Strasno....

Drago mi je da je mali ostao ziv ( za sad ) ... a za roditelje ... ne znam .. nemam reci

Ljudi imaju pravo da se igraju samo i iskljucivo sa svojim zivotom... alkoholizam, narkomanija, samoubistva, razni drugi oblici delinkventnog ponsanja...

Ovaj je nasrnuo na tudj... to je neoprostivo..

  za ovo ...

Necu vise nista da dodam .. ovo je stvarno prevrsilo svaku meru .. ako njima nije nesto bilo kako treba, zasto dete povlaciti sa sobom koje ce sad ( ako sve bude kako treba ) ostati zivo bez majke i oca

TRAGEDIJA
Detalji istrage: Palko gurnuo ženu sa simsa, pa skočio sa Milanom
Vojni penzioner Palko Ponjiger (51) gurnuo je svoju suprugu Ilonku (47) sa simsa na šestom spratu samačkog vojnog hotela u Beogradu pre nego što se i sam bacio sa trogodišnjim sinom u naručju, pokazuju prvi rezultati policijske istrage.

Na to ukazuju položaji tela, kao i izjave svedoka da je Ilonka dugo sedela na simsu. Verovatno je on nju pokušavao da ubedi da treba da se ubiju, ona ga je slepo slušala. Verovatno je hteo sve da ubrza, pa je nju gurnuo, uzeo dete u naručje i skočio. Manja mogućnost je da je skočio sa detetom, pa Ilonka od tuge za njima, dok verzija da su porodično skočili u smrt nema nijedan dokaz. Palko je počinio ubistvo, pokušaj ubistva i samoubistvo... saznajemo u policiji.
Ovaj podatak potvrđuju i malobrojni svedoci, koji su videli trenutak kada je porodica skočila sa prozora svoje hotelske sobe u Batutovoj ulici na Zvezdari.
- Prema prvim informacijama, iz sobe 616 prvo je skočila Ilonka Ponjiger, a onda je za njom skočio i Palko, koji je u rukama držao trogodišnjeg Milana. Pali su na zemlju u blizini ulaza u samački hotel. Izgledalo je kao da je žena gurnuta kroz prozor. Ona je sedela na simsu pre nego što je gurnuta, a potom se na sims popeo i čovek sa detetom u rukama. Stanari samačkog hotela izjavili su da su se čula tri udarca, jedan za drugim, ali da su tek po dolasku Hitne pomoći i policije saznali šta se dogodilo - kaže naš sagovornik iz policije.
Zdravstveno stanje dečaka, koji je zadobio teške povrede prilikom pada, juče je bilo stabilno, potvrdila je doktorka Ida Jovanović, direktorka Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
- Dečak je posle operacije obe noge i ruke van životne opasnosti i nalazi se na Odeljenju intenzivne nege. Svestan je i stalno ponavlja: „Ja sam tužan." Njegovo stanje zahteva ozbiljno bolničko lečenje i još nekoliko hirurških intervencija - rekla je dr Jovanović.
Milanovi roditelji sahranjeni su juče na seoskom groblju u Bingulama kod Šida.
Ekipa Pressa

Izvor: Press

I pitala sam se svo vreme kako je moguce da je i majku nagovorio, a on je gurnuo.
Opet kazem, drago mi je zbog deteta sto je normalno i zdravo. Vidi se da ga paze kao oci u glavi.

Gurnuio zenu, izbacio djete, pa onda on skocio.... Baš me zanima kako bi reagovali da ga je neko na pola "posla" zaustavio? 

Уручен 1.200. уговор за стамбено кредитирање војних пензионера

Министар одбране Драган Шутановац уручио је данас у Дому Војске уговор за стамбено кредитирање војних пензионера 1.200. потписнику, Драгану Трајковићу, пензионеру из Врања. Реч је о уговору о коришћењу средстава за стамбено збрињавање, којим корисници војних пензија који немају решено стамбено питање стичу право на бескаматни кредит у износу до 20.000 евра (у динарској противвредности). На тај начин, куповином стана или куће, у 79 места широм Републике Србије 1.184 војна пензионера су до сада решила стамбено питање, а данас је потписан још 31 уговор.

Том приликом, министар Шутановац је изразио задовољство што је у прилици да присуствује уручивању уговора који ће помоћи решавању стамбених питања пензионисаних војних лица.

- Знам да сте сви заслужили да то буде решено много пре него што сам ја постао министар, а чињеница да сте дочекали пензију са нерешеним стамбеним питањем говори да тај проблем дуги низ година није решаван – истакао је министар Шутановац и додао да се чине максимални напори у решавању тих питања.

Према његовим речима, иако неки кажу да је 20 хиљада евра мало за решавање стамбеног питања, када се то помножи са 1.200 људи, добија се износ од више од двадесетчетири милиона евра, што је веома значајна цифра коју је Министарство одбране издвојило.

- Већ у првим месецима следеће године биће решено још око 300 захтева, а верујем да ће се у наредном периоду решити сва стамбена питања, како пензионисаних, тако и активних припадника система одбране – нагласио је министар Шутановац подсећајући да је у потеклих пет година, по различитим моделима, решено пет хиљада стамбених питања.

Министар је топ приликом позвао све војне пензионере да приступе решавању свог стамбеног питања на тај начин, јер имају могућност избора стамбених јединица, али и коначно добијају сигуран кров над главом. Он је такође истакао да, уз такав модел стамбеног решавања, као и уз месечне надокнаде за ту намену, нико у Србији не може да се назове војним бескућником.

Пензионисани старији водник прве класе из Врања Драгану Трајковићу, коме је министар Шутановац данас свечано уручио уговор, пензионисан је 2000. године у Прешеву.

- Живим са породицом Врању и данас сам срећан јер сам после дуго година чекања добио могућност да имам кров над главом. Само они који немају стан или кућу знају колико су дуге те године. Захваљујући кредиту од двадесет хиљада евра, моја породица и ја данас решавамо наше животно питање. Посебно ме радује чињеница што Министарство одбране није заборавило све нас кориснике војних пензија без стана, иако сам свестан да нисмо једини у овој земљи који немају решено стамбено питање, али не могу заобићи чињеницу да смо наше најбоље године даровали држави обављајући савесно и одговорно војну службу - рекао је Драган Трајковић, захваљујући се Министарству одбране, Фонду за социјално осигурање војних осигураника на брзој реакцији и решавању препознатих проблема стамбено незбринутих војних пензионера.

- Модел бесповратног стамбеног кредитирања корисника војних пензија за решавање стамбеног питања препоручио бих свакоме ко има услове за добијање кредита, јер живети у чекању и неизвесности није пут којим треба ићи - закључио је Трајковић.

ОДГОВОРИ НА НОВИНАРСКА ПИТАЊА

Говорећи о јучерашњем трагичном догађају, министар је истакао да су се том приликом појавили различити коментари који су, пре свега ослоњени на дневну политику, у жељи да се критикује рад Министарства одбране.

- Реч је о лицу које је 2001. отишло у пензију, а од 2003. године живи у војном самачком дому са породицом, измирује своје обавезе уредно и никада није било у плану да буде исељаван из тог објекта. С друге стране, војни пензионер који има 47.000 динара пензије уз увећане трошкове живота у износу од 4.000 динара, има за четвртину веће примање од професионалног војника или за петину више од просечног пензионера у Србији – истакао је министар Шутановац оцењујући да окидач за трагедију није био социјалне природе, а истрага ће утврдити околности трагедије.

Када је реч о избору новог начелника Генералштаба, министар је истакао да њега поставља директно председник Републике, а да он даје само мишљење.

- Ових дана чекамо да председник Тадић упути на мишљење име генерала који ће наследити генерала Милетића, а ја сам надлежан да пошаљем предлоге за остала генералска места, што ће такође у наредним данима бити учињено – поручио је министар Шутановац.

Одговарајући на питања о планираном четвороструком повећању наших припадника у мировним мисијама широм света, министар је истакао да је са Уједињеним нацијама потписан „стенд бај“ аранжман, што значи да у веома кратком временском року можемо да ангажујемо припаднике наше војске у мировним операцијама УН.

- У овом тренутку, планирамо повећање наших припадника у Либану, али по поменутом уговору, где год буде било потребно, можемо да пошаљемо наше војнике. Тренутно не можемо рећи које су то земље, појединачно – нагласио је министар Шутановац.

Оцењујући успех професионализације, министар је истакао да је једини проблем вишеструко више пријављених кандидата од броја предвиђених места.

- Војска Србије, према формацији треба да има 11.000 војника по уговору, хиљаду места за оне који желе да се пријаве за добровољно служење војног рока – истакао је министар додајући да сматра да је професионализација урађена јако коректно, што су потврдили и министри одбране Аустрије и Норвешке који су недавно боравили у Србији. Наш модел, додао је, користи се у Аустрији и још неким земљама у жељи да и они на најбољи могући начин професионализују своју војску. Министар Шутановац је, такође, поручио, оповргавајући на гласине о смањењу бројног стања војске, да је број војске у овом мандату повећан, и да за исти новац, данас имамо потпуно професионални састав који је вишеструко оперативнији од оног који су чинили регрути.

http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3430

Baciti se ili krepati od zime kad te šutnu na ulicu, koja je razlika?

Neću više da letim. Ne sviđa mi se letenje. Sad sam ja živ, a tata je mrtav', riječi malog Milana Ponjigera ne mogu da ostave ravnodušnim sestre i ljekare na Univerzitetskoj dječjoj klinici u Tiršovoj ulici koji danonoćno brinu o njegovom oporavku.

