Inzko890 , u stambenoj zgradi gde živim, komšije su mi Slovaci, Hrvati i Muslimani ( bar nisam čuo da sebe nazivaju Bošnjacima). U Firmi dva Hrvata, jedan Makedonac. Ti taj sastav ne možeš da vidiš ni na televiziji.

Па чему нервоза,највећи део Ћиптара су бивши Срби.И сам зликовац Тачи је по пореклу Србин. А Ћиптарске песме о Милошу Обилићу или Кобилику,како кажу,нису никаква новост,баш пре неки дан сам их читао у чувеном и славном делу,бесмртног,Веселина Чајкановића: ''Мит и религија код Старих Словена''.Е сад ако Чајкановић није Сербин,и то Сербски националиста и родољуб,онда ко је?

moralles?    po meni nema vecih patriota od njega i profesora branislava  toliko su opcinjeni Srbijom i Srbima,da nema njih ne bi znali jadni sta bi od dosade 

ISTORIJSKI TOK KOSOVSKE DRAME - OD ZULUMA DO NEZAVISNOSTI: PROŠLOST, PAMĆENJE, STVARNOST
Izveštaji katoličkih velikodostojnika iz 17. i 18. veka pokazuju veoma jasno da je opstala etnička granica srpskog i albanskog naroda od stotinu i više godina ranije, mada sa "džepovima" na obe strane - srpskim, u Altinu, u današnjoj teritoriji Albanije, i albanskim, u oblasti Paštrika i Ribnice. Tek u 17. veku će se etnička granica između Srba i Albanaca pomeriti na istok, ali to neće ugroziti kompaktnost srpskog stanovništva, niti će se menjati srpski karakter ove oblasti.
Veoma je značajno da ovi izveštaji govore o ovoj zemlji kao o Srbiji, u kojoj je ogromna većina srpska, mada zapadnom delu, prema albanskoj teritoriji, stanovništvo sve upadljivije postaje mešovito. U istočnom i jugoistočnom delu nema ni tolikih promena i oblast ostaje homogena - srpska. Prizren je "glavni grad Srbije" u celom ovom periodu, sve do kraja 18. veka.
Izveštaji, međutim, ukazuju i na albansku kolonizaciju, iako još ne masovnu, kakva će biti tek u 19. i 20. veku. Ali se iz njih vidi da je islamizacija od samog početka bila u službi kolonizacije.
Albanizacija po zonama
Širenje Albanaca i zaposedanje srpskih teritorija teklo je u etapama, pa se mogu uočiti i zone njihove kolonizacije, kao i islamizacija Srba od jedne etapne zone do druge. Prve grupe Srba su islamizovane i albanizovane u zapadnoj ili pograničnoj zoni, a poslednje - u krajnjoj na istoku.
Glavno poturčivanje u zapadnoj zoni pada krajem 17. veka. I sami poturčenjaci, u zapisima s početka 20. veka, pamte da su oko 200 godina ranije bili Srbi, što znači da su u islam prešli oko 1700. godine.
Islamizovanje teče sukcesivno, ali je u nekim periodima bilo pojačano - navodi Atanasije Urošević. Bilo je vremena kada su "nastajali čitavi pokreti za prelaženje našega življa u islam".
U tom razdoblju, Albanci su naseljavali Kosovo i Makedonija, zauzimajući zemlju sa koje su oterani Srbi i Makedonci. Tako su umesto homogenih srpskih i makedonskih krajeva nastajali kompaktni albanski krajevi. Ranije, albanski i srpski narod nisu bili u nacionalnom sukobu - kroz mnoga stoleća srednjeg veka živeli su zajedno bez konflikta na toj osnovi. Sukob nastaje u novoj versko-društvenoj diferencijaciji turskog, otomanskog poretka, koji je nametnuo poturčivanje, islamizaciju sveg življa.
