Tnx...
A sto se tice saltera i svega...bice....bice...ne mojom voljom vec nametnuto...a meni se i ne ide nesto...
Pre par dana uspesno sam polozio vozacki i treba da vadim dozvolu...
(A kako sam polozio...nervozno, ali sam polozio, niko me nije pojeo )
I sada tu je cela ona procedura...zahtev, odlazak, vadjenje, placanje...nije da ne mogu...mogu znam da mogu...vec mi je...kao ono radije ne bih
A za neizainteresovanost znam...znam...ali dobro...to je sastavni deo zivota...padovi i usponi...
Heh...govorim kao da sam upoznat sa time...
Hvala za podrsku u svakom slucaju .

To ti je taman i savrsena prilika, kao poruceno. Pocni od sitnih stvari, pa polako, kako ti osetis da nailazi poboljsanje, kreni da ubrzavas tempo.

I nema na cemu, tu smo da pomognemo... ili barem da pokusamo! 

Dani ne znam koliko godina imaš ali mi je priča tako poznata. Ne retko u malim sredinama se formira nekakvo predubeđenje o određenoj osobi. U većim sredinama, u gradovima, obično ima više ljudi koji bi ti bili istomišljenici.

E sad da li ti možeš da pređeš da živiš u gradu, ili da se družiš u gradu sa ljudima koji su ti slični.

Ja nemam utisak da si asocijalan. Imam utisak da si izbirljiv prema ponuđenom krugu društva što nije negativno.

Probirljiv jako u svim pogledima jesam.., a sto se grada tice...mozda se uskoro preselim...tj uskoro kao god ili dve...
A tu je i problem studija i moguce selidbe...sve me to cini jako anksioznim i mislim da necu moci sve to...sam na svoju ruku...

što bi studije bile problem? Mnogi ljudi iz moje generacije su došli u Beograd na studije i snašli se.

Ali ako je do tad još dve godine, a to je dosta dugo, onda će se u međuvremenu mnogo toga razrešiti. Ti ćeš tad biti mnogo spremniji na selidbu.

A što se druženja u ovon trenutku tiče ako ne možeš drugačije potraži prijatelje na forumu, pa se posle upoznaj sa njima stvarno.

Ne znam...licno nemam samopouzdanja sto se toga tice....
I ovako imam jako malo socijalnog iskustva, a kamoli snalazenje potpuno sam u nepoznatom gradu...
A imam par online prijatelja...jednog sa slicnim ako ne i gorim problemom (u nekim oblastima) u susednom gradu...
Vrlo je moguce da se upoznamo...samo da se preselim odavde...

Нађи ми човека који нема бар неки проблем, фобију или комплекс. Нема таквих.
Зато, уживај у летњем распусту и заборави на бриге.

Upoznaj malo bolje neke ljude koji ti se ne čine tako loši. Razbij i njihove predrasude prema tebi, i tvoje prema njima. A kad još malo odrasteš pojaviće se i nove mogućnosti za druženje.

Svoj ekstremni stav iz naslova treba ipak da ublažiš. To ne znači da treba da voliš šund i podržavaš prostotu. Jednostavno budi svoj, to jača karakter.

mislim da se,sto je za tvoje godine potpuno normalno,previse indentifikujes sa literaturom sa kojom se,kao po nekom nepisanom pravilu,svi susrecemo u tim godinama

da se razumijemo...koliko jeste lijepo da se cita,toliko u odredjenim godinama...kada se nema previse zivotnog iskustva i sposobnosti dobre introspekcije,odredjena vrsta literature u kojima se traze odgovori za odredjena pitanja,a pri tom se ima potreba za potvrdjivanjem vlastitog identiteta......e pa,to moze biti mucno...i za tu osobu i za njenu okolinu... ...ali je za mnoge neminovan proces....

ovo kazem jer sam primjetila kako si se predstavio u svom prvom postu i naslutila ko su ti knjizevni uzori,a to je tako tipicno i meni potpuno razumljivo...cak i ti osjecaji o kojima pricas,ta naivna proekcija svoje licnosti na najpoznatiji knjizevni lik u istoriji svjetske knjizevnosti,a koji je zapravo arhetip ljudskog traganja za vlastitim identitetom

primjetila sam da kada razgovaram sa ljudima tvojih godina da se iz petnih zila trude da budu drugaciji...
ne shvatajuci da su svi tako isti...u tim godinama,naravno...
jer...pazi trika...imaju potrebu ili misle da jesu drugaciji...

slazem se,tako je dosadno nemati velika pitanja i velike boli i nedoumice u vezi sa sobom,svijetom oko sebe i svojom okolinom.
slazem se,zaista.
uzasno je dosadno slagati se sa svima i biti u miru sa sobom i svjetom.
bogu hvala,samo u odredjenim godinama,ali ti svakako mi ne bi vjerovao na rijec...

u svjetu prepunom mitova tesko je izboriti se za vlastiti...

prosto,
neki to(a ja to ne volim...nisam neko ko bas do te mjere banalizuje stvari,ja volim da im dam malo veci znacaj )sto ti sada prezivljavas nazivaju "pubertetski svrab",a neki(medju njima i ja)smatra da se na malo bolniji nacin upoznajes sa samim sobom...

Sorry, nije me bilo...
Zavrseno sve to sa vozackom...
Od danas Hari je zvanicno vozac...
Ok, video sam da mogu, nije bilo neke preterane anksioznosti, sem znojenja dlanova...