Razumem te,i ja sam to radila,sebe sam dugo mucila,i kad mi svi kazu "nemoj slucajno da te negde vidimo sa njim" a ja ipak odem i opet mi slomi srce..i tako placem sama,nesmem nikom da se pozalim,niko vise nije mogao da slusa moje zalopojke.
Onda sam osetila strasnu samocu,nisam videla ni prijatelje ni rodbinu,ni njega...
To me je ojacalo i rekla sam sebi:Ono sto me ne moze ubiti moze me samo ojacati!!!I ostavim ga ja tako odjednom zauvek...
Sada vidim da su mi svi koji su me iskreno savetovali da ga ostavim ustvari veliki prijatelji-i hvala im,a oni koji su me zavlacili kako ce se u nasoj vezi nesto promeniti na bolje,da se strpim i cekam i ne bas neki prijatelji!!!
Razmisli dobro sta ces uraditi kad te pozove-ja bi na tvom mestu spustila slusalicu ili ugasila telefon...a ti uradi kako ti zelis,ipak je to tvoj zivot i samo tvoj izbor!!
Mi smo tu da razgovaramo sa tobom da stanemo na tvoju stranu i da te podrzimo

Sta da ti kazem.... zazidaj taj prolaz i idi dalje ... jednostavno nek ti proradi malo srpski inat.

Hm, ne mogu da verujem da si raskiunula, pohvala na ovome, jest da bi ja jos sacekao ali ipak je ok da si to uradila, vukao te za nos koliko se vidi...

Sacekati... svakako.. ali ako lik i dalje vuce za nos i ucenjuje... putuj igumane

Odgovorila bih vam nesto, ali prosto ne znam sta. Dani prolaze, nista se kod mene u glavi ne menja, znam da i ne moze sada, ali potpuno sam izgubljena. Maltretiram ljude oko sebe, vrtim im stalno iste price u krug, svima se vec smucilo. Najtuznije od svega je to sto je on bio taj najblizi kome sam sve mogla da kazem, a sad se sve okrenulo, on treba da mi je stranac, samo problem o kom ja pricam drugim ljudima.

Ne znam vise da li sam rekla da mi zivimo jako blizu jedno drugom i da ja prakticno prolazim svaki dan (bar kad idem na posao) ispred njegove zgrade, jer zivi u jednoj od vecih ulica. I koliko zelim da ga vidim, toliko i ne zelim. Volela bih da ga sretnem, ali se bojim kako bi bilo.  Znam da moram da pobegnem od njega, ali ne mogu. Iako bih mozda trebala da ga zamrzim, ja o njemu ne mogu nista lose da pomislim.

Znam da cete vi reci kako je sve to normalno, kako vreme leci sve itd. Ali ja njega jos volim i zelim i stvarno ne znam sta moze da se desi, a da se to promeni.

On mene nece nazvati, on nije telefonski tip, zato je susret stvarni problem, jer je neizbezan kad-tad, zbog blizine. Kada bi me nazvao, znala bih da je hteo da prica sa mnom. Ovako, ako ga vidim, nista necu znati i sve ce mi se samo uzburkati u glavi.

Evo, citam ono sto sam sama napisala i mislim - koja sam ja samosazaljevajuca jadnica! Ne mogu da shvatim kako nemam snage da se izdignem iz svega i da, kad sam vec tako presekla, istrajem u tome. Ne ide, pa ne ide. Kao da mi je mozak popio. A sto je najgore, sve sam to sama sebi uradila, nije me on terao da se opsednem njime. Ja ne mogu ni na sta drugo da mislim. Mozda sam bolesna? On da zna kako se ja sada ponasam, verovatno bi pomislio da je dobro sto se resio takve bede.

Ovo mi je sad doslo, zato sto sam se setila jednog druga koji je tako pre par meseci raskinuo sa devojkom (tj. ona sa njim) i on ne zna za sebe. Kad sam cula sta on sve sebi radi zbog nje, pomislila sam da ima jos nade za mene. Samo, da se ne pogorsa ovo moje?

Dani prolaze [stara majka i mlada devojka cekaju da se Marko iz boja vrati...]... ti ko da pricas o visedecenijskom bolu a proslo je cirka 2-3 dana...
Nije mi jasno sta ti toliko nedostaje... samo mi jedna stvar pada na pamet, a to bogu hvala uvek mozes naci ako ti bas toliko treba. Imam ja druga koji je opsednut bivsom devojkom, sve kao ne misli na nju i tako, a ne prestaje. Nadji prijatelje ako ih nemas, ako su oni pravi nece im biti dosadne tvoje price koje se vrte u krug... jbg i na ovom forumu se vidi tvoj odnos prema tome... zakopala si se samo u ovu temu ko da nema hiljade drugih.. ova ce ti svaki put soliti ranu , kad god da je otvoris.

Nisam se ja zakopala u ovu temu, nego, ovo je moja tema i moj zivot, a poslednje sto sam sada u stanju da uradim je da komentarisem ili, ne daj boze, delim savete drugima. Ukljucicu se ja u to kasnije, kad se malo oporavim, ima vremena. Uostalom, jeste da je bolno kad citam sve ovo, narocito starije poruke iz vremena kad smo jos (koliko-toliko) bili zajedno, ali nije forum ono sto mi soli ranu.

Dobro ti je pitanje sta mi nedostaje, to su me i drugi pitali.



Ne svidja mi se ova tvoja aluzija, nadam se da nije bila zlonamerna. Ne znam to da ti objasnim svojim recima, pa cu citirati mog druga (gore pomenutog, koji pati za bivsom):"Kao da ti je neko odsekao desnu ruku!". Tako mi je on opisao pre neki dan kako se oseca. To ti je to. Nedostaje mi ne samo on, nedostaje mi pola mene koje je on uzeo i zadrzao, nedostaje mi MOJ ZIVOT, jer osim svakodnevne monotonije posla, sve ostalo u zivotu sam radila i delila sa njim, svuda isla. I pored nasih problema, osecala sam se sigurna i zasticena pored njega, a sada sam ostala SAMA. Imam ja prijatelje, svi se oni jako trude da mi pomognu, ali posle prijateljskog razgovora oni imaju kome da se vrate (osim ovog nesrecnog druga), a ja odem u svoju praznu sobu. Zbog toga stalno izbegavam da budem u kuci, a i napolju je isto, svaku ulicu smo valjda prosli zajedno.
 :anger:  :anger:  :anger:  :anger:


Ja ne znam kako neko moze da me pita sta mi nedostaje posle 4 godine. Meni nije normalno da nekome to ne nedostaje.

Znam da ovo vama sve zvuci smesno i jadno, verujte, na momente se i ja trgnem, pa me bude sramota,   ali ja se stvarno tako lose osecam. Ja se zaista trudim i trudim da ne mislim na sve to i uspevam za neko kratko vreme, pa opet isto. Cak legnem da spavam da ne mislim na njega, pa ga onda sanjam, i to sanjam ne konkretno nas dvoje, nego neke normalne zivotne situacije, ali u njima je on uvek tu, pored mene. Mislim da ti snovi jasno pokazuju sta mi nedostaje.

Jedno cu ti reci sto bi trebalo da pomogne,gledaj to tako i miruj malo i strpljivo.

Ako je vredan tebe,ako te voli,ako mu nedostajes kao on tebi,ako i on tebe sanja,ako ga svaka ulica,zgrada podseca na tebe-nece izdrzati pozvace te,ti si ta koja ga je trpela i cekala da se smisli da li zeli da ostane sa tobom,na kraju zbog njegovog kukavicluka da raskine uradila si to ti...ako te VOLI shvatice da je ispao djubre i pozvace te,ako te ne voli nece te zvati a takav ti i ne treba zar ne?
Ja sam drugacija po tom pitanju,ja sam mog bivseg ostavila za sva vremena iako me je zvao i molio da se pomirimo...ja sam resila da je kraj i gotovo.Evo sta mi je juce napisao i poslao e-mailom:
"mozda ce ti ovo zvuciti smesno ali sto vreme vise prolazi sve sam
vise siguran u reci koje sam ti odavno rekao, da cu te cekati i voleti do
smrti! Toliko sam dugo bez tebe a jos uvek u stomaku imam onaj isti
osecaj kao kad sam te prvi put video!"

