... pazi kako vozis... budi skoncentrisan na voznju 

Ma ne volim da vozim...pa to ti je...
A Hari je imao brijač ja imam auto 

auto-brijac 
... nego sinak ... jel ti sta pomaze sve ovo???

Pa donekle...ali mislim da socijalna fobija nije toliki problem i da nije tako jakog inteziteta kod mene...sta znam...

... drago mi je .. drz se sinak ... 

Prvo bih te zamolio da sto je manje moguce obracas paznju na komentare tipa


Jesi ti pametan, i drago mi je sto u jednu ruku prihvatas da imas problem, ali nikakvo konkretno resenje za svoj problem neces izvuci iz saveta ovog tipa, sem mozda instant injekcije samopouzdanja.

Pazi ovako, ostoje ljudi koji su kucni tipovi. Znash ono, gledaju TV, citaju, vise na netu....
Napolje bas i ne vole da izlaze...
Ali to ne znaci da ne izlaze uopste...
Kad izadju....ne znaci da ce izbegavati sve moguce i nemoguce socijalne kombinacije, da ne bi bili povredjeni.
Ti ljudi vode jedan poluzatvoren zivot, jer se nisu ucaurili, i svoje potencijale nisu potpuno zatvorili za spoljni svet.

Postoji i varijanta socijalne fobije. Vidim da znas po nesto o tom poremecaju, pa cu za sad stedeti objasnjenja. Aspengerov sindrom je nesto drugo.

Kazes da imas nekoliko drugara...ja bih voleo da znam koliko prijatelja imas? Koliko vremena provodite zajedno, i koje teme vas vezu?
Da li imas podrsku u porodici? Ljubav? Emocionalna podrska? Sa kim razmenjujes svoje stavove i dileme?
Zanima me i kako se osecas kada te kritikuju?
 Komunikacija koju pominjesh u jednom od prethodnih postova mi deluje kao shirok pojam. Postoje razlike u komunikaciji sa odraslima, vrsnjacima i osobama suprotnog pola. Kako sebe procenjujes u svakoj pojedinacno?

Ovako...
Drugari su u skoli znaci jedno 6 osoba sa kojima stvarno komuniciram uglavnom o intelektualnim temama: plitka filozofija, racunari.
Pa tu se nametne ponekada i neka uobicajna tema i poneka banalnost, malo cesce ali ajde...
Komunikacija se svodi samo u skoli i to je to, nema druzenja, a ko zna mozda bi i bilo jer ipak zivimo u razlicitim mestima ( nije neki izgovor ali ajde )
Sto se prijatelja tice: imam 2 bliska prijatelja. Teme koje nas vezuju su obicno uobicajne stvari, bez intelektualnih tema i plitke filozofije, ali se ponekada i to lepo ubaci. Sa njima razgovaram o sexu i skoro svemu, sto ne cinim sa drugovima.
Koliko vremena provodimo zajedno? Pa ne previse, obicno svako vece sedimo i blejimo kod nekoga ili igramo basket.
Ovako...ne preterano.
Imam par zanimljivih ljudi online, oni sluze za razgovore o temama sa kojima ne mogu da pricam sa prijateljima i drugovima.
Podrsku u porodici...hm...pa valjda imam.
Imam jako dobro porodicu, normalne roditelje, ne previse drustvene. Reklo bi se da imam emotivnu podrsku iako to ne uvidjam, ali verujem da je imam.
Jedino je moj otac jako podlozan negativnoj kritici, ali otpupeo sam na to, i donekle pokazao zube, ali i pored toga mislim da je jako dobar roditelj.
Tesko da cu stavove razmenjivati sa roditeljima jer mogu posumnjati u moje mentalno zdravlje  .
Salim se, obicno stavove i dileme razmenjujem sa 3 gorepomenute grupe ljudi.
Kada me kritikuju, pa nisam razmisljao previse o tome...zavisi ko, odkud znam. Desava se da puknem malo usled toga, ali donekle se trudim da me ne bude  briga, koliko je to moguce ne znam.
Vazno je sta ja mislim o sebi i da sam ja zadovoljan sobom a ne tudja kritika.
Komunikacija sa odraslima...pa relativno dobro, zavisi opet sa kime. Stariji ljudi 40+ kazu mi da sam fin, itd, itd, lepo vaspitan. Relativno stroga disciplina
Sa mladjima tipa 20+ ne snalazim se najbolje, jer nemamo slicnih interesovanja, jedino sa ako naletim na netu istomisljenike, onda se lepo ispricamo.
Vrsnjaci...pa zavisi...u mojoj sredini me smatraju cudakom, ali nema veze , navikao sam na kritiku.
Ne nalazimo zajednickih tema nikakvih i komunikaciju sa njima izbegavam, jer ne vidim nacin kako da uspostavim konekciju, osim sa gorepomenutim krugom
prijatelja/drugova.
Suprotan pol...pa iskreno...u realnom zivotu i ne toliko...nimalo gotovo...ne vidim konekciju sa njima u nekim temama, zato se i ne trudim i ne pokazujem
ni namjmanje interesovanja.
Dok na netu komunikacija je znato bolja, barem sa pripadnicama koje dele intesovanja, ali vecim delom se svodi na veliku tisinu.
Sa onima sa kojima nadjem konekciju obicno se prica o filozofiji, opet plitkoj, ljubavi, ponekada lupetanju i sexu.
Nadam se da je ovo dovoljno za analizu.
A daj mi malo informacija o Aspengeru.
Citao sam nesto malo na engleskom, ali me zanima sazvakano.

