одмарале размештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сећајући се јунаштва славних косовских јунака.

По наређењу команданта армије, на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године. Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину. Сотир Аранђеловић, резервни поручник и ордонанс у штабу Моравске дивизије другог позива, у својим „Успоменама“, пише:

„… Приштина неће видети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу седи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску.“

А Јаша Томић, политичар, новинар и књижевник из Војводине, у репортажи објављеној 26. октобра 1912. године у „Новосадској илустрованој ратној хроници“, пише:

„…На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају. Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно наше ослобођење. Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.

На данашњи дан: Турским нападом почела Кумановска битка            
 среда, 23. октобар 2013.

На данашњи дан 1912. године турским нападом почела је Кумановска битка у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки паше, задавши тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату.



Турци су у почетку имали више успеха због слабог извиђачког и обавештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, па је српска Врховна команда сматрала да је реч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу. У тренутку кад су сукоби отпочели Прва армија била је доста удаљена од Друге и Треће армије, а под најжешћи удар потпала је њена Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића, која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу. Посебно се истакао њен нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се 24. октобра елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу. Тријумф је силно уздигао морал српске војске и народа и био је подлога каснијих победа у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату.

На данашњи дан, 10. новембра 1885. године

~ рођена је Катарина Богдановић, књижевни критичар и историчар књижевности.
Прва жена – филозоф у Србији и прва жена која је у нас написала један средњошколски уџбеник. Борила се за женска и радничка права у време када још ни многи мушки политички лидери такве богохулне идеје нису стављали на дневни ред својих политичких и реформаторских програма.
У Бечу се дружила, а касније и дописивала, са Алфредом Адлером под чијим је непосредним утицајем написала прве наше огледе из индивидуалне психологије и психоанализе.
У Риму, на Међународном конгресу жена, са злослутним презиром гледала је новорођеног диктатора Мусолинија који је управо освајао прве лекције из своје касније морбидне комедиографије.
У Лондону, на конференцији Лиге народа, с подсмехом пише о упињању Бернара Шоа да у свом говору по сваку цену буде духовит.
У Њујорку, иако је претежно интересују музеји и библиотеке, стиже да у свој дневник запише понешто и о наличју овога града које често не примети ни покоји данашњи усплахирени дописник и путописац.
"Београдски дневник" "Дневник о рату"...и други есеји.
Умрла је 2. марта 1969. године и сахрањена на Градском гробљу у Крагујевцу.
*из богатог фонда националне библиотеке

Ovo je za jucerasnji datum ali eto cisto informativno - ko ne zna ili se ne seca 

---

---

На данашњи дан: 9. новeмбар 1983. – И порeд рeдовних искључeња струјe (и по осам часова днeвно), у току дана дошло до колапса eлeктроeнeргeтског систeма – скоро цeла Србија бeз најавe остала бeз eлeктричнe eнeргијe. Крајeм новeмбра увeдeнe картицe за струју, на којима јe била назначeна дозвољeна потрошња струјe.