ЦРНИ ЛАК

Један београдски лекар, стручњак за токсикологију, међу својим пријатељима и колегама био је познат и као страствени сакупљач и познавалац сликарских дела. Поред тога што је зидове своје породичне куће на Црвеном крсту пунио уљима, акварелима, графикама познатих страних и домаћих академских уметника, што их је поклањао најближима, увек је био спреман да изађе у сусрет сваком ко затражи савет или процену при одабиру каквог дела. У збирци слика токсиколога, крупног и проћелавог господина, било је и уметнина купљених на „бувљацима”. Нека вредна дела набавио је ту у бесцење. За поправку неких оштећених уља давао је касније и цело богатство, а неким сликама је само мењао или поправљао оквир. Те поправке је обављао сам – учврстио би их, замазао бојом и враћао им пређашњи сјај. Временом је открио да се оштећења на црним оквирима најбоље прекривају црним лаком за нокте и то оним гушћим који је годинама куповао у једној приватној парфимерији у близини Каленић пијаце. Али, кад се пре извесног времена парфимерија затворила, а лака за поправку понестало, очајни љубитељ уметности нашао се на муци. Дао се у потрагу за парфимеријама и одговарајућим лаком. Нашао га је на Славији. Како на основу изгледа течности у бочицама није могао да одреди густину, а продавачица није била претерано љубазна да му помогне, замолио је да лак проба. С уживањем је гледао запрепашћење у њеним очима док је онако крупан с два прста одвијао поклопац и наносио лак на нокат малог прста. – Одговара ми – рекао је мирно, платио и изашао. Тек на улици се гласно насмејао.

ТИТАНИК ВИШЕ НЕ ЖИВИ

На вест да Милвина Дин нема довољно новца да би остала у старачком дому у енглеском граду Саутемптону, дигла се читава јавност. Зашто се толико људи узнемирило због једне деведесетседмогодишње старице? Милвина Дин званично је једини преживели путник с „Титаника”. Кад је овај прекоокеански брод 1912. године испловио из града у коме она сада живи, Милвина је имала само девет недеља. Њени родитељи кренули су пут Новог света и, како су веровали, новог и срећнијег живота. Њен отац је, нажалост, био међу 1517 страдалих кад је лађа ударила у ледени брег и убрзо потонула. Да би омогућили Милвини да и даље живи у старачком дому, умешали су се Леонардо ди Каприо, Кејт Винслет и Џејмс Камерон, главни глумци и редитељ „Титаника”, филма који је од премијере 1997. године до данас зарадио 1,8 милијарди долара. Они су сакупили тридесет хиљада долара, суму која последњем живом путнику с „Титаника” осигурава наставак боравка у дому у ком је већ дуго. Док смо писали ову вест, Милвина Дин била је још жива. Последњег дана маја придружила се свим осталим путницима с „Титаника”.

РАТ ПРОТИВ КАЛОРИЈА

У Америци је све више присталица борбе против гојазности. Прошлогодишњи извештаји потврђују да тридесет три одсто тамошњег становништва има вишак килограма, док је тридесет четири одсто претерано дебелих. Пошто су грађани САД, посебно запослени, често упућени на ресторане брзе хране, одговорни појединци настоје да се изборе за доношење закона који би те ресторане приморао да на видном месту истакну калоријску вредност оброка које служе. За то су се, рецимо, избориле држава Калифорнија и град Њујорк. Ако гости ресторана јасно виде колико калорија уносе у организам кад изаберу хамбургер, пржене кромпириће, милк-шејк, можда ће тада добро размислити да ли да смање оброк или да макар за следећи одаберу храну која има мање масти или шећера. За овакав закон тренутно се бије битка у Масачусетсу, америчкој држави у којој је, како бележе брижљиви статистичари, претерано гојазно више од половине одраслих становника.

ЛЕТЕ, ЛЕТЕ – ЕВРИ!

Кад је схватио шта се догодило, било је сувише касно. Неименовани Немац, који је одлучио да купи нови „фолксваген”, пожелео је да га прво испроба на друму. Сео је за волан а крај њега се, уобичајено, сместио продавац. Кад су изашли из центра Хановера и кренули аутопутем, возач је отворио сва четири прозора да се увери какав је то осећај. Нажалост, заборавио је на „ситницу”. У коверти је имао двадесет три хиљаде евра спремљених за куповину аутомобила. Зашто је понео готовину, а не неку од кредитних картица, остаће тајна, тек, од промаје коверта се изненада отворила и кроз прозор су, брзином муње, почеле да излећу новчанице од сто, двеста и петсто евра. Да на аутопуту, у најбржој траци, заустави возило није долазило у обзир. У сваком случају, где год да је одлетео новац, срећковић је онај који га је нашао.

ЉУБИ, ЉУБИ, АЛ’ ПОСАО НЕ ГУБИ

Кад је шеф рекао да јој даје неопозив отказ, девојка је покушала да се успротиви, захтевајући да јој каже разлог. Објаснио је да је то зато што се љубила на радном месту. Читав догађај забележен је недавно у Анкари. Умешани у случај су власник радње за продају кожних предмета и двадесетдвогодишња житељка главног града Турске. Пошто њено објашњење да се само другарски пољубила с дечком који је навратио у радњу није вредело, девојка је одлучила да се бори за своја права и пријавила је шефа. Наравно, кад је случај доспео пред лице правде, морали су да се приложе и одговарајући докази, као што је филм снимљен камером у продавници. Испоставило се да је, како је забележено на траци, младић заиста девојку само овлаш пољубио у уста. Без обзира на строга правила која запослени морају да поштују, суд је одлучио да се девојка о њих ипак није огрешила и наложио је власнику да је врати на посао.

ВИДИМ ДУПЛО

Научници немају објашњење зашто се у забитом селу Кодини, у индијској области Керала, рађају толики близанци. Само прошле године, од триста беба, свет је угледало петнаест „пари” девојчица и дечака. Верује се да у Кодинију тренутно има преко двеста двадесет близанаца, а можда и више с обзиром на то да је у питању прилично затворена средина. Оно што изненађује, како објашњава доктор Кришнан Срибиџу, који настоји да открије узрок ове необичне појаве, број дуплиране одојчади повећава се из године у годину. Све је почело пре отприлике три генерације, односно пре шест или седам деценија. С обзиром на то да становници села не дозвољавају лекару да изврши опсежна испитивања, он може само да нагађа који је узрок. Верује да се одговор налази у избору хране и пића а ако је тако, што ће утврдити ако стекне поверење мештана, резултати би били драгоцени у даљим медицинским истраживањима.

УТАПАЊЕ ТУГЕ

Осам боца по пола литра вотке попио је један очајни становник Јекатеринбурга у Русији када је добио отказ. Ову смртоносну дозу алкохолног пића несрећник је ипак преживео, мада су му изгледи били веома лоши. Како преноси лист „Комсомолска правда”, човек је попио двоструко већу количину од оне која се сматра смртоносном, а ипак је остао жив. Нашли су га онесвешћеног (тачније речено – у коми) поред пута, одакле је пребачен у болницу. Лекари верују да му је живот спасла крупна телесна грађа: висок је два метра и тежак више од сто килограма. Поред тога, познат је и као особа која добро подноси „ватрену водицу”. Уосталом, због тога је и добио отказ.

(ПРЕ)СКУПЕ ЖВАКЕ

Жваке су одлично средство против лошег задаха. Тврде да су добре и за хигијену усне дупље уопште и да подстичу лучење пљувачних жлезда. Међутим, никако нису добре за градске управе, односно градове. Укратко, скупо их коштају кад их становници пљуну. Јер, да би се са асфалта скинула једна жвака, потребно је око два минута, односно – један евро. Стотине хиљада залепљених жвака по улицама и по плочницима лако је приметити сада, кад је време сунчано и топло. И ружно изгледају, а и сметају. Уколико би се градски оци европских градова одлучили за овај вид чишћења, то би могло битно да утиче на количину новца у градским касама. Зато су у Великој Британији почели да производе такозване чисте жваке (clean gum) које се лако топе и не лепе се ни за плочнике (а ни за косу), док је у Сингапуру најстроже забрањена употреба жвака.

СПОРИ ПЉАЧКАШ

Једна госпођа из места Фрозолоне у Италији недавно је приметила како се око њеног аутомобила мота један старац. То јој се учинило сумњивим... Минут касније, на сопствено запрепашћење, видела је како декица вешто обија браву и улази у њена кола, а кад је спазила да без потешкоћа успева да их упали, потрчала је... Видевши да је власница аутомобила потрчала за њим, крадљивац се збунио и ударио у зид. Није био повређен. И власница и полицајци били су веома изненађени кад су пришли аутомобилу. Испоставило се да крадљивац има осамдесет година и да се једва креће.

ПАМЕТНА ДЕВОЈЧИЦА

Елиза Тан Робертс, двогодишњакиња из Енглеске, најмлађи је члан Менсе, чувене међународне организације „паметњаковића“. Њен коефицијент интелигенције је 156, тек нешто нижи од Ајнштајновог, који је, наводно, имао IQ 160. Истини за вољу, девојчица има две године и четири месеца, али уме да изрецитује абецеду, да броји до двадесет на енглеском и шпанском, разликује троуглове, зна имена главних градова бројних земаља света и тако даље. Родитељи су приметили да је њихова кћи необично паметна када је напунила пет месеци. Тада је почела да говори.