Kameno srce

Tokom Drugog svetskog rata nacisti su zarobili mnogobrojne pripadnike Crvene armije. Sovjeti su takođe držali zarobljene nemačke vojnike. Ipak, Josif Visarionovič Staljin, sovjetski predsednik i generalni sekretar Komunističke partije, odbio je da s Nemcima razmeni zarobljenike. Nemci su bili iznenađeni Staljinovom odlukom budući da je među zarobljenicima bio i njegov sin Jakov. Tako je Jakov umro u nacističkom logoru. Drugi Staljinov sin, Vasilij, umro je od alkoholizma 1962. godine.

Zagrizi metak!

Ako čovek može da se zaštiti od revolverske paljbe, zašto to ne bi mogao i njegov najverniji prijatelj? Izumitelji iz nemačkog preduzeća „Meler” postavili su sebi to pitanje i ubrzo odlučili da i za pse naprave prsluk otporan na metke. Krajem novembra ove godine zaštitno odelo namenjeno četvoronošcima prvi put je prikazano na izložbi sigurnosne opreme u Parizu. Prsluk se pravi u šest veličina, a njegova cena je između 800 i 1000 evra.

Sve zbog frizure

U decembru 1999. godine britanski list „Gardijan” dodelio je nagradu za najgori odnos jednog britanskog političara prema javnosti. Nagradu je jednoglasnom odlukom osvojio zamenik premijera Džon Preskot. Zašto? Zato što je odlučio da automobilom prevali sto pedeset metara do kongresne sale gde je održao govor o tome kako Britanci treba što manje da koriste svoje automobile kako ne bi zagađivali okolinu!
Posle buke koja se digla u javnosti, zamenik premijera morao je da pruži neko objašnjenje. Ono je bilo takođe neočekivano. Navodno, Džon Preskot morao je da se vozi automobilom i tih tričavih sto pedeset metara jer je sa njim bila njegova supruga. A ona je neposredno pre toga bila kod frizera. Budući da nipošto nije želela da joj vetar pokvari frizuru, gospođa Preskot zahtevala je da „putuju“ kolima.

Engleski humor

Čak i najveće filmske kompanije ponekad nisu dovoljno oprezne kada unajmljuju prevodioce, posebno kad je reč o takozvanim manje poznatim jezicima, odnosno, onim jezicima koje američka filmska publika uglavnom ne razume.
U sceni jednog filma čija se radnja dešava u Africi do poglavice plemena treba da dotrči glasnik i saopšti mu vest veoma važnu za čitavo pleme. Zbog toga su producenti unajmili jednog engleskog filologa, stručnjaka za svahili, da obuči glumca i nauči ga da na svahiliju pravilno izgovori rečenicu koja piše u scenariju. Sve je išlo glatko dok film posle izvesnog vremena nije prikazan u Najrobiju gde svi naravno govore svahili. Filmska drama odjednom se pretvorila u komediju i gledaoci su se previjali od smeha. Bilo je jasno da je prevodilac napravio nekakvu grešku. Producenti su odmah saznali da je ono što je glasnik na svahiliju izgovorio poglavici glasilo:
„Baš su me malo platili za ovu glupu ulogu”.

Kiša ptica...

U severnoj kineskoj provinciji Džijangsu 3. februara 2004. godine neobjašnjivo je sa neba kao kiša palo mrtvo približno 10.000 svraka. Većina je već bila mrtva dok je manji broj ozbiljno ozleđen, kada su pali na Sangongdijan, selo koje je udaljeno samo nekoliko kilometara od grada Taihou. Ptice su pokupljene i poslate na ispitivanje uzroka smrti. Zvanično je saopšteno da nisu nađeni tragovi ptičijeg gripa koji je harao u dvanaest od postojeće trideset jedne kineske provincije, kao ni nekog otrova na koji se prvobitno sumnjalo.

Nema prosjačenja za vodene nimfe!

U januaru 2004. godine u Češkoj uhapšen je jedan prosjak. Ništa ne bi bilo neobično da taj prosjak nije bio u kostimu vodene nimfe. Razlog zašto se ovaj četrdesetsedmogodišnjak ovako obukao je jednostavan, zapravo, on je želeo da zaplaši mlade koji su koristili jezero nadomak grada Brno za klizanje i zimsku igru. Prosjak je, izlazeći u kostimu ukrašenom zelenim trakama, govorio deci da će, ukoliko mu ne odvoje određenu sumu sitniša, biti primoran da svojim činima razbije led što deci nikako nije odgovaralo, pa su ga prijavila vlastima. Posle hapšenja jedan od policajaca je izjavio:
„U Brnu nije nikom dozvoljeno da prosi, pa čak ni vodenim nimfama”.

Mačke love miševe, ili...!?

Kako pričaju stanovnici sela Garbhesvar u Indiji, u novembru 2003. godine videli su kako jedan pacov iskače iz svog skloništa na obali obližnje rečice, napada mačku koja je tuda prolazila i odvlači noseći je u zubima do rupe iz koje je upravo iskočio. Dakle, mačke, pazite se! Na vas je došao red.



Predugačko

Francuskog pisca Antoana de Rivarola (1753–1801) neki osrednji pesnik upitao je jednom prilikom šta misli o dvostihu koji je napisao.
„Odlična pesma”, odgovorio mu je Antoan de Rivarol, „ali mi se čini da je predugačka”.

Porez i miris

U nameri da rimsku državu ekonomski osnaži i vrati joj staru slavu, rimski car Vespazijan (9–79) uveo je poreze na sve i svašta. Između ostalog, građani Rima morali su da plaćaju porez na javne nužnike. Kada se Vespazijanov sin Titus usprotivio ovoj očevoj odluci smatrajući je nedostojnom svakog čoveka, Vespazijan je zgrabio šaku novčića i prineo je sinu pod nos izgovarajući čuvenu rečenicu: „No olet!” („Ne smrde!”)
U spomen na ovaj događaj javne toalete u Francuskoj nazivaju i „Vespasiennes”.

Isključi umetnika!

Engleski likovni umetnik Martin Krid 2001. godine osvojio je uglednu „Tarnerovu” nagradu za slikarstvo. Nagrađeni rad nosio je naziv „Svetlo se pali i gasi”. Kao što se može naslutiti, reč je o konceptualnoj umetnosti: Martin Krid je smislio da u određenoj prostoriji umetnik jednostavno pali i gasi svetlo. I tako nekoliko časova...
Shvativši kuda odlazi novac od poreza i za kakvo je delo umetnik dobio priznanje i značajan novčani iznos, nezadovoljni ljudi su ispred galerije gde je Krid palio i gasio svetlo održali protestni skup. Okupljeni su nosili baterijske lampe. Uperili su ih prema galeriji i onda palili i gasili svetlo. Uzalud su se bunili. Nagrada mu je bila isplaćena.

Majke – šampioni

Dvadesetosmogodišnja Fatma Sajgi novembra 2003. godine postigla je neverovatan rekord. Naime, rodila je trojke i to šesti put zaredom. Fatma se porodila u mestu Katha blizu grada Adama, u Turskoj, gde živi od rođenja. Njen suprug Mehmet zarađuje oko dvanaest američkih dolara mesečno kao pevač na svadbama.
Ovaj nesvakidašnji rekord ipak nije svih vremena jer je u razdoblju od 1839. do 1886. godine srećna majka Magdalena Granata rodila trojke i to – petnaest puta zaredom.