Александар Павић: О акцији „7000“ поводом 20-годишњице Сребренице
Душан Машић, који се представља као „новинар“ BBC, покушава преко „Твитера“ да скупи 7.000 људи који би, 11. јула, на 20-годишњицу догађаја у Сребреници, легли испред Народне скупштине. Ево његовог образложења:
„Седамдесет, 700 или 7.000, колико год, то ће бити најмасовнији скуп саосећања са жртвама Сребренице. Број нам није циљ… Заиста покушавамо на разне начине да објаснимо људима да је 8.372 људи нестало или убијено тог дана или тих дана у Сребреници. Постоји читав низ околности због којих ми нисмо могли тада на прави начин да извештавамо шта се десило, али то не оправдава све оно што се данас налази у уџбеницима, не оправдава начин на који људи причају о том злочину. Желео бих да се подвуче црта, да покажемо да смо данас другачији, да Србија 2015. године није исто што и Србија пре 20 година и да смогнемо снаге да признамо шта се десило и да идемо даље”.
Шта то тачно треба Србија да призна? Да се до дан-данас, чак и по пресудама Хашког трибунала, не зна тачан број убијених у јулу 1995? Да се не зна ни колико их је погубљено, колико страдало у борбама, а колико умрло природном смрћу, ни тачно кад? Да Трибунал до-дан данас не може чак да наведе ни ко је тачно издао наређења за погубљења која се јесу десила, ни зашто? Да је главни осуђени за учествовање у погубљењима, које је признао у склопу нагодбе са Трибуналом – Хрват из околине Тузле, Дражен Ердемовић, који је ратовао за све три војске у БиХ током рата?
Машић је савршен пример „новинарства“ које данас гаје западни мас-медији попут BBC. Већа анти-реклама од њега им и није потребна.
Новинар BBC из неке претходне, очигледно неупоредиво професионалније генерације, Џонатан Рупер, годинама се бави феноменом Сребренице. Између осталог, Рупер је написао да „премиса по којој су српске снаге погубиле 7.000-8.000 људи никада није била валидна“, и да је меморијал у Поточарима – на који се Машић позива – „споменик напумпаном броју жртава само једне стране“ и да „не служи ни истини ни циљу помирења“. Рупер се, иначе, посебно истакао у својим анализама „игри бројки“ са сребреничким жртвама, све у циљу њихове манипулације у политичке и геополитичке сврхе. Другим речима, бавио се новинарством – пољем које је Машићу очигледно непознаница.
А шта би то могао бити Машићев прави мотив, осим изазивања међуверске мржње, подстицања верског и националног екстремизма, и ширења дезинформација? Најбоље је прочитати шта неки од некад „његових“ кажу о њему. На пример, „Е-новине“:
„Душан Машић, у новинарству од 1989. године, брзо је напредовао у служби, од радијског сарадника, скупштинског извештача, до уредника информативног програма 1995. године, аутора у дражесном Нин-у, стижући факултативно и до намештења где је лова, до фамозног АНЕМ и још фамознијег International Research & Exchanges (IREX) боарда из Вашингтона, као овлашћени заступник за расподелу USAID средстава за најнезависније међу независним медијима. Почетком 2000, кад се, малтене сам са Вераном (Матићем), изборио за наше медијске слободе и попут многобројних заслужних из тог доба који су револуционарна знања материјализовали по институцијама система, амбасадама у топлим земљама и невладиним организацијама, Машић је пронашао утеху као Извршни директор Г17 плус (ма сигурно се сећате те групе), а лични мир и просперитет као службеник знаменитог и платежног BBC Worldwide Limited“.
Дакле, могло би се, по овоме, глатко закључити да „платежност“ стоји иза Машићевог „саосећања са жртвама“ – које се, уз то, баш некако поклапа са намерама Британије, Машићеве земље-послодавца, да прогура „резолуцију о Сребреници“ кроз Савет безбедноси УН.
Ипак, има нас вероватно много више који не сматрамо да Машић има ни основа, ни право на свој неискрени, лажљиви и крајње злонамерни и опасни „перформанс“, поготово у ово време растућих тензија, и на локалном, и на регионалном и на ширем плану.
Priznajemo ono isto sto su i oni priznali - da su kamionima dovlacili tela sa raznih grobalja i onda ih ponovo zakopavali, zatim tela iz okrsaja sa drugih lokacija sirom zemlje, kao i da medju navodno genocidiranim ima vise stotina ljudi koji su zivi i zdravi i primaju penziju i dalje svakog meseca itd.
Утицајни твитетараши организују још једну акцију... редови на Идеиним касама у пола седам изјутра спремају се на још једну одсудну битку за најнепосећенији хепенинг...
иначе предлажем колегама твитерашима, форумашима а иним... ако се већ неко није сетио. Ред је пружити подршку овом колези новинари који се шверцује као људско биће... ред би био да се у што већем броју појавимо тај дан испред скупштине... у што што што већем броју... с тим да свако има или шубару са кокардом или коју од оних црних пиратско-четничких застава, јање на ражњу и остале реквизите да им скуп заличи на Равногорски уранак.
Утицајни твитетараши организују још једну акцију... редови на Идеиним касама у пола седам изјутра спремају се на још једну одсудну битку за најнепосећенији хепенинг...
иначе предлажем колегама твитерашима, форумашима а иним... ако се већ неко није сетио. Ред је пружити подршку овом колези новинари који се шверцује као људско биће... ред би био да се у што већем броју појавимо тај дан испред скупштине... у што што што већем броју... с тим да свако има или шубару са кокардом или коју од оних црних пиратско-четничких застава, јање на ражњу и остале реквизите да им скуп заличи на Равногорски уранак.
то би био ред.
Apsolutno podržavam, neka svi dođu. Od žena u crnom, elite iz kruga dvojke pa do rozekošuljaša i ostalih. Zanima me da li će organi reda i gonjenja primeniti ovaj taze donešen zakon u kom lepo piše da je zabranjeno okupljanje ispred skupštine.
Mašić: Protestom da pokažemo saosećanje sa žrtvama u Srebrenici
BEOGRAD -
Novinar Dušan Mašić, koji je preko društvenih mreža pokrenuo inicijativu da 11. jula povodom dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici u Beogradu sedam hiljada ljudi legne ispred Narodne Skupštine u znak saosećanja sa žrtvama, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da bi to bila veoma značajna manifestacija kojom bi se iskazao i protest prema načinu na koji se naše društvo odnosi prema tom događaju unazad dve decenije. ...
"To je građanska inicijativa, protest individualaca koji žele da pokažu da saosećaju sa tim što se desilo u Srebrenici. Tu neće biti ni bine, ni govornika, već samo manifestacija kojom se iskazuje protest ležanjem protiv načina na koji se svih ovih 20 godina odnosilo prema zločinu u Srebrenici i poruka da saosećamo sa svima koji su tad nastradali ", kazao je Mašić u emisiji "Pravi ugao" RTV-a.
On je kazao da je do sad prijavljeno oko 500 učesnika, među kojima ima i političara, te da brojka od 7.000 nije ultimativni cilj, jer, kako je naveo, "koliko god ljudi dođe, to će sigurno biti najmasovniji skup povodom Srebrenice u Beogradu".
Mašić je podsetio da je u Srebrenici ubijeno 8.372 ljudi, ali da taj zločin ne treba da se svodi na broj, već da treba da se zapitamo šta je dovelo do tog genocida i šta može da se uradi da se tako nešto ne bi desilo.
"Nadam se da ća se stvari promeniti i da ćemo ubuduće imati drugačiju diskusiju o ovoj temi, ili promenu udžbenika, kako bi naša deca imala drugačiji odnos prema tom pitanju, nego što imamo mi danas", istakao je.
Prema njegovim rečima, iako Srbija 2015. godine nije isto što i Srbija 1995. godina, ipak je model razmišljanja o pitanju Srebrenice i dalje sličan.
"Način razmišljanja da odnosom prema Srebrenici treba nešto da dobiješ ili izgubiš je pogrešan", naveo je on, dodajući da isto važi i za pitanje zašto nema slične inicijative za srpske žrtve. Naime, kako je istakao, to je pitanje za ljude u Hrvatskoj ili Bosni.
Dodao je da treba da se razmišlja o čišćenju u svom dvorištu, te da priče o o tome šta se radi na drugoj strani ne vode ničemu.
"Jako je bitno koja će se slika poslati iz Beograda 11. jula. Da li će to biti slika Radovana Karadžića ili nešto drugo?", ukazao je Mašić.
On je upozorio i da negovanje vrednosnog sistema koji je odveo do 1995. godine i tragedije u Srebrenici može dovesti do novog zločina u budućnosti, te da je smisao njegove inicijative o građanskom protestu da se ukaže na takvu opasnost.
"Nažalost, pitanje je da li smo mi danas bliži nekom novo ratu, ili smo dalje prošlom ratu", istakao je on.
Povodom najavljene rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici i reakcija koje su usledile u Srbiji, Mašić je ocenio da je još jedna prilika propuštena da se promeni odnos prema Srebrenici. Smatra da za naše političare donošenje tog dokumenta ne bi trebalo da bude sporno, a pogotovo da ne bi trebalo da unapred projektuju šta će tamo da piše i šta će oni time dobiti ili izgubiti.
"Ovde se upada u zamku da će ta rezolucija biti neka veća priča američko-ruskih odnosa. Potpuno nepotrebno za nas. Mogli smo to da rešimo na drugačiji način. Zašto se od toga pravi problem i razmišlja u starom sistemu vrednosti?", zapitao je.
Prema njegovim rečima, plasiranjem takve polemike kroz medije kreira se atmosfera gubitka i javno mnjenje gura ka starom sistemu vrednosti.
Mašić je, komentarišući situaciju u medijima u Srbiji, kazao da ovde mediji nikad nisu bili servis građana, te da je trenutno situacija vrlo teška, kao i da se to neće promeniti "dok mediji ne budu mediji". "A s tim mora da se izbori profesija", zaključio je on.
Tema: 