Čitava Srbija strepi nad sudbinom mališana koji je u trenutku ostao bez roditelja i bez bezbrižnog detinjstva. Milan će živjeti, svi sada ponavljaju sa olakšanjem. Ali pred njim je još dug oporavak i teška borba. Borba sa povredama i ona još teža, sa ožiljcima na duši.

To je epilog tragedije koja je u utorak zadesila porodicu Ponjiger. Poslije skoka sa šestog sprata vojnog samačkog hotela "Zvezdara" u Batutovoj ulici u Beogradu, otac i majka ostali su na mjestu mrtvi, dok je dječak sa teškim povredama opasnim po život zbrinut u Univeritetskoj dječjoj klinici.

Dani i noći sada su mu ispunjeni sjećanjima na tragičan pad u očevom naručju.

'Uzeo me je u ruke i rekao da idemo da se spustimo niz tobogan', stalno ponavlja Milan.

Vrijeme provodi gledajući crtaće na televiziji i slušajući priče koje mu čitaju medicinske sestre na odjeljenju intezivne nege. Onda se sjeti majke, kaže da mu nedostaje i rasplače se. Iako je veći dio vremena tužan, ljekari kažu da nije gubio apetit. Do danas ga niko nije posjetio.

Povrijeđeni dječak u petak će sa intenzivne nege biti prebačen na odjeljenje ortopedije. Prethodno su mu operisane obje natkoljenice, kuk i obje podlaktice i nadlaktice.

Iako je ostao bez roditelja i doma, mali Milan nije sam. Bratić njegovog oca Miroslav Ponjiger želi da preuzme brigu o dječaku. Odluku o njegovoj sudbini, ipak, trebalo bi da donese Centar za socijalni rad.

'U slučajevima kada maloljetna djeca, na ovakav ili sličan način, ostanu bez roditelja, u velikom broju slučajeva brigu o djeci preuzima neko od srodnika - ujaci, tetke, stričevi, babe i djedovi', kažu u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

U najboljem interesu djeteta je da odrasta u porodičnom okruženju. Kada bliski srodnici ne žele, ne mogu ili su neadekvatni da se staraju o djeci, djeca se smještaju u hraniteljske porodice. Ukoliko nema ni hraniteljske porodice, brigu preuzimaju ustanove socijalne zaštite.

U centru kažu da i poslije zbrinjavanja djeteta nastavljaju da prate njihovo odrastanje, da ih finansijski pomažu i obezbjeđuju psihološku podršku njima i njihovim starateljima.

Ilonka prije tragedije prala prozor

Penzionisani kapetan Palko Ponjiger (51), prema prvim, nezvaničnim indicijama i rezultatima istrage, gurnuo je svoju suprugu Ilonku (47), dok je prala prozore na šestom spratu, a potom sa sinom skočio za njom. Nesrećna žena prethodno je skuvala ručak i postavila sto.

Pripadnici vojne policije i njihove kolege iz PU Beograd nisu ništa sumnjivo primijetili kada su ušli u sobu porodice Ponjiger, u vojnom samačkom hotelu "Zvezdara".

'Na šporetu je bila šerpa sa ručkom i postavljen sto', prepričava jedan od policajaca koji su prvi ušli u sobu.

'Prozor je bio širom otvoren. Jedno okno je bilo upravo oprano, a drugo započeto. Kraj prozora je stajala tečnost i krpa za pranje.'

Odmah poslije tragedije i pokušaja oživljavanja, tijela supružnika poslata su na Institut za sudsku medicinu. Prvi rezultati obdukcije govore da nema tragova borbe, niti odbrambenih rana. Čekaju se, međutim, rezultati toksikoloških analiza, koji bi trebalo da odgovore na pitanje da li je u krvi bračnog para bilo nekih supstanci ili alkohola.

Komšije i rođaci Ponjigerovih navode da je Palko u posljednje vrijeme imao psihičkih problema, ali da li je zaista gurnuo suprugu, a zatim se sa sinom bacio u ponor u trenutku nervnog rastrojstva, znaće se na kraju istrage.

'Palko je uzimao lijekove, a znao je i da popije alkohol', pričaju rođaci. Ipak, nikada nije digao ruku na Ilonku, niti na sina.

Čekali ga 18 godina

Palko i Ilonka Ponjiger čitavih 18 godina nisu mogli da imaju djece. Milana su konačno dobili zahvaljujući veštačkoj oplodnji za šta su izdvojili čitavu svoju ušteđevinu.

O tome je Palko, kroz plač, govorio na skupštini Udruženja vojnih beskućnika u junu. Snimak tog govora objavljen je tada na sajtu YouTube.

http://www.mojevijesti.ba/novost/107017/Tuzni-djecak-Milan-zove-mamu-i-tatu