Sve je ovo tuzno gledati bole ovi jecaji jadnog coveka,ali je sebicno sa oceve i majcine strane,kakav ce sutra biti detetov zivot? Cesto ce plakati i pitati se zasto su to moji roditelji uradili,ostace mu samo njihove slike iz albuma da gleda...Ako nista drugo bar je bio vojnik a vojnici se nikada ne predaju! Goran Torodorovic faca ako je neko cuo za njegovu strasnu tragediju,rekao je ja sam vojnik i ne zelim da se ubijem,jer je to i sa jedne strane kukavicki cin.

Nevezano za temu NKSAJM je malo i u pravu,koliko ima samo oficira JNA koji kad je trebalo da se brani drzava kakva takva je ali je bila Jugoslavija,oni su mahom davali otkaze. Sta je uradio Mrksic general u Krajini a ne zaboravite da je poreklom sa Vrginmosta,pokupio sve upaljace za topove,i u dogovoru sa Milosevicem prodao one ljude,pa za cega se on skolovao,i zar nije bila njegova duznost da brani svoju otadzbinu,na kraju za to je bio i placen.

Ti si jednostavno bolesna osoba. Sve sto je danas Republika Srpska, to je ono sto je vojska ostvarila, bas ta JNA o kojoj palamudis, narocito u Hercegovini. Gde je vojna cizma vojske JNA dosla na pocetku u Hercegovini, to je ostalo nase do Dejtona i danas. To samo ti i ostali srbomrzitelji ne mozete da shvatite, zato sto ste rat gledali samo na TV prijemnicima, ususkani u svojim sobama, po raznim pickovcima, a pola muske rodbine bilo posakrivano po podrumima, plaseci se mobilizacije. Masa oficira i podoficira je casno odlazilo u rat iako nisu imali nikakve veze sa Bosnom ili Hrvatskom, neki su poginuli, neki ranjeni, a neki se vratili citavi. Ti koji su ranjeni i koji su se vratili citavi, avgusta 1995-te i kasnije, su sada po samackim hotelima i budzacima koje sam naveo, dok recimo ti i ostali internet gerilci pljujete po tim ljudima.

Za sajber kurajbere kojima nije bas najasnije sta je ciji posao, vojnik nije taj koji premerava procenat teritorije, koji odlucuje kada se ide u napad, a kada se planski povlaci. O tome se odlucuje na stolu daleko iza fronta, a najcesce za pregovarackim stolom. Ti koji su se skinuli iz vojske kada je pukla prva puska, trebalo je da im se sudi za to, a nije. Dezerteri iz 1999-te, a bilo ih je mnogo, su dobili aboliciju od vrsnog vizionara Djindjica, trebalo je da im se sudi, a nije. Jedini region i grad koji su za pohvalu za vreme NATO bombardovanja je Uzice i okolina, tu se najvise ljudi javilo da brani svoje, znaci nisu slani da brane teritoriju van svoje drzave, vec svoju sopstvenu drzavu.

Dakle, ovde se ne prica o jajarama koje su pobegle iz rata, niti dezerterima druge vrste koji su se krili po podrumima ili koji su se skidali iz sluzbe, ovde se prica o vojnom licu koje je do kraja svoje sluzbe ispunjavalo sve sto se od njega trazi. Nikada ne treba opravdavati samoubistvo, samo se treba zapitati i zacuditi kako je ovo sve moguce i zasto je doslo do toga da ljudi vise nego obicno olako dizu ruku na sebe.

Video klip koji je motika postavila jasno pokazuje da je najverovatniji uzrok ove tragedije bas ono sto Sutanovac negira. Verujem da ce mu se suditi za veleizdaju drzave, kao i Tadicu, Mihajlovicu, Svilanovicu i ostalim politicarima u pokusaju. Jednog dana.

Nažalost, u interesu Šutanovca i ekipe je da se ovakvi slučajevi po svaku cjenu zataškaju i sakriju... To se vidi i po njegovoj zadnjoj izjavi. Ni jedna vlast ne trpi da joj se bilo šta zamjeri. 

ово је и више него тужно

дај да се неко запита зашто је нација дошла дотле да самохране мајке и оба родитеља скачу са зграда и још са децом

Uvijek me iznova iznenadi bezočnost političara. Goveda prokleta.

у стара добра времена и у Србији су постојале оставке.

Данас нема оставке док их не стрпају у ћорку

Da makar taj metod funkcioniše, ovako kod nas samo sitna i ponekad srednja riba strada.

Bilo je i pilota koji nisu islli u vazduh da se bore 1999 i danas jos uvek pilotiraju,a policajci cini mi se da su dobijali 1000 maraka mesecno da idu na Kosovo,takodje mnogi vojnici nisu ni hteli da idu,bio je protest 1999 u Krusevcu majki da im deca ne idu na Kosovo. Sva sreca sto je potpisan taj dejton,jer da nije pitanje da li bi i ovako izgledala Republika Srpska,Hrvati i Muslimani su skoro dosli do Banja Luke.
Kako onda da smo sve teritorije koje smo mogli,mi smo izgubili. Zapadna Slavonija,Istocna Slavonija,Krajina,Kosovo,i mnoge delove Bosne kao sto je ceo pojas Dinare,Grahovo,Glamoc,Drvar....ni more vise nemamo.

koji ste vi... ljudi skočili kroz prozor sa detetom a vi pričate o ratovima , vojsci, šta je vojnik i pljujete jedni druge. ovaj čovek je mogao biti i pekar, to što je vojnik nema nikakve veze. bio je psihički bolesnik koji nije hteo da se leči. tačka! i to što je psihički bolestan nema veze sa ratovima, nije ratovao. tačka! 

Bako, više ti nikad neću doći

Predskazanje - Baba Zuzana je zvala unuka telefonom i on joj je, na naše zaprepašćenje, rekao da ga više neće videti. Čula se i sa Palkom, kazao joj je da ne brine za dugove. Nedugo potom na vestima smo čuli da su se svi bacili sa zgrade, kaže Zdenka Ponjiger, Palkova snaja
Porodična tragedija ... Palko, Milan i Ilonka Ponjiger

Trogodišnji Milan Ponjiger, koji je preživeo porodično samoubistvo posle pada sa šestog sprata vojnog samačkog hotela u Beogradu sa ocem Palkom (51) i majkom Ilonkom (47), pre tragedije je u telefonskom razgovoru poručio svojoj babi „da nikada više neće doći kod nje!"

Palkova snaja, a Milanova strina Zdenka Ponjiger, u razgovoru za Press rekla je da su neki detalji pre tragedije slutili da bi moglo da dođe do najgoreg, ali da niko nije verovao da će se to desiti.
Popustilo zdravlje

- Palkova majka Zuzana je svakodnevno zvala sina i često tražila od njega da mu da slušalicu da čuje njenog mezimca Milana. Tog dana je pitala dete kada će doći kod nje u Bingulu, a mali joj je na njeno zaprepašćenje, rekao: „Bako, više ti nikada neću doći." Pričala je i sa Palkom, pitala ga da plati neke račune i on joj je rekao: „Ništa se ti ne sekiraj, sve će se to srediti." Posle smo na televiziji videli da je neko skočio sa njihove zgrade i shvatili smo da su to oni - priča Zdenka Ponjiger.
Bar da su nam javili....

Porodica Ponjiger je za strašnu vest o samoubilačkom skoku svojih najmilijih saznala iz medija.

- Niko nam nije javio! Čini mi se da bismo drugačije podneli da je došla vojna policija i saopštila nam da su mrtvi. Bila sam na poslu kada mi je šogor rekao da je na internetu pročitao da je Palko poginuo sa ženom i detetom. Doživela sam šok, u tom trenutku ne bi znala da kažem koliko je dva plus dva. Posle toga smo u vestima na televiziji čuli šta se dogodilo - prepričava nam Zdenka porodičnu dramu.


Snaja Palka Ponjigera, inače vojnog penzionera, tvrdi da uzrok tragedije nisu besparica i nemaština, već njegovo teško psihičko stanje.

- Palko je završio vojnu školu u Rajlovcu i radio je u Sarajevu. Bio je penzionisani kapetan prve klase Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Kada je izbio rat, sve je izgubio. Morao je da napusti svoj trosoban stan i pobegne u Srbiju. Zdravlje je počelo da mu popušta i posle rata je morao da operiše srce. Pre više od godinu dana i živci su mu naglo popustili, ali je odbijao da ide na ispitivanje. Uzimao je terapiju, ali je voleo i da popije, pa mu je stanje bilo sve gore. Primetili smo da se ponaša drugačije, ali niko nije znao šta je u njegovoj glavi - kaže Zdenka Ponjiger.

Ona kaže da se nikome nije žalio na svoje stanje niti je tražio da mu porodica pomogne.

- Nije bio materijalno ugrožen. Imao je vojnu penziju od 45.000 dinara, a posle očeve smrti je nasledio kuću, zemljište i voćnjak. Ali, tištilo ga je što u Beogradu ne može da dobije vojni stan u zamenu za onaj izgubljeni u Sarajevu - navodi Palkova snaja.

Zdenka kaže da je Palkova supruga Ilonka odgovorna za porodičnu tragediju.
- Krivim Ilonku što je odbila da potpiše uput Doma zdravlja u Erdeviku da Palko ide na psihijatrijsko lečenje. Govorila je: „Meni je sa njim dobro i ovako" i nije htela da posluša savete lekara. Odgovorna je i vojska zbog toga što nije insistirala da bude smešten na VMA i tamo bude podvrgnut lečenju. Nije mi jasno zašto Ilonka nije izbegla samoubilački skok? Zašto se nije sklonila sa detetom? Ne znamo šta se dešavalo pre tragedije ni kako se sve odigralo, ali čak i ako joj je pretio, trebalo je nešto da preduzme i zaštiti dete - ogorčeno kaže Zdenka.

Danas sahrana

Palkov sestrić Miroslav juče je posetio malog Milana pre nego što su ga uveli u operacionu salu.
Imao je „mercedes", mogao je da živi kao car na selu, ali hteo je u grad

Palko je, prema Zdenkinim rečima, boravio u Binguli samo preko leta.

- Živeli su u vojnom samačkom hotelu, u sobičku tri sa tri. U selo je dolazio samo preko leta, iako mu je cela familija živela ovde. Ovde je mogao da živi kao car. Imali su automobil „mercedes" i odavde su mogli da putuju gde god su hteli, ali on nije mogao da preboli stan u Sarajevu. Nedavno je bio kod advokata u Šidu i platio mu da pokrene postupak za isplatu nadoknade za izgubljeni stan - priča nam ožalošćena snaja.


- Mali je bio raspoložen, smejao se dok je razgovarao sa Miroslavom. Pitao ga je gde su mama i tata i kada će doći kod njega u bolnicu. Sreća u nesreći je što je dete preživelo. Mi ćemo ga othraniti i brinuti o njemu. Nadam se da će se sve dobro završiti i da neće imati traume, jer je još mali - kaže snaja nesrećnog Palka Ponjigera.

Znaci mali ne zna sta je bilo ....odlicno.