СВЕТА КЛАРО, ПОМОЗИ!

Чини се да је италијанска телевизија скренула с правог пута... У ствари, неки мисле да је већ одавно кренула низбрдицом која је све више удаљава од доброг укуса. На известан начин, то доказује недавни догађај који се збио у Милану. Наиме, чак 750 калуђерица из реда свете Кларе (заштитнице телевизије) молило се истовремено да програм Италијанске радио-телевизије постане културнији и... хуманији. Калуђерице су се молиле како би сви који учествују у осмишљавању и стварању телевизијског програма – од редитеља, до продуцената и глумаца – схватили важност и значај своје улоге у образовању генерација.

ВРЕМЕ НА СТРАНИ ЖЕНА     

Док се спољашњи изглед мушкараца током година не мења у односу на човека из прошлости, изглед жена побољшава се из генерације у генерацију. Кратко речено, еволуција жене чини све лепшим, док мушкарци остају мање-више онакви какви су били у прошлости. Ово је закључак истраживања научника Универзитета у Хелсинкију (Финска) који су проучавали изглед више хиљада жена и мушкараца у временском раздобљу од пола века. Закључак је једноставан: свака кћи лепша је од мајке! Осим тога, лепе жене чешће рађају кћерке, тако да се лепота и тим путем наслеђује.
Ово истраживање има и један додатак који говори о томе да је и заводљивост наследна. А као што је многима познато, она често нема никакве везе с лепотом.

ГРОБЉЕ НА ПРОДАЈУ

Недавно је објављен оглас да се у унутрашњости Аргентине, у месту Ентре Риос, продаје гробље Колинас. На продају су, осим земљишта, гробнице, капеле и – мртви. Гробље се продаје уз услов да нови власник настави да сахрањује житеље Ентре Риоса и околине. Уместо да забрине људе који на поменутом гробљу имају сахрањене претке и рођаке, ова вест веома их је обрадовала. Јер, бивши власник нестао је пре извесног времена, гробље је било запуштено и у огромним дуговима.

ЈОГОМ ПРОТИВ ГРИПА

Готово сви светски медији свакодневно доносе вести о новом грипу Х1Н1 и начинима на које људи могу да се одбране од вируса. Сваки вид заштите у том погледу добро је дошао. На пример, на индијској телевизији недавно се појавио Баба Рандев, познати јогин. Он је саветовао милионском гледалишту да свакодневно вежба јогу јер ће, каже он, тако ојачати одбрамбену моћ организма. Осим тога препоручио је прављење чајева од једне врсте босиљка и љутих папричица.

ПЛАТИ ДА ТЕ СПАСЕМ 
       
Скот Мејсон није могао да поверује кад му је стигао рачун на двадесет пет хиљада долара. Толико су наумили да му наплате ренџери који су га у априлу ове године нашли и спасли. Седамнаестогодишњи Мејсон, који живи у Халифаксу, америчка држава Масачусетс, заиста је непромишљено сам кренуо пут врха Маунт Вашингтона пренебрегавши упозорења да се спрема велика мећава и олујни ветрови. Кад је у једном тренутку схватио да се изгубио, сва је срећа да је имао при руци мобилни телефон којим је позвао спасилачку екипу. Нашли су га за два дана и избавили из снега и леда.
Скот Мејсон каже да ће, макар ишао и на суд, све учинити да избегне плаћање рачуна. Тим Ацерно, један од чланова спасилачке екипе, објашњава да његова служба мора да наплати трошкове оним особама за које се испостави да су тврдоглаво срљале у дивљину упркос упозорењима да то не чине. Скот Мејсон није једини од кога траже наплату трошкова. Од сто тридесет једне успешне акције спасавања, осим Мејсона, рачун су послали на још четрдесет адреса.

КОНДУКТЕР – НОБЕЛОВАЦ

Кад је 1920. године у велику америчку информативну агенцију стигла вест да је Норвежанин Кнут Хамсун (1859–1952) добио Нобелову награду за књижевност, тамошњи шефови нашли су се у чуду. Пошто нико од њих није знао ко је Хамсун, позвали су стручњака за европске културне послове. Он је био изненађен шефовском необавештеношћу и приметио да Американци имају посебан разлог да се занимају за знаменитог писца јер је Хамсун својевремено радио као кондуктер у трамвају у Чикагу. Један од шефова забележио је на брзину тај податак и пожурио да коначно уобличи вест. После неколико сати, на првим странама многих америчких новина које је поменута агенција снабдевала вестима, могао се прочитати овакав наслов:
„Кондуктер трамваја из Чикага добио Нобелову награду”.

ГДЕ ЈЕ ТУ ЗАПЛЕТ?

Чувени ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо (1856–1950) поверио је једном приликом неком младом новинару неколико података о свом будућем делу. Затим му је рекао:
„Могу да вам испричам и садржај комедије коју сам управо написао. Ево, овако. Први чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Други чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Трећи чин. Муж упита: ’Да ли ме волиш?’ Жена одговори: ’Обожавам те.’ Завеса.”
„Дивно”, промуца збуњено новинар, „али, извините, где је ту заплет?”
„Заплет?”, спремно дочека Шо и одмах му, у свом стилу, одговори: „Заплет је у томе што у сва три чина глуми иста жена, док је у сваком чину други муж”.

ИЗВОР МЛАДОСТИ

Средином деведесетих година прошлог века у једном од водећих кинеских листова „China News Service” објављена је вест да у селу Фуђинг, у провинцији Љаонинг, живи чудесно виталан брачни пар Џу Линахју и Ли Гуиронг. Разлог је, кажу супружници, извор воде који имају у дворишту. Иако су увелико зашли у осамдесете, то се не примећује. Џу има густу и сјајну косу, а Ли тек ретке седе власи.
За њихов извор младости заинтересовали су се и неки научници који сада помно испитују чудновату воду, преноси лист, не износећи да ли су је они, и с каквим успехом, и сами пробали.

КРАЉ НА ПРОДАЈУ

Недељама се с нестрпљењем ишчекивала продаја у аукцијској кући у Чикагу, као и увек кад нешто има везе с краљем рока. Од око двеста понуђених предмета који су имали неке везе или су заиста припадали Елвису Преслију (1935–1977), најзанимљивији је био прамен његове косе. Предвиђања цене кретала су се од осам до сто осам хиљада долара. Аукција је окончана 19. октобра и, на прилично незадовољство власника, за Елвисову локну засад непознати купац издвојио је „мршавих” петнаест хиљада долара. Од осталих предмета вредних помена занимање је изазвала и кошуља која је продата за педесет две хиљаде долара. У понуди су још биле плоче, фотографије, лутке и „пез” спремишта за бомбоне у облику краља рока.
Сви ти предмети били су власништво Гарија Пепера који је био председник клуба обожавалаца Елвиса Преслија, али и пријатељ ове музичке легенде, што је потврђено на многим заједничким фотографијама. Пепер, који је боловао од церебралне парализе, умро је три године после Елвиса. Све предмете које је сакупљао оставио је медицинској сестри која га је неговала, а њени наследници су збирку уредно продали.
За многе је било изненађење што је тај прамен косе, за који се верује да потиче из 1958. године, кад се Пресли пријавио за војску, достигао тако ниску цену. Јер, пре неколико година један увојак Елвисове косе његов берберин успео је да прода чак за сто петнаест хиљада долара.

hahhahahahaha najaci lik