Od srpskih aparata preživeo jedino “smederevac“

Uređaji iz srpskih fabrika danas ne bi mogao da se opremi ni jedan jedini stan. Više ne postoje frižideri, usisivači, veš-mašine sa žigom „Made in Serbia“



SRBIJA je nekada proizvodila sve od igle do lokomotive, a danas se od stvari koje se prave u našim fabrikama ne može opremiti ni jedan jedini stan. Krevete, stolice i ormare imamo, zahvaljujući, pre svega manjim firmama koje su u poslednjoj deceniji pokrenule proizvodnju, ali kada na red za opremanje stigne kuhinja - srpska privreda nema rešenje. Da insistiramo na proizvodima sa žigom „Made in Serbia“ bilo bi skoro nemoguće nabaviti novi frižider, aspirator ili mašinu za pranje sudova. Trgovci bele tehnike od domaće robe kupcima nude dobre stare šporete „smederevce“ i peći „alfa plam“ iz Vranja.
adbuka oglasi
Podesi oglase |  Postavi oglas

Za čišćenje bi mogla da nam posluži jedino metla, jer se usisivači „Slobode“ iz Čačka više ne prave. Ne bismo imali ni velike šanse za zabavu ispred ekrana, jer nemamo ni domaće televizore, a ne proizvodimo ni računare. Ostale su nam bar šerpe, tiganji, čaše i tepisi.

- EI Niš je osamdesetih godina proizvodio katodnu cev, odnosno ekran za „Filips“, a tamo danas skoro da i nema proizvodnje - priča Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Kraljevo, Majdanpek, Priboj, Kruševac, beogradski rakovički basen - sve su to bivši nosioci razvoja privrede i gradovi koji su propali. U eri tržišne privrede koju Srbija izgrađuje zalagati se za akciju „kupujmo domaće“ nema puno smisla, ali čak i da želimo da kupujemo domaće, mi nemamo šta. Nalazimo se u predindustrijskom društvu, a posluju još samo cementare, mlekare, NIS. To je tužna priča o umiranju privrede i naših gradova.

Za robu proizvedenu u našoj zemlji uglavnom se odlučuju stariji, penzioneri ili nezaposleni. Mladi radije biraju strane brendove, najčešće s razlogom, jer su artikli modernijeg dizajna, a neretko su i jeftiniji.

- Građane više ne interesuje gde je neki proizvod napravljen, već kako što jeftinije da dobiju što veći kvalitet - kaže Savić.

- Mnogi bi kupovali domaće proizvode, kada bi oni po ceni i kvalitetu parirali onima iz uvoza.

Profesor Savić upozorava da je proizvodnja kod nas postala slučajna pojava i naglašava da smo na nivou od svega 42 odsto proizvodnje iz devedesetih godina.

- Situacija je dramatična, kada je u pitanju opstanak industrije i proizvodnje robe domaćeg porekla - smatra i Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja metalske industrije Privredne komore Srbije.

- Najveći problemi su nepoverenje kupaca i kooperanata, nedostatak obrtnih sredstava, slaba produktivnost i nekonkurentnost proizvoda, kao i zastarele mašine. Potrebno je da napravimo strategiju o tome šta proizvoditi, jer ne možemo praviti sve, ali nešto ipak možemo.

Ekonomisti smatraju da bi okretanje domaćim prizvodima pomoglo srpskoj privredi, bar u sektorima gde i dalje imamo industriju i usluge koje su na nekom zadovoljavajućem nivou. Zasada je takva situacija u prehrambenoj industriji, jer kada ljudi kupuju hranu domaćeg porekla, potrošeni novac ostaje unutar Srbije.

LAKŠE UVOZITI, NEGO PRAVITI

ČOVEKU koji se bavi uvozom potrebna su dva studenta sa solidnim znanjem engleskog jezika i on može da radi - priča Ljubodrag Savić. - Alternativa mu je da sam pravi proizvod, a za to mora zaposliti sposobne inženjere, mora obezbediti kredite, platiti porez državi, i na kraju shvati da nema kome da proda to što je napravio. Dakle, lakše mu je da trguje, nego da proizvodi.

GDE SU NESTALI? IMA više razloga za to što nemamo domaće proizvode. Mnoge fabrike su prestale da postoje ili se već dve decenije nalaze u procesu restrukturiranja, sa malim šansama da prežive - objašnjava profesor Ljubodrag Savić.
- Neke firme su privatizovane, pa su vlasnici promenili namenu i upropastili ih. U više od 600 preduzeća su raskinuti ugovori o prodaji, a imamo i ljude koji su kupili fabrike, ali se ne bave tom delatnošću, već su želeli da dođu do zemljišta ili zgrade.

Preuzeto sa ...

Ево како су изгледали Опел Кадет Ц и Застава 101 пре 40 година




Тада је у суштини било свеједно шта ћеш купити...небитно да ли се говори о аутомобилима, усисивачима или веш машинама. Све је углавном било исто, почевши од поузданости и закључно са дизајном. Али, то је тада била Југославија са 20 и кусур милиона становника. А онда су дошли ратови, санкције и то је допринело деградацији домаће индустрије. Не може се овде производити таблет или лаптоп кад је у кини 3 пута јефтинија радна снага

To znaci ako zelimo daradimo trebamo ici u KInu

Да

To je privi problem. Drugi problem je velicina trzista, a treci je kupovna moc (koja je mala).

Реално, Опел је и тад боље изгледао. 

Реално...оба изгледају трагично.

А и Опел је био три пута скупљи.

IDA je bila jeftinija ali opet skuplja od 101-ce. Ok, Zastava je za to vreme bila ok, neki nivo, sada opet problem je bio kvalitet ali opet je tu cena, kolko para tolko muzike...

Изгледају трагично из данашње перспективе, мада на Опелу већ могу да се виде те неке тенденције у дизајну које ће ескалирати касније.