Da te podsetim tri godine je proslo od kad smo raskinuli....

Malo je i on cudan, s obzirom da si ti udata, ne znam sta misli da moze da ocekuje. U stvari, sasvim je verovatno da ne ocekuje nista, nego mu je jedino preostalo da te stalno podseca na sebe, da ti ne bi dao mira, mada on verovatno misli da to radi iz najbolje namere.

Eto, vidi me! Pa je l' ja to komentarisem druge!? Ne znam ni svoj problem da resim, a lupam okolo.

Kad si vec pomenula sebe, bez zelje da skrecem temu na tvoj zivot, zelim samo da te pitam kako se ti osecas kada ti on posalje takav mail, sada kada ti imas novu ljubav. Jako me interesuje kakv je to osecaj, da li te ljuti, raduje, rastuzi?



Ovo je jedna velika mudrost koja ujedno daje i odgovor na pitanje iz naslova moje teme - ja ne mogu nista vise da uradim, osim da ne uradim nista.  Medjutim, vec je i vrapcima na grani jasno da mi je nestrpljenje jedna od izrazenijih osobina. Da nije tako, ja bih sacekala toliko koliko je od mene trazio. Mnogo puta je i u (poslednje) vreme veze trazio malo odmora, a ja ga nikada nisam pustila. Ovo je sad drugo, posto nismo zajedno i on vise nista od mene ne trazi. Rekla sam vec da ga necu zvati i iza toga jos stojim. Ali to ne menja ono sto ja osecam.

Medjutim, ne radi se vise o tome da se ja nesto sad tu kao premisljam da treba da preduzmem, nego jednostavno o panici koja me drzi. Najrealnije gledano, i to svi vi ovde znate, sanse da on mene potrazi su prakticno zanemarljive, ne vredi mi da to ocekujem. Ja samo ne znam kako da se nosim sa svim ovim.

Poznavajuci njega i znajuci sve o njegovim vezama pre nase, sasvim sam ubedjena da se on bivsim devojkama ne vraca na svoju inicijativu nikada. Trazio je pomirenje samo sa svojom prvom devojkom, koja ga je ostavila po kratkom postupku. Mene je cudilo da je nase pomirenje posle prvog raskida bilo prakticno na njegovu intervenciju, mada je on to posle pokusao drugacije da predstavi.  Za sve vreme nase veze ubedjivao me je da sam ja ona prava, najbolja, najlepsa, da sa mnom nikada ne moze da bude kao sa prethodnim, a bas je tako bilo.

Zato, evo jedan savet od osobe koja je najmanje pozvana da vam deli savete: KADA ZAPOCINJETE VEZU, DOBRO SE RASPITAJTE O VASIM PRETHODNICIMA PORED VASEG PARTNERA. Pronadjite medju njima profil ponasanja koji je slican vasem i odmah cete znati cemu mozete da se nadate. Ja sam se skoro savrseno identifikovala sa jednom mojom prethodnicom. Iako je veza bila neuporedivo duza, kvalitetnija, jaca i mene je vise voleo nego nju tada (ovo nije moje subjektivno misljenje) na kraju se ipak isto zavrsilo, samo posle mnogo vise vremena.

Zbog svega ovoga znam da ne treba da se nadam nicemu, ali ,budala, i dalje ocekujem da ce doci po mene. Kao da sam retardirana.



Ovo sam manje-vise vec prokomentarisala, samo bih sad opet pitala tebe da li bi trebalo da mi znaci nesto ako bi se pokazalo da me on voli. Mislim, ima neke kontradikcije u tim tvojim recima, sa onim sto si ranije rekla o tome da meni treba bolji. Znam da si ovo verovatno rekla da me utesis, ali opet se pitam zbog tvog slucaja, jer tvoj bivsi je shvatio da te voli, da je bio djubre itd. a ti mu se ipak nisi vratila. Razresi mi ovu zagonetku, molim te.