..."...Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
102
7. oktobar, popodne
Hitan sastanak Savezne izbome komisije, u 15 sati. Lično zove Vukićević, dajući na taj
način značaj istom. Istočno krilo Palate federacije, jer je Savezne skupština zapaljena. Ovo je
naše privremeno sedište. Sobica sa nekoliko stolica i jedan nakrivljen sto. Verovatno, po
značaju samih nas, opredelili su nam i tako bedan nameštaj i adekvatno oronulu prostoriju.
Sede svi, kao pokisli golubovi. Ali, cvrkuću kao zaljubljene ptičice. Prokletnici pira iz
Skupštine, dogovaraju finiš sumraka prava. Za njih ima značaj samo ono rešenje koje ne
remeti njihovo dugogodišnje vazalstvo. ″Uradiću kako misliš i pre nego mi narediš,,. U
njihovoj izvedbi nema mesta zdravom razumu. Oni su se očigledno već sve dogovorili.
Mene su pozvali kao nužno zlo. Trebam im za kvorum, iako to tada nisam znala, jer su
mnogi drugi taj sastanak izbegli. Oni više nisu sudije i tužioci najviših instanci, kako su se
ranije protokolarno šepurili. Oni su umašćene, sažvakane birokrate, smešni uštogljenici koje
vodi i opredeljuje isključivo opstanak. Jedino su svesni da ne smeju izgubiti tog trenutka ono
što nisu nikada ni zasluživali. Oni i veruju da današnjim nezakonitim postupanjem overavaju
svoje plodno podaništvo i budućoj vlasti. Njima do svesti ne dolazi da će biti samo
iskorišćeni. Zbog svega što sam načula sledi veliko prekrajanje, i to zortnim zahtevom DOS-a
za konstituisanje svih organa, usred izbomog postupka. Treba zataškati paljevinu i
institucionalizovati trik da je Koštunica pobednik po odluci Saveznog ustavnog suda.
Sastanak kobajagi počinje. Opet se, po glagoljivosti, ističe statističar Živković. Drži im
jalovo predavanje, da se odluka suda ne mora izvršiti, jer on je tako razume. A ovi drugi mu
klimaju glavom. Ne zato što tako misle, već ga smatraju važnim. On sebe i predstavlja kao
čoveka koji je došao sa važnog sastanka. Pokazuje im neke papiriće, koje je računao negde
tamo, a neke ispisuje na kolenu. Uporno objašnjava koliko je varijanti morao primeniti da bi
došao do rezultata 50,24, a što je dovoljno da bi se Koštunica proglasio pobednikom u prvom
krugu suprotno odluci Saveznog ustavnog suda. To matematički baš i nije potpuno precizno
ali ″kad nemamo pravno pokriće, nije bitno ni matematičko", ograduje se statističar. On se
otvoreno hvali kako mu je obećano, da će posle ovog rezultata koji je osmislio, raditi vrlo
važne poslove po istočnoj Evropi, kao ekspert za praćenje izbora i u drugim tranzicionim
zemljama. Pri tom mu se ote, da je DOS velikodušan, i da ih neće više juriti nizašta.
Razmišljam, koliko li oni imaju putera na glavi, kad se unapred obezbeđuju da ih neko i
za nešto ne juri. Najednom ulazi matori Vukićević, i prvi put je vrlo pričljiv. Ali neprijatni tik
na licu titra li titra. Odaje unutrašju inhibriranost. Sav se usplahirio, i pred svima, bez trunke
stida, reče: ″Evo, Minić me sad zvao. Više nema čekanja. Moramo za pola sata napisati
Koštunici uverenje da je predsednik SRJ pre nego što počne ceremonija u «Centru Sava». Još
da odradimo danas ovo, pa idemo u penziju na miru. Ovu odluku ionako niko neće gledati, jer
se na nju niko više neće žaliti."
- Ti idi, Boro, gde hoćeš, ali ja insistiram da se prvo pročita odluka Saveznog ustavnog
suda, pa tek onda da vidimo kako ćemo je izvršiti. Ko je kome nešto obećao, to me ne zanima.
A to, što ti smatraš da se niko neće žaliti, budi siguran da će se žaliti gradani Kosmeta.
Kojima, kako vidim, zabranjujete pravo glasa. A i da se ne žale, mi moramo postupiti po
odluci, jer druga mogućnost ne postoji - rekoh, spremna da se sa svima njima obračunam do
kraja. Što im više idem na živce, to mi je draže.
″Ne dolazi u obzir" - odjeknuše jednoglasno, a onda produži sam Milisav: ″Ovo što je
Bora rekao je jako važno, i mi nemamo vremena za raspravljanje. Evo, i ja sam se obukao
svečano, jer se od nas traži da hitno idemo na inauguraciju".
Bilo je prosto strašno i gledati ih i slušati. Pitam se samo, od kada oni tu sede, pa su već
stigli do slavlja u «Centru Sava», a za odluku suda niko ne pita. Milenković mi se obrati
standardnom teatralnošću: ″Nama je poznata tvoja građanska hrabrost, i ti je ispoljavaj i dalje.
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
103
Uvek ćemo ti je priznati. Ali, ovaj sastanak je poslednji, i vodimo ga ja i Bora, i moramo da
ga što pre završimo. Tvoj stav ionako ne može promeniti ništa, ali si nam potrebna za
kvorum" -izleti se neoprezno lukavi Milenković.
- A kako ćete ga imati, ako ja upravo sad dajem ostavku? Ne smete sprovoditi ovaj
pravni skandal, bez obzira šta ste kome i gde obećali, jer mi smo još komisija. I pri tom, jedini
organ koji je nadležan za izvršenje sudske odluke, bez obzira šta su se političari dogovorili.
″Milena, šta je tebi! - oglasi se Rajko Nišević, mudrac komisije, a od svih tretiran kao
apsolutna pamet. - Ja sam ovde došao da nademo način kako da se spasimo, a ne da
razgovaramo o zakonitosti postupka. Ako budemo izvršavali sudsku odluku, mi ćemo svi
izginuti."
-Nećeš Rajko, nikome nije potrebno tvojih 70 godina. Svim vama je to konstantno
izgovor. A svi ste stariji od mene. Cepao si dlaku uzduž i popreko na glupostima, a sad si
spreman na direktno prekrajanje, kad je u pitanju odluka koja nosi odgovornost. Pokaži se
sad, veliki pravniče, na ovome što je bitno, a ne da li glasački listići moraju biti bele ili žute
boje.
On me gledao tupo, nije ništa protivrečio, jer je svestan na kakvoj stupidnosti je gradio
stav i toliko puta odugovlačio sastanke, samo da bi se navodno poštovao postupak. A sad,
uhvaćen u laži, ćuti gledajući me popreko i mrko.
- Badava ti je potucanje po SNP i njihova obećanja. Ti predsednik Saveznog suda nikada
nećeš postati. A to ti je jedini cilj. Niko milost nije kupio zauvek. Kako li ćeš otići u penziju?
Kao posran golub, ili samosvesan sudija. I u jednom i u drugom slučaju penzija ti ne gine.
Samo, ne znam šta tvom crnogorskom čojstvu više odgovara?
Ćutao je i modrio. Male, zle oči se izgubiše. Videla se samo oveštala maska. Kakav očaj
kad mator čovek blefira.
Najednom se javi Pavle Vukašinović, koji za ova dva meseca u komisiji nije progovorio
nijednu reč. Nešto izmuca u stilu, da on ništa ne razume, ni šta je bilo, ni šta je sud odlučio ali
je gledao Slobu sinoć, i izgledao mu je kao drogiran. ″Ja zato smatram da on treba da ustupi
mesto drugom". Nisam mogla da mu ne odgovorim:
- Slušaj Pajo, mani se ti ocenjivanja dragih. Gledaj sebe u ogledalu češće. Založi se da mi
danas bar pročitamo ovu odluku. Barem jednom da nešto pročitaš na ovim sastancima.
Dovoljan si mi ti, pa da onda oni nemaju kvorum. Nemoj da te zavlači Rajko, obećanjima da
ćeš ostati sudija Vrhovnog suda. Sva ta obećanja važe samo za danas. Šutnuće te, kao i njega,
čim lažno proglasite Koštunicu. Budi danas čovek. Ne daj da s tobom manipulišu ova dva
prepredena Crnogorca.
Na to se javi Perunović: ″Ne vredaj Milena. Ja jesam Crnogorac, ali nisam prepreden. Ja
sam za to, da što pre proglasimo Koštunicu, i ništa me drugo ne zanima. Mi u SNP-u smo se
tako dogovorili. Neću više da se pogrešno prestrojavam. U Crnoj Gori sam, u pogrešno vreme
bio za Moma, pa nastradao od Mila. A onaj, ko bi sad bio za Slobu, taj je totalno lud". Ko sad
pita za pravo.
- Pitaće te savest kad-tad, kao i sve ostale. Pazi se da opet ne pogrešiš, jer i ovi tvoji iz
SNP-a, potrebni su samo dok ne odrade globalniji interes, i to najprljaviji. A onda će biti
šutnuti kao umrljana krpa.
″Ostavi nas Milena već jednom na miru, molim te ko Boga", reče Bora.
- Ostaviću ja vas s radošću, ali hoću da vam natrljam savest pojedinačno, da zbog ovog
pravnog bezumlja koje spremate nikad od bruke ne kažete da ste bili sudije. I da vam kažem,
da ću biti najsrećnija kad vas upravo ovi iz DOS-a šutnu, čim im završite ovu nezakonitost.
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
104
Čineći to, vi svesno pristajete na dva krivična dela, i to tako što sprečavate izvršenje
pravosnažne presude, i prekrajate izborni postupak, koji je tek na sredini, jer u ovoj fazi i
nemamo nikakav rezultat. Otkud vam smelost da kršite ustavno pravo gradana Kosova i
Metohije. Evo vam, pročitajte član 34. Ustava SRJ. Zato me nećete oterati pre nego što vam
sve ovo kažem. Pogledajte samo hodnik, prepun je DOS-ovih predstavnika. Evo ga direktno
Koštuničin predstavnik Đorde Mamula, koji odbija da glasa za ovakvu odluku, jer čovek
očigledno neće da prlja ruke. On je advokat, i neće topuzom na pravo. Vi mora da ste negde
duboko iskompromitovani, dok pristajete na pravno svetogrde. Nijedan član iz DOS-a neće da
glasa za ovo što je vama ″uvaljeno". Pustili su vas da odradite smrdljež koji će njihovu
paljevinu amnestirati, a nas potom sa tim istim proganjati. U istoriji svih izbora ovo na šta vi
pristajete je dosad neviđena pravna bljuvotina.
Prekide me nestrpljivi Borivoje: ″Kao što vidiš, mi više nemamo živaca ni da te slušamo,
niti da ti odgovaramo. Ovog sekunda moramo dati uverenje, da bi Koštunica mogao položiti
zakletvu. I tačka. Evo, dva sata svi to traže, a mi još nismo doneli odluku. I Minić, i
Šuvaković, i Milutinović, zovu me svaki čas, a ja ne znam više šta da odgovorim. Mene pravo
ne zanima. Glava mi je u torbi, a Sloba je sinoć ionako bacio peškir u ring".
- Bacio ga je, zato što mu su ova trojica na koje se ti pozivaš, predočila isto ovo što su i
tebi, Boro. Ali ti si sudija i moraš da radiš po zakonu bez obzira ″ko šta i zbog čega baca u
ring". Imaš 150 godina, kao kornjača, za kakvu se ti to budućnost plašiš. Koliko te je
Milošević držao na mestu predsednika suda, iako si već uveliko ispunio uslove za penziju. Da
li te možda boli, što mu sad odsecaš glavu? A na samom startu si tvrdio da ti je prijatelj.