Nadbiskup Matija Masarek je izvestio da su poturčivanju podlegli prvo Albanci - što je protumačio kao plod "njihove izopačene i ohole prirode", a time i to što su ti islamski prozeliti među Albancima naročito mrzeli svoje katoličke sunarodnike i nemilice ih tamanili.
Prema Masarekovom opisu, katolički Albanci iz Malesije ne trpe da ih Turci gaze i tlače, ubijaju Turke, beže u Srbiju s promenjenim imenom u želji da ostanu katolici.
Potpuno isti sud kao Masarek ima i patrijarh pećki VasilijeBrkić u izveštaju grofu Orlov, od 29. marta 1771: Veli da se od muslimanskih Albanaca pribojavaju čak i sami Turci, jer je "albanskaja poroda žestoka, dosaditelna, grabitelna, nespokojna, krvoprolivatelna i visokoumna". U prizrenskoj oblasti je, po Vasiliju, za vreme austrijsko-turskih ratova, hrišćana skoro nestalo, "a potom su se naselili Albanci i postali Turci i napunili mesta i sela, poseli zemlju i mnogo ce obogatili".
Islamizacija Albanaca počela je pre njihovog naseljavanja srpskih zemalja. Prva etapa poturčivanja pada u poslednje decenije 15. veka, posle likvidacije Skenderbegove Albanije. Deo Albanaca je pobegao u južnu Italiju, ali je ostatak počeo da prima islam i time dobija ne samo garantiju daljeg opstanka nego i mogućnost za napredovanje. Islamizacija je zahvatila prvo feudalce, pa gradsko i, najzad, seosko stanovništvo.
Turska vlast je podsticala taj proces posebnim, naročito finansijskim olakšicama, pa je cela srednja Albanija primila islam uglavnom već u 16. veku. Ti islamizovani Albanci postali su najsnažnije i najsurovije oruđe islamizacije i pokoravanja hrišćanske raje.
Ako se izuzme specifična islamizacija bosanskog stanovništva, kao i zanatlijsko-trgovačke populacije gradova, sve ostalo pravoslavno srpsko i makedonsko stanovništvo - od Skadra do Ohrida - bilo je poturčeno. To su tzv. "Arnautaši", čiji je broj vrlo veliki. Pošto su preko Albanaca, i zbog njih, a ne od Turaka Osmanlija, primili islam, ovi su se poturčeni Srbi i Makedonci za srazmerno kratko vreme i albanizovali, primivši ime, albanski jezik, običaje, a konačno i svest.
Stoga je "taj procenat naše krvi potpuno izgubljen za našu narodnu celinu" - zaključuje je Jovan Hadži-Vasiljević, koji je o ovom pitanju 1925. godine objavio posebnu raspravu. Po njegovim proračunima, od oko 100.000 Arnautaša u celoj "Južnoj Srbiji" - Makedoniji i delovima Stare Srbije - u ovom pojasu ih je bilo oko 35.000, dok drugi izvori tvrde da veliki procenat kosovsko-metohijskih Albanaca "čine poturčenjaci i poarnaućeni Srbi".
Dmitrije Bogdanović, međutim, ukazuje da bi bilo "preterano tvrditi da su svi kosovski Albanci Arnautaši, tj. poarbanašeni Srbi, jer to zaista ne odgovara stvarnosti".
Ali, u svakom slučaju, ovo poarbanišavanje Srba predstavlja početak viševekovne tragedije srpskog naroda, jer je veliki njegov deo na taj način gubio svoj identitet.

