Nisam sigurna da li kod psihologa, kao maloletna, možeš da ideš privatno bez znanja roditelja. Stvarno ne znam.
Drugo, i kada bi mogla tako nešto, privatan psiholog je skup kao krv. A ti si maloletna, logika je prosta - ne možeš to sebi da priuštiš. Možda bi jedan susret i mogla, od ušteđevine ili prikupljenog džeparca, ali to ne verujem da je dovoljno. Plus to što si maloletna... a prilično sam čak i sigurna da mora postojati saglasnost roditelja.

Školski psiholog... reče da to ne dolazi u obzir. Onda ti je sledeća opcija dom zdravlja, ali najpre moraš dobiti uput od lekara opšte prakse. Tu se ništa ne plaća, ali je zaista upitno pitanje kvaliteta te usluge, nažalost.

Moj neki savet bi bio da se ne kriješ od roditelja i ne tajiš im da imaš problem. Oni su tvoji roditelji, ti si njihovo dete, svaki tvoj problem u tim godinama je i njihov. Razgovaraj sa njima, ili sa jednim od njih, sa kojim si bliskija. To je bolje nego da kriješ od njih svoje probleme, a kasnije zajedno odlučite da li ima potrebe da ideš kod psihologa. Ne zaboravi, sve se sazna kad tad. A NS uopšte nije tako veliki, ljudi se i te kako poznaju i priče cirkulišu. Veruj mi.

Ok, imam problem, rekla sam majci.
Priznajem da imam problem.
Ona ga ne shvata ozbiljno.

I to je neki korak ka pocetku, zar ne?
Jeste..neuspesan, pomalo. Ali korak je.

verovatno je neki vrlo ozbiljan problem ...

Možda ne bi bilo loše i da nam kažeš koji je to problem. Ionako smo svi ovde anonimusi.
Mada, ne znam koliko je to pametno, s druge strane, jer ljudi ovde vole da rešetaju i drže lekcije drugim ljudima sa problemima...

Neretko roditelji olako shvataju "probleme" svoje dece. Moguce da majka na taj nacin i zeli da kaze da problem u sustini ne postoji, ali devojku ocigledno nesto muci i treba porazgovarati sa njom, koliko god se to bezazlenim cinilo.

Mora da postoji kompetentna i bliska osoba u okruzenju, poput tetke recimo, koja ce biti spremna da saslusa.

mozda je problem pubertetski ... devojka ga shvata preozbiljno, a majka ne, jer hoce da joj stavi do znanja da se ne zamlacuje glupostima vec: knjigu u sake i mani se gluposti!!!

Da, to je fakat pravi pristup kad ti dođe dete i kaže da ima problem.

pa mozda je devojka razmazena, preuvelicava stvari, hoce da bude u centru paznje, svi da oko nje trce

(dakle postoje ovakvi tipovi ljudi i to ne retko)

pa mama je ipak zna bolje nego mi ovde ... pa je tako reagovala.

Pa to onda i jeste problem, ne? Zar se roditelj tome ne treba posvetiti? Ko je dete uopšte učinio razmaženim? Bog? Komšija?

priroda ... mozes ti vaspitavati kako hoces, ali ako je takve prirode ... ne pomazu ni batine

primer: brat i sestra ... uslovi za zivot: fenomenalni. ona se udala, normalno zivi, on je vecito glumio nesto, nekakve probleme, bolesti izmisljao, na stakama hodao, umire, kosti mu se sushe, sa 30 god invalidska penzija ...

kako to da jedno mogu vaspitati normalno, a drugo ne? ocigledno je nesto drugo u pitanju!!!


opet, ne kazem da je ova devojka takva, ili da njena mama nije savrsena,

samo primer, a ona je tu da kaze, prizna kako jeste ...

btw, ne mozemo svi isto da pisemo, na 10 strana, nas 10 svi da je sazaljevamo, moraju da postoje razne price, da bi se zaokruzila istina i doslo do nje.

ti to ustvari bolje znas.