I o tome se pricalo nekih tridesetak sati i to je to.

Dusebriznici, raznenvo, babe u crnom i ostali posvecenici su bili na godisnjem odmoru i to im je promaklo.
Jbg. Krupnije institucije za ljudska prava su pronasle opravdanje u promasivanju ciljeva. Jbg, svakome moze da se desi da omasi cilj 

нису вештице у црном задужене и плаћене за страдање српског рода,за њих и сличну стоку ми смо и увек ћемо бити легитимни циљ

NATO razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović"


Na današnji dan 1999. godine u napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao "greška", uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala "oko 500 metara od centra ciljanog područja".

Istog dana protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki "F-117A" - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, "veliki cilj", koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder "B-2A", što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj "Duh Misurija", "stelt" (nevidljive) tehnologije kao i "F-117A", predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. "Duh Misurija", koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović". NATO o tome ništa nije saopštio.

Izvor http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/vremeplov-nato-razorio-bolnicu-dr-dragisa-misovic_601400.html

Naravno da nije bilo saopstenja zato sto su sve "pokrili" jednim saopstenjem: "gadjani su vojni ciljevi (i Slobodan Milosevic), ostalo su bile greske".

Mora da su se tada u bolnici stekali vojnici, pa ko vele, da pogode cilj.

На данашњи дан пре 15 година је окончана НАТО агресија и бомбардовање недужних грађана СРЈ

Бомбардовање је трајало свих 78 дана без прекида.
Такође, акценат се ставља код западних медија, на шиптарске жртве док се српске наводе као “неки цивили” или “има и убијених”. Ово безосећајно и сатанизовано извештавање указује на многе детаље које данас превиђамо али најчешће услед агресије која ни након Кумановског споразума никада није престала.

[/img]

Ovo sa slika iznad treba loviti i pucati po nahodjenju! Ne znam gde su te tajne sluzbe danas? Nekad su vrlo lepo lovili stoku po Argentinama

...................................................................

Тајне оружја са осиромашеним уранијумом

Крајем прошле године објављена је у Београду књига Дарови Милосрдног анђела др Мирјане Анђелковић-Лукић, експерта за експлозиве, више деценија запослене у Војнотехничком институту у Београду, пензионисане пре три године.



Већ на корицама књиге наведене су потресне чињенице: њен супруг, пуковник Мирко Лукић, пуковник мр Драган Васиљевић, начелник Ваздухопловног института у Београду, и мр Милош Вујачић, начелник Одсека за пиротехнику Војнотехничког института у Београду, преминули су после обављања заједничког задатка јер су на терену извиђали и процењивали количину и врсту загађења изазваног НАТО бомбардовањем 1999. године. Сва тројица су радила на отклањању последица, поготово оних које су настале употребом муниције са ОУ.

Пуковник Мирко Лукић је доспео на ВМА у лето 2002. с дијагнозом карцинома плућа, а преминуо је 9. априла следеће године. Његова супруга, упркос доживљеној трагедији, смогла је снаге да о свом мужу и његовим пријатељима и сарадницима, тек штуро саопшти наведене податке, баш као што је свој научни и истраживачки резултат изнела без много емоција, поготово оних претераних, пуштајући да говоре сурове чињенице.

Европска и светска јавност одавно су усковитлане расправама о муницији са ОУ. Захваљујући напорима Мирјане Анђелковић-Лукић и њеној узнемирујућој књизи, вероватно ће и у Србији бити покренут талас јавног суочења с тим проблемом.

Најдраматичније, за сада познате, последице ова муниција је изазвала на овдашњим теренима. Зато је проблем именован као ,,балкански синдром", не само у медијима него и у научним круговима.

Упркос томе што назив звучи локално, проблем је глобални јер је ОУ муниција употребљена први пут у рату у Заливу 1991, у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској 1995, у агресији на СР Југославију 1999, у Авганистану 2001, у Ираку 2002. године. Да ли и у Гази, показаће истрага.

Већ крајем 2000. у Италији и у Шпанији формирана су удружења ветерана међународних снага распоређених на КиМ, јер је број припадника тих формација, оболелих од рака и других тешких болести, увелико излазио из статистичких оквира.

Грађанска иницијатива и друге врсте притисака на власт највише плодова су дали, по свему судећи, у Италији.

Јавност је устала на ноге и у другим државама чији су грађани, пре свега као војници, неко време провели на КиМ или у БиХ.



Ауторка упознаје читаоца с нарочито драматичним исказом италијанског хематолога из Националног института за рак у Милану, др Максима Ђанија: ,,Умоболни су војни мозгови који и данас производе муницију са ОУ и наређују њено коришћење, а научнике хуманисте одавно су прогласили за лудаке јер покушавају да их спрече да зараде милионе долара и поробе мале народе".

Бес др Ђанија је разумљив, јер је у Италији 2007. коначно обелодањено да је од последица тровања ОУ умрло 45 ветерана с КиМ, а да их је још 515 оболело од рака. Нарочито је порастао број оболелих од малигног обољења лимфних жлезда (Хочкин). Сличним су подаци о оболелим ветеранима у Белгији, Шпанији, Португалији, Холандији и другде.

У Србији, нажалост, ни десет година после бомбардовања, није учињена целовита, јавно доступна студија о последицама дејства ОУ на природно окружење, на становништво, на војне и полицијске снаге које су током НАТО агресије ангажоване на КиМ и на југу Србије.

Притисак јавности на власт, на све надлежне установе, да таква анализа коначно изађе на видело, свакако би потврдио демократску зрелост српског друштва и демократских установа Србије.

Онда би јавност знала зашто се у околини Владичиног Хана, удаљеног око 40 километара од Бујановца, стока рађа с дегенеративним променама, зашто су поготово овце анемичне, зашто миш из села Боровца има реп сличан веверици, зашто је у Прешеву царским резом овца ојагњила јагње са осам ногу и два пара ушију, или крава отелила теле с две главе.

О здравственом стању људи боље да не износимо чињенице, да не узнемиравамо јавност. Лекар из Дома здравља у Бујановцу, др Аднан Салиху, чије налазе наводи Мирјана Анђелковић-Лукић, тврди да је од 1999. до 2005. године број нових пацијената оболелих од рака нарастао до 50 одсто.

Последњи проверљиви подаци тичу се 2005. године. Од 110 новопријављених пацијената њих 59 је умрло. Четири године раније (2001) било је 36 нових пацијената оболелих од рака, од којих је умрло четворо.

Слободан Кљакић

Pa ovaj grafikon im baš nije najsrećniji,mačvanski ima ogromno povećanje,a pčinjski koji je intenzivno gadjan nema

Nisam sasvim sigurna....postoji li neka tuzba protiv njih a povodom upotrebe nekonvencionalnog oruzja?

Nisam siguran,ali mislim da nema posebnog propisa o zabrani municije sa osiromašenim uranijom,čini mi se da sam negde to čitao...

Pa dobro ako nema....onda prikupiti dokaze, izvesti statistiku bolesti prouzrokovanim tim finim uranijomom i zviznuti im dobru krivicnu prijavu pred medjunarodnim sudom pravde uz debelu odstetu.

Necemo mi ni time dobiti nista ali necemo ni cutanjem....