mozda nekom bude interesantan tekst, zbog pozivanje na neka dokumenta.

Iznosim albansku priču


Marko PRELEVIĆ, 01.07.2009 20:23:39


Ana di Lelio

NIJE mi bila namera da mašem bilo čijom zastavom, da menjam istoriju, niti da tvrdim da je Miloš Obilić zaista bio Albanac. Ne svrstavam se ni na čiju stranu. Samo sam sakupila pesme koje pevaju kosovski Albanci i prevela ih na engleski, kako bih svetu pokazala drugačije viđenje jednog mita koji i danas utiče na države Balkana.
Tako za "Novosti" o svojoj knjizi "Boj na Kosovu 1389: albanski ep", koja će izaći u Londonu 7. jula, govori autorka Ana di Lelio. Kao novinarka i sociolog - kaže nam u telefonskom razgovoru iz Prištine, gde je bila na "pretpromociji" knjige - uvek želi da sasluša i istraži obe strane priče.
- Ovu "drugu", za koju se vrlo malo zna, našla sam u narodnom predanju Albanaca na Kosovu i muslimana u Sandžaku - objašnjava Di Lelio. - U knjizi se nalazi osam lepih pesama, sa mojim uvodom i komentarima. Stručnim i objektivnim, nadam se. Pokušala sam da proniknem u srce mita o Kosovu, pitajući se zašto je Albancima toliko važno da je Miloš Obilić bio, u stvari, njihov heroj Kopilik.
A onda je, veli, shvatila: Albanci veruju da su na Balkanu bili davno pre Turaka. Da je u njihovoj "krvi" da se uvek bore protiv "osvajača". I da su, na kraju krajeva, baš oni - a ne Srbi, kao što nam govori istorija - bili na braniku hrišćanstva u srednjem veku.
- Time žele da pokažu da su uvek bili deo Evrope. Da je to njihov identitet. Da je u kosovskom boju učestvovala velika hrišćanska vojska, čiju su okosnicu činili baš Albanci. A ja, ponavljam, samo izlažem njihovu stranu priče, utkanu, čini mi se, u duh ovog naroda - kao da se, dok to govori, oteo osmeh ovoj Italijanki sa američkim pasošem. - Pretpostavljam šta ljudi u Srbiji sada misle o meni. No, ne može niko da me optuži nizašta ako se zna da sam u velikoj meri koristila srpske izvore! Najdužu pesmu u knjizi, tako, zapisao je u Vučitrnu Gliša Elezović i objavio 1923. godine, pod imenom "Jedna arnautska varijanta o boju na Kosovu".
Iako svesna pipavosti teme za koju se uhvatila, Ana di Lelio, tobože, ne veruje da je njena knjiga pretenciozna.
Niti da će biti (zlo)upotrebljena u političke svrhe, i to u jeku albanskog prisvajanja srpske kulturne baštine!?
- I da bude tako, ne bih se osećala odgovornom. Meni je savest mirna, jer nisam uopšte ulazila u politiku, iako jesam želela da pokrenem debatu u javnosti. A knjiga se vrlo lako čita i sigurna sam da bi bila zanimljiva i mnogima u Srbiji - ubeđuje Di Lelio, pomalo nas, pomalo sebe. - Ne znam kako bi ona mogla da koristi kosovskim Albancima, kada oni u to već veruju. Zato sam se i odlučila za londonskog izdavača, i za engleski jezik, kojim govori ceo svet. Jer, ubeđena sam da stranci znaju sve o srpskom mitu. Evo im i druga verzija, pa neka odluče sami.

NISAM ALBANKA

ZNAM da će sada mnogi u Beogradu tvrditi da sam Albanka. Nisam i nemam nikakve veze sa Albanijom. Rođena sam u Italiji, udata za Amerikanca, imam i američko državljanstvo. Na Kosovo sam prvi put došla 1999. godine, sa misijom Ujedinjenih nacija. Baš kao što srpski naučnici proučavaju istoriju i kulturu drugih naroda, tako i mene interesuje istorija i kultura Kosova - dodaje Ana di Lelio.

UDŽBENICI RAZLIČITO

GOSPOĐA Di Lelio kaže da se nije bavila istorijom, ali je ipak, pripremajući se za svoje delo, "pročitala mnogo knjiga o tome".
- Zanimljivo je, eto, da se u albanskim udžbenicima iz istorije takođe tvrdi da je Miloš bio Kopilik. Ali, samo na Kosovu. Deca u Albaniji uče to samo kao jednu od varijanti u narodnom predanju, a zvanično je, prema istoričarima iz Tirane, Miloš ipak bio Srbin - navodi autorka.

MILOŠ POBEGAO!

U JEDNOJ od pesama, veliki albanski heroj Miloš Kopilik ubija Murata i uspeva da pobegne od razjarenih Turaka. Sklonište mu pruža njegov prijatelj, koji će ga kasnije u strahu izdati. Turci u prijateljevim brkovima pronalaze ključeve, a potom i begunca. Pošto Milošu odseku glavu, on je stavlja ispod miške i trijumfalno - iako već mrtav - korača prema svojoj vojsci. Car Lazar se ne pominje ni u jednom epu.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=149807&title_add=Iznosim%20albansku%20pri%C4%8Du&kword_add=Kosovski%20boj%2C%20ana%20di%20lelio

A sto si ovo podebljao?

zato sto dizete frku bez da cujete i drugu stranu, poznato mi to nesto 

Ma citam ovo i sve mislim da nije moguce. Ovo je strasno. Nemaju stida ni srama, u pravu je Dobrica 100%. Samo, istorijska nauka jaca je od bilo kog placenog teksta ili knjige, nauka uvek na kraju kaze istinu, a oni koji je iskrivljuju zavrse na stubu srama.

A sto si onda u prethodnim postovima jeo govna i podrzavao teoriju da je Obilic Siptar?

ja u biti mislim da je on bio madjar, znaci nije bio ni srbin ni albanac...