Sa obzirom na to da sam maloletna..
Od koga bih tu pomoc mogla potraziti?

bambina je psiholog .. dare isto ... ozes njih da pitas sve sto ti nije jasno

A obzirom da si maloletna... imas i u skoli i domu zdravlja psihologa...
Moguce da su kreteni... sto ces vrlo brzo skontati... ako je tako, batali ih... ali probaj... mozda se i prijatno iznenadis...

Никако тог бившег да избришеш из живота а  

Recimo da nije bas toliko..bezazleno, da bi se preko interneta moglo resiti.
Prilicno sam zabrinuta, i volela bih nesto preduzeti sto pre.

U gradu je prilicno malo ustanova [konkretno, Novi Sad] koje se bave problemima
ove vrste, stoga nemam bas neki izbor kome bih se mogla obratiti.

@Serbian fighter:
Ne, skolski psiholog ne dolazi u obzir, jer je kucna prijateljica moje majke.

У сваком случају мислим да је тешко извести без сазнања родитеља поготову што си малолетна. Можда грешим то ће знати неко упућенији.

А ја апропо оне твоје претходне теме о миксу осећања према екс и садашњем момку.........

pa bambina ti je u ns ... ona ce te uputiti gde i kako ...

a ovo sto vanyo kaze ... jel zbog toga ili neso drugo u pitanju?

Ne, nije to.
Ta situacija me je samo podstakla da shvatim sta je pravi problem.
Koji nije tako bezazlen.

Zaista bi mi koristila bilo kakva informacija.

'Big things happen in the most unexpected places'

U gradu kakav je Novi Sad ima sasvim dovoljno mogucnosti...

Well... u necemu sto ja smatram dobrom porodicom... majka bi i bila prva adresa...
Moja je bila u mnogo situacija, i nisam se pokajao zbog toga...

Pa zar psiholog nema neki kodeks sto se tice poverenja na relaciji "doktor-pacijent"?  


Mada da, osim skolskog psihologa, svuda po zdravstvenim ustanovama (koliko sam ja upucen, a to ne podrazumeva sve oblasti zdravstva odmah da naglasim) pored overene zdravstvene knjizice obavezno je i prisustvo staraoca (odnosno roditelja) ukoliko je rec o maloletnom licu...

Cak i ovaj skolksi psiholog, ne znam koilko moze (i treba) da postuje gore navedeni kodeks (ukoliko ima isti) kada je rec o maloletnom licu, jer mu dodje duznost da i roditelji znaju za "psiholoski" problem, kako bi nesto preduzeli po tom pitanju, s obzirom da se "dete" (maloletnik) ne smatra dovoljno "sposobnim" da sam resava sve svoje situacije/probleme u tim godinama... (mada je ovde rec o starijem maloletniku)... ipak se roditelj brine za svoje dete... pa ce mu cak i profesionalac predloziti da ga izvede na pravi put dok je jos "mlado"... (malo laicki objasnjeno ali nema veze... nije moja bransa   )

Edit:
I moj savet ti je da otvoreno popricas sa roditeljima... izmedju ostalog, oni su i zato tu... da pored sto igraju ulogu roditelja budu i tvoji najbolji prijatelji... ko ce ti zeleti vise dobra nego vlastiti roditelji?
Ovako moze da ispadne da samo izdramatizujes situaciju i da zabrines i njih i sebe (dodatno)
Mozda njihovo iskustvo vec sadrzi resenje za tvoj postojeci problem... Nikad se ne zna...
A i cenice tvoju iskrenost sa njima i time ces im ukazati dodatno postovanje i poverenje...
Dve muve jednim udarcem...