Drago mi je da si imao dovoljno poverenja da se otvoris.

Iz ovoga sto si rekao stice se utisak da si jako zatvorena osoba. Imas par bliskih prijatelja sa kojima se poznajes od osnovne skole, i nekoliko drugara sa kojima provodis vreme u skoli.  Teme za razgovor u vrsnjackoj grupi se krecu od raznoraznih banalnosti do ozbiljnih dilema.  Tesko ostvarujes kontakte i poznanstva jer imas utisak da je sve sto je nepoznato - lose. Kroz ovo tvoje objasnjenje nekoliko puta se provukla rec "konekcija", pa me zanima sta podrazumevas pod tim pojmom? Koje osobine i interesovanja neka nepoznata osoba mora da poseduje da bi mogao da je prihvatis za drugara?

S obzirom da su tvoja interesovanja razlicita, pocev od dobre literature do filozofije i racunara, zanima me da li ima aktivnosti koje nisu u vezi sa skolom i grupom ljudi koje smatras prijateljima, a koje bi te ispunile? Danas postoje  razne omladinske organizacije, klubovi u kojima se mladi druze, upoznaju i razmenjuju ideje. Da li u tvom gradu postoji nesto tako? Imas li ideju kako da kvalitetno provedes visak slobodnog vremena? Zasto to vreme ne bi ukljucivalo socijalne situacije?

Sto se AS tice, spada u grupu razvojnih autisticnih poremecaja, pa se jel'te javlja i otkriva kod dece. Ukoliko problem o kojem si pisao nisi imao maltene od rodjenja, verovatnoca da patis od AS je minimalna. Inace, karakteristika mnogih koji boluju od AS jeste hiperinteligencija tek na jednom polju. Znam slucaj starijeg deteta koje je bez problema umelo da zapamti i na violini odsvira Paganinijevu Caprice, ali je bilo totalno neposobno da kaze uciteljici da mu se ide u wc.
Meni tvoj slucaj mnogo vuce na socijalnu fobiju, i to klasican oblik.
Doslo je do osiromasenja u socijalnim kontaktima i vestinama komunikacije, s tim sto kod tebe postoji svest da nesto nije u redu, i da te problem inhibira u iskoristavanju prirodnih potencijala.

Voleo bih da mi pises o anksioznosti koju osecas u kriticnim situacijama? Znojenje dlanova? Palpitacije? Crvenilo? Podrhtavanje misica? Treperenje glasa? Zbunjenost? ...

Pozdrav 

Uf, posle ovoga ces me smatrati jos zatvorenijim .
Konekcija=deljenje slicne proslosti i samim tim stavova i intresovanja.
Aktivnosti koje ne ukljucuju bliske prijatelje i vanskolske aktivnosti?
Moja intesovanja nisu razlicita, mislim da si me pogresno shvatio. Umeju da budu ali su jako povrsna.
Sto se odmadinskih klubova tice, ovde kod mene nema, jer zivim u selendri, dok u obliznjem gradu verovatno postoje.
Ko zna, mozda imaju magicno pozoriste  .
Visak slobodnog vremena provodim za racunarom, a veceri sa prijateljima, obicno u razgovorima ili partiji basketa.

A anksioznost u kriticnim situacijama...heh...cudna stvar...
Kao sto sam napomenuo u prednodnom post-u onaj slucaj vozackih dozvola i saltera...
Nista sem dobrog znojenja dlanova. Nema drhtanja ni crvenila.
A mozda i crvenim u socijalnim situacijama, tj verovatno, ali necu time da teretim glavu, nije to nista preterano strasno.

A evo secam se polaganja vozackih ispita i sl., voznje . Bilo je blage mucnine, znojenja (najgore sto je za vreme voznje pred komisijom, ali se nisam opterecivao time), zbunjenosti, pa mozda je i stomak poceo blago da radi.
Ali otupi se posle nekog vremena.

Secam se da sam prilikom razgovora sa osobama na internetu dobro drhtao.
To je bilo maximalno 3 puta, i to kada sam pricao pa o ovom stanju i nekim "neobicnim" stavovima koji dolaze zbog ovog stanja (sve nepoznato je lose).

U situacijama u realnom zivotu, kada bi se grupi prijatelja ili drugara prikljucila treca osoba moje ponasanje bi se donekle promenilo, kao i stavovi.
Odjednom bi ucutao jer stvarno mnogo pricam, tj volim.
Mada to nekako menjam, tu tisinu.
Pokusavam da zanemarim postojanje trece nepoznate osobe i da se ponasam onako kako se ponasam (ma koliko bio osudjivan zbog svog ponasanja i stavova).
A moze li na razvoj fobije da ima uticaja osudjivanje vrsnjaka i samim tim i zadirkivanje zbog nekih mana, neobicnog ponasanja, itd.
Ko zna mozda sam nakupio neke komplexe iz detinjstva, koji se sada roje.
Jer cesto sam nazivan ludim za vreme skolovanja, donekle izbegavan, osudjivan. Osetio sam se strano i usamljeno medju tim ljudima. I tada je pocelo.
Rodio se Stepski Vuk u meni, koji rezi i osudjuje sve sto je razlicito od njega i sa cime ne moze da ostvari konekciju.

Nadam se da donekle objasnjava moje stanje. Jedva cekam rezultate analize .
Zahvaljujem se na detaljnoj analizi

if you want dark side i am here.