Barem proveri, da li je on uopšte znao za odluku suda kad je, kako ti kažeš, ″bacio peškir u
ring".
„Šta me briga za to!", odgovori matori srdito. ″Nemam ja tu šta da proveravam. A i tebe
nije briga šta sam pričao i tad, i sad". Okrenu se Milenkoviću i reče: ″Hajde da mi ovo
završavamo, ona nas samo zamajava".
U tom trenutku se uključi Vukašin Jokanović, koji je praktično najmanje vremena i
proveo u komisiji, jer je u svojstvu državnog tužioca, baš tog septembra, bio na kongresu svih
tužilaca u Brazilu, pa je umesto njega više bio prisutan njegov zamenik. A od svih njih on nije
bio licemer i delovao je najkulturnije i najdobronamernije. Reče mi: ″Milena, mi smo sve ovo
odlučili pre nego što si ti danas stigla. I znamo zašto to baš danas radimo. Na kraju smo
karijere, i više nema mesta ni za kakve herojske odluke. I ovo ti kažem bez ikakve ironije. Ja
vidim da se ti, kao čovek, i kao pravnik, ne možeš složiti sa našim današnjim prekrajanjem
izbora. Mi ćemo to odraditi i tu nema odstupanja, ma koliko nas pravno ubedivala. Taj
dogovor je politički već odrađen. Zato te molim, zaštiti svoje pravo, na taj način što ćeš to i
napisati, da uvek i svuda možeš da kažeš da si imala svoj stav. I to kad niko drugi nije. Napiši
pismeno, neka ostane trag. Danas, samo ti smeš reći ono što niko od nas ne sme ni da pomisli.
I to jeste za poštovanje. Ja vidim koliko tebe ovo naše pristajanje na nepravno rešenje boli.
Kamo sreće, da smo se od jutra prihvatili posla baš tako kako zakon kaže. Ali, sve je to za nas
sada prekasno. Nemoj misliti da mi ostali ne znamo, da se Kosovo mora ponoviti i da je ovo
današnje proglašenje Koštunice i nezakonito i neustavno. Ali, mi ćemo to potpisati, i to je
gotovo. Zbog toga, ti imaš puno moralno pravo da se od nas distanciraš. Uzmi, napiši, potpiši
i zavedi. Možda ćeš jednog dana o ovome pisati knjigu, jer ova odluka jeste državnog značaja,
a pravno je manjkava. Ko je spreman da to javno kaže danas kao ti, ima i pravo da se od nas
ostalih odvoji."
I danas sam zahvalna Jokanoviću za tu lepu besedu. Sedam i pišem. I evo je moja
pismena ostavka, uredno zavedena i overena pečatom Savezne skupštine, naslovljena na
predsednika SIK. U njoj sam dala vrlo opsežne razloge ostavke: ,,U ovoj fazi postupka ne
mogu se utvrditi mkakvi rezultati, a kamoli konačni. Tek izvršenjem odluke Saveznog
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
105
ustavnog suda, tj. ponavljanjem poništenih izbora na Kosovu i Metohiji, možemo doći do
rezultata koji se brojčano može izraziti..." Napisala sam datum i čas davanja ostavke u 16.30
sati.
Napisanu i potpisanu stavljam Vukićeviću na sto, ali on neće da je uzme. ,,Ne treba meni,
daj je predsedniku Skupštine. Skupština te je birala, pa neka te i razrešava". Na takve gluposti
uporno ga podstiče Milenković, jer oni znaju da, ukoliko se konstatuje na toj sednici moja
ostavka, koja je sad pismeno materijalizovana, oni zbilja nemaju kvorum. Svesna sam da su
spremni da idu do kraja. I da moje prisustvo falsifikuju. Zato ustajem, bacam Vukićeviću
ostavku na sto, i kažem im:
- Budeš li me ti, Boro, a pogotovo ovaj tvoj pokvareni Milenković, ili obojica, prikazali
da sam bila u trenutku vaše sramne odluke, znajte, vratiću vam kad-tad. Sigurno! Kopiju sam
vam dala, a original je kod mene..."... !!!

..."...Oni ćute.
- A sad - rekoh obraćajući se svima. - Sve vas napuštam zauvek, jadne i čemerne moje
kolege. Želim samo jedno da vas se profesija postidi, kad ste je danas tako surovo ponizili,
kršeći ne samo sudsku odluku i Izborni zakon, već i Ustav kao najviši akt države, i to vi svi, u
svojstvu vrha pravosuđa ove zemlje.
I taman da krenem, setih se. Htela sam da ih povredim nečim žestokim, da mi to bude
odušak. U stvari, htela sam da ih bijem, ali je to nemoguće, pa im s vrata rekoh:
- Dabogda vas se potomstvo odreklo, i bilo vam prokleto majčino mleko koje vas je
zadojilo.
Moj gnev je bio ogroman. Mogla sam im reći bilo šta, uraditi svašta, ali oni ne bi mrdnuli
ni prstom. I bili su kao što su i delovali - ljudi bez duše i tela. Samo zbrčkana smesa interesa
za jednokratnu upotrebu. Htedoh baciti stolicu na Živkovića, koji mi se potuljeno
podsmehivao, ali, zar vredi više prljati ruke, reči... Bilo šta.
Odlazim pravo u agenciju Tanjug i dajem tekst moje ostavke. Odlazim kući i pišem
otvoreno pismo Vojislavu Koštunici, i njega prosleđujem Tanjugu. Objavljeno je u narednim
danima delimično, samo je nedeljnik ″Telegraf″ objavio integralnu verziju pismu koje sam
tog dana uputila Vojislavu Koštunici.
Gospodine Koštunica,
Ja verujem u Važe uverenje da ste istinski demokrata i samo zbog toga očekujem da će
moje pismo, Vama upućeno biti u integralaom tekstu dostupno celokupnoj javnosti.
Prvo, Vi ste pravnik, pa vam je priroda pravnog akta, i pravne posledice koje
proizvodi izvršenje tog akta, potpuno jasno. U ovom slučaju reč je o odluci Saveznog
Ustavnog Suda (u daljem tekstu SUS), kao najvišeg pravnog akta u izbornom postupku, čije
izvršenje nije dosledno sprovedeno, a samim tim nije stvoren uslov za izbor i proglašenje
predsednika republike.
Ne venijem, đa ste uopšte pročitali odluku SUS-a br. 36/92 od 04. 10. 2000. godine,
jer bi obzirom na doslednost, a na kojoj insistirate, bilo sasvim nelogično, da odstupite od
izvršenja ove odluke, a odstupljeno je samo zbog ubrzavanja Važe inauguracije.
Odlukom SUS-a Vama nije priznata "nikakva pobeda". Gde to, molim vas piše u
odluci SUS-a? To je netačna interpretacija, važna za jednokratnu upotrebu da bi se u jednom
danu bez mogućnosti provere u tačnost te "pobede", proizvela nepravna posledica, a to je
izbor predsednika republike bez utvrđenih konačnih rezultata.
Zato krenimo redom:
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
106
Odluka suda sa datumom od 04. 10. 2000. godfae, ekspedovana je kasno u noć 06. 10.,
a Vi već polažete zakletvu 07. 10. 2000. god. (službeni list nije mogao ni da se odštampa do
proglašeaja zakletve, a sa ovom odlukom se niko nije mogao upoznati - objavljena je tek 10.
10.2000. godine u službenom listu)
Kao jako važno, u odluci SUS-a nema utvrđivanja glasova Vama kao ni bilo kome
đrugom. Upravo izreka odluke SUS-a glasi:
"Poništava se odluka Savezne Izborne Komisije (u daljem tekstu SK) o utvrđivanju
rezultata glasanja za izbor predseđnika republike od 24. 09. 2000. godine (službeni list od 28.
09. 2000. godine) - slažete se, da je pravna posledica ovog poništaja, kao da rezultati nikada
nisa utvrđeni - znači moraju se ponovo utvrditi.
Dalje u izreci SUS-a stoji:
"Poništava se izborni postupak za izbor predsednika repoblike u delu koji se odnosi na
glasanje i utvrđivanje glasova na biračkim mestima gde se giasalo od 07-16 časova (celo
Kosovo) - pravna posledica je, kao da glasanja nije ni bilo, a izvršenje nalaže da SIK donese
novu ođluku o glasaoju od 07-20 časova u skladu sa članom 59. Zakona, pa tek po
utvrđivanju glasanja na ovim biralištima, utvrđuju se rezuitati za Kosovo, pridodaju
neosporenom delu i na taj način se utvrđuju ukupni konačni rezultati za predsednika
repnblike. U striktnoj primeni odluke SUS-a ne postoji više načina izvršenja, već samo onaj
koji pravni akt izrekom decidirano određuje.
U ovom slučaju svaki drugi način je nedopušten i pravno nemoguć, jer stupanjem na
snagu odluke SUS-a poništeni su svi rezultati (izreka kao jedini meritum izvršenja), s tim da
se na Kosovu ponovi ceo izborni postupak.
Kao što vidite, SUS ne proglašava ničiju pobeđu, već nalaže ponavljanje poništenih
izbora na Kosovu, a sav taj posao, koji mu sud nalaže SIK bi mogao završiti, tek za nekih 30
dana.
Pitanje je jasno:
Zašto se nije prvo objavila odluka SUS-a, da bi njena izreka javnosti bila poznata, već
je odmah zakazana Vaša inauguracija 07. 10. 2000. godine, tj. istog dana kada je odluka
ekspedovana, bez mogućnosti da je javnost u integralnom tekstu sazna, i bez ostavljanja roka
da SIK po njoj postupi u skladu sa izrekom.
Odgovor je jasan:
Da se iskoristi već uzavrli ulični pritisak, pod kojim je inače Sud i odlučivao, te da
tako niko ne sazna autentičan tekst ovog akta, da bi svi mediji, već silom preuzeti, takođe na
ulici, objavili Vašu "pobedu", isključivo se pozivajući na odluku SUS-a - što i jeste najveća
obmana. U ovoj odluci, sve je drugo, osim bilo kakve utvrđene pobede ili bilo čije, pa i Vaše.
(Verujem da odluku SUS-a nije znao ni predsednik Milošević, jer zašto bi između 06-07.
oktobra priznao nepostojeću pobedu - kad to u odluci nigde ne piše.
Verujem da i Vi gospodine Koštunica, niste pročitali odluku SUS-a, jer je neviteški
pristati na nepostojeću pobedu.
Hoću da verujem i to, da bi ste lakrdiju oko forsiranja ishitrenog polaganja zakletve,
pre objavtjivanja odluke SUS-a, prekinuli i da bi ste se prvo založili za zakonito izvršenje
odluke SUS-a, a potom sve ostalo. Zar nebrojano puta u toku izbomog postupka niste izjavili
da ste legalista?
Hoću da verujem i to, da u momentu polaganja zakletve niste znali da tom činu nije
predhodio tu jedan autentičan pravni akt (iz svega napred jasno je da je odluka SUS-a u ovoj
fazi neizvršiva). Umesto izvršnog naslova na sednici SK-a od 07. 10. 2000. godine, a
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
107
nekoliko časova pre polaganja zakletve, bilo je samo mučno i tako surovo iznuđenje uverenja
za polaganje zakletve, pod stravičnim pritiskom DOS-a, jer napred navedena odluka SUS-a
nije davala nikakvu pravnu mogućnost automatskog izvršenja, tj. utviđivanja ukupnih i
konačnih rezultata.
Niko od prisutnih članova SIK-a Vama nije mogao tog momenta izračunati traženih
"preko 50%" da bi ste te večeri položili zakletvu, a da se grubo ne povredi odluka SUS-a kao
naj višeg pravnog akta
Vaša "navodna pobeda" je zasaovana na "prekrajanju" odluke SUS-a, zbog čega sam i
dala ostavku na funkciju člana SIK-a, razočarana što se kao kolektivno telo nismo uspeli
odupreti pritisku od strane štaba DOS-a. Istine radi, Vi taj pritisak ni jednog momenta niste
vršili, ali štab je insistirao samo na uverenju koje se, obzirom na izneto nije moglo uručiti za
polaganje zakletve, dok se ne sprovede ponovo ceo izborni postupak na Kosovu a po tom
utvrde ukupni rezultati, kako je to izričito naloženo odlukom SUS-a.
Sa stanovišta prava, obzirom na potpuno odsustvo onog što je SUS nalagao, uverenje
na bazi koga ste položili zakletvu je - čist falsifikat. To što u njemu nisam učestvovala, ne
amnestira me od odgovomosti, ako tu istinu prećutim.
Zato Vas molim i zahtevam, da kao predsednik đržave (zanemarimo sad legalnost
izbora) omogućite sledeće, istine radi:
1. Dozvolite celoknpnoj javnosti da se upozna sa autentiJnim tekstom odluke SUS-a,
jer je do sada interpretirana nepostojeća rećenica u ovom aktu "Koštunica pobedio na osuovu
odluke SUS-a"!
2. Dozvolite autentično tumačenje izvršenja odluke SUS-a!
3. Dozvolite javnosti da sazna, po kom metodu, kad i gde i na osnovu čega Vam je
utvrđeno preko 50% glasova, pre zakletve 07. 10. 2000. godine kad to ne proističe iz odluke
SUS-a!
I na kraju jako važno. Odlukom SUS-a ni u jednom delu nije utvrđena takozvana
"krađa glasova" od strane SIK-a, već je samo poništena odluka kojom su građani na Kosovu
glasali od 07-16 časova, a što je SIK objasnio jedinim stvarnim razlogom, a to je zaštita
ljudskifa Svota, obarom aa svakodnevne izveštaje o pogibiji nažih ljudi na Kosovu baš u
veSemjim časovima. Slažete se da je važniji život bilo koga od ma čijeg giasa bilo kome
đodeijenog. Zbog toga je ovu odluku trebalo pre pohvaliti nego poništiti. Ali, kako je
poništena, legalizam nalaže da je SIK ponovo donese, u skladu sa žlanom 59. Zakona, tj. da se
građanima Kosova omogući da glasaju u istom vremenu kao i svi drugi (od 07-20 časova).
Zašto je to sprečeno i zašto glasove naših građana na Kosovu smatrate nepotrebnim?
Zašto im nije omogućetio da ponovo glasaju kad je to Sud izričito odredio? Bez te odluke ne
postoji nikakva mogućitost da se utvrde ukupni konačni rezultati, pa samun tim ni mogućnost
da se izvrši odluka Suda, niti mogućnost da se položi zakletva.
Ako je rad SIK-a pre odluke SUS-a toliko izložen napadu od sfrane DOS-a, šta onda
reći za uverenje na osnovu koga ste položili zakletvu a koje je apsolutao suprotno odluci SUSa?
Zašto taj rad posle odluke SUS-a niko ne napada?
Zato tražim odgovor, ali ukoliko izostane, dovoljno je da ovo pismo stigne javnosti.
Milena Arežina Noć prevare ..."...

..."... Epilog prvi
Odlukom Savezne izbome komisije od 7. oktobra 2000. godine, Vojislav Koštunica je
proglašen predsednikom Savezne Republike Jugoslavije nepoznatom pravnom metodom,
nikad videnom. Protivustavno. Amputacijom Kosmeta. U zapisniku sa sednice SIK-a
konstatovano je da sam bila prisutna ″i da sam izdvojila mišljenje od drugih". Nigde nije
konstatovano da sam pre toga dala ostavku. Ista odluka je, zajedno sa odlukom Saveznog
ustavnog suda, objavljena u ″Službenom listu" tek 10. oktobra 2000. Nijedna od ove dve
odluke nikada nije predočena javnosti. Koštunica je položio zakletvu u «Centru Sava» 7.
oktobra 2000, u 20 časova, na bazi lažnog uverenja koje je potpisao Borivoje Vukićević kao
predsednik Savezne izborne komisije.
Na ovu odluku građani Kosova i Metohije, su uložili Ustavnu žalbu i prosledili SUS-u,
tražeći da se poništi odluka Savezne izborne komisije od 7. oktobra 2000. o proglašenju
Vojislava Koštunice za predsednika SRJ, kao i da im se omogući ustavno pravo iz čl. 34
Ustava SRJ ″da biraju i budu birani″.
Ova ustavna žalba nikada nije prezentovana javnosti, niti je Savezni ustavni sud o istoj
odlučivao. Ustoličenju Vojislava Koštunice za predsednika SRJ, sa stanovišta hronologije
pravnih akata ostalo je tajna, baš onako kako je starac Vukićević i rekao u momentu koji je
prethodio velikoj istorijskoj podvali. Režiju prevare Slobodana Miloševića odigrali su najbliži
njegovi saradnici, uz pomoć direktnog protivkandidata Vojislava Koštunice.
Režiju sakaćenja izbomog postupka i izdaju profesije, oličene u strmoglavom porazu
prava, kreirala su dva Miloševićeva dugogodišnja prijatelja - Borivoje Vukićevic i Milisav
Milenković, a prihvatili ostali članovi Savezne izborne komisije. Svoje nepristajanje na
uginuće pravnog poriva overila sam ostavkom od 7. oktobra 2000. godine, ali se ljudskog
užasa, videnog tih dana, nikada ne bih oslobodila da nisam ispisala ove redove.
Iznos od 70 miliona dolara, izvojen iz budžeta SAD, sve to je pokrio. Izdajnicima to nije
donelo nikakav lični prosperitet. To je berićet svake izdaje..."...

zanimljivo...

Uze mi post sa tastature.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:458538-Majkl-Hadson-za-Novosti-Iz-Srbije-izneta-51-milijarda-dolara

" Majkl Hadson za „Novosti“: Iz Srbije izneta 51 milijarda dolara
Aleksandar Palić | 12. oktobar 2013. 21:28 | Komentara: 76

Majkl Hadson, urednik iz Vašingtona, o „ofšor skandalima“ u našoj zemlji posle 2000. godine. Srbija u samom svetskom vrhu po ilegalnim tokovima kapitala. U stotinama privatizacija strani kupac učestvovao samo formalno. Imovina preduzeća preuzimana, a radnici terani na ulicu.

DOMAĆI biznismeni bliski vlastima su preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način izneli čak 51 milijardu dolara. Ovo u razgovoru za „Novosti“ iznosi Majkl Hadson, urednik „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo“ iz Vašingtona, koji je nedavno objavio rezultate 15-mesečnog proučavanja ofšor skandala u našoj zemlji.

Građanima Srbije je tako samo nekoliko dana posle 5. oktobra stigla „čestitka“ za godišnjicu demokratskih promena, ali umesto posvete, međunarodni tim novinara je poslao statistiku o tome kako su u prvoj deceniji ovog veka opljačkana državna preduzeća, a novac raznim transakcijama prebačen u inostranstvo.

- Podaci do kojih smo došli pokazuju da je Srbija među vodećim državama u svetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je vašu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala. Ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države. Na primer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Nije ovo problem samo Srbije, ofšor skandala ima u celom svetu, pa i u najrazvijenijim državama kao što su SAD i Velika Britanija, ali je cifra od preko 50 milijardi dolara zaista šokantna - objašnjava Hadson...

 

"...Koliko srpskih preduzeća je uništeno u ofšor skandalima?

- Skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine je obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja. Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Deo njih je propao jer se posle teške ekonomske situacije, ratova i sankcija iz devedesetih godina nisu snašli na slobodnom tržištu, ali je znatno veći broj firmi koje su uništene spornom privatizacijom i preko tajnih ofšor kompanija..."...

 

..."...STRANI FAKTOR

* ČINI se da ni Evropska unija nije dovoljno doprinela da se zaustavi ilegalni odliv kapitala iz Srbije?

- Sigurno je da su pored Vlade Srbije, i međunarodne organizacije mogle više da doprinesu u borbi protiv ove vrste zloupotreba. Kritičari ofšor sistema tvrde da za dešavanja u Srbiji krivicu snose i takozvani ofšor promoteri kao što su računovođe, bankari i posrednici. Oni su dizajnirali sistem koji malu i ekonomski zavisnu zemlju poput Srbije ostavlja na milost i nemilost ofšor manipulatorima - naglašava Hadson...".