СТАРИЦА КАМЕНОГ СРЦА

Одлазећи колима код фризера, једна непажљива седамдесетседмогодишња старица из Флориде оборила је возача мотоцикла. Није јој пало ни на крај памети да се заустави – јер је имала заказано фризирање! Мирно се одвезла до свог фризера у месту Бојнтон Бич. Луиз Дејвидсон по свој прилици није марила што је мотоциклиста остао да лежи на асфалту. Међутим, несрећник је ипак запамтио број њених регистарских таблица. Вративши се од фризера, Луиз је пред својом кућом затекла полицајце. Морала је да плати казну од три хиљаде долара за несрећу коју је изазвала. Фризура је скупо коштала, али и то је боље од одласка у затвор .

ДОДАТАК ЗА БИЛИЈА

Седам месеци један политичар из Бразила примао је социјалну помоћ. Додуше, социјална помоћ није била велика, десет долара месечно, па ће остати тајна зашто се овај државни службеник одлучио на превару. Иначе, он има кућног љубимца, мачка кога је назвао Били. Социјална помоћ била је уплаћивана сваког месеца управо на Билијево име. Кад је превара откривена, политичар је оптужен за корупцију. У Бразилу чак десет милиона сиромашних прима неку врсту социјалне помоћи. Били је, дакле, извесно време био један од њих .

РЕЦЕПТ ЗА ДУГ ЖИВОТ

Уколико одлучите да узмете пса и бринете се о њему, продужићете себи живот за две године. Ако, пак, решите да се ожените или удате, то значи да ћете живети чак десет година дуже. Али, ако се будете развели, живећете бар три године краће! „Рецепт” за дуг живот има толико састојака да их је готово немогуће запамтити. Али, уколико будете слушали савете стручњака, пре свега психијатра, психотерапеута, али и ендокринолога, постоји могућност да знатно продужите живот, сматра британски психолог Патриша Мекнер. Професорка Мекнер се бави утицајем различитих чинилаца на дужину човековог живота. Али, како да знате да вас једнога дана пас кога будете неговали неће ујести? Или ће то можда учинити супруга? Неке догађаје тешко је предвидети .
 

ПУТ (НЕ)СРЕЋЕ

„Good Luck Road”, како то кажу Американци, дугачак је више од једанаест километара и вијуга преко брежуљака Мериленда у предграђу главног града, све до једног од центара Насе. Кажу да је најбаксузнији у вашингтонском округу и да му треба променити име. Чињеница је да се у последњих пет година на њему догодило више од 500 саобраћајних несрећа, крађа, па и отмица! Жаклина Мареј, директорка Друштвене заједнице „Пута среће”, бори се на све начине да му задржи назив. Каже да се не ради о несрећи коју он доноси, већ о густом саобраћају, непоштовању ограничења брзине и криминалу. Да би извојевала победу, госпођа Мареј, заједно с групом истомишљеника, сујевернима дели амајлије попут коњске потковице и балоне с натписом: „Свако је ковач своје среће!” Осим Мериленда, пут с овим називом имају и државе Пенсилванија, Висконсин и Њу Џерси, али нико не жели да му промени име нити сматра да оно доноси несрећу .

МОЈА ПОШТА, ТВОЈА ПОШТА

Као један од облика очувања брачне заједнице социјалне установе у Шведској предлагале су крајем педесетих година да се уведе могућност да супружници поставе одвојене поштанске сандучиће. Образложење да би тако искушење да се завири у пошиљку брачног друга било сведено на минимум, па самим тим и могућност стварања љубоморе доведена на најмању меру, управа поште.

ПОТПИШИ, ПЛАТИЋУ!

Ђузепе Верди (1813–1901) примио је писмо од љутитог бившег обожаваоца који је од славног оперског композитора тражио да му врати новац који је потрошио за куповину улазнице за представу „Аиде”. Наиме, опера му се нимало није допала јер у његовом срцу није изазвала ватрена осећања, што је, иначе, очекивао. Шта му је Верди одговорио? Пристао је да надокнади „штету”, али само под једним условом. Да потпишу и овере код адвоката уговор према коме дотични никада више неће отићи да чује ниједну Вердијеву оперу.

НИКО НИЈЕ САВРШЕН

Славни композитор Игор Стравински (1882–1976) разбеснео се кад је прочитао да су музички критичари написали све најгоре о његовом новом музичком делу. – Али, Игоре, немој толико да се жестиш! – покушао је да га смири један пријатељ. – Не може све свакоме бити по вољи! Чак ни сам Бог није баш свакоме по вољи! – Наравно! – узвратио је и даље бесни Стравински. – Бог никоме није по вољи! Али ја...

ТИ НИСИ ИСТИ ЧОВЕК!

Према једном истраживању Института за питања брака спроведеном у Сједињеним Америчким Државама утврђено је да у првих пет година брака све жене настоје да измене начин понашања и ход својих мужева, њихово одевање, фризуру и начин говора. У тој намери успеју у осамдесет одсто случајева. А само годину или две после успешно унесених измена, у чак 70 одсто бракова жене своје незадовољство изражавају примедбом: Ти више уопште не личиш на човека за кога сам се некад удала.

ДЕБЕЛИ И МРШАВИ

Висок и веома мршав, британски писац Џорџ Бернард Шо (1856–1950) није пропуштао прилику да задиркује свог пријатеља и књижевног супарника Гилберта Кута Честертона (1874–1936) који је, иначе, био буцмаст. – Знаш, да сам дебео као ти, обесио бих се одмах! – рекао је Шо једном приликом Честертону. – Лепо ми предлажеш – одговорио је Честертон. – Па добро, уколико будем одлучио да се обесим, искористићу тебе као конопац.

ОПЕРИ МЕ!

Кад год прође неком од улица Суботице и на паркингу угледа запуштена кола на чијем прашњавом задњем стаклу пише „Опери ме!”, Снежана, професорка српског језика, сети се једног догађаја из осамдесетих година кад је с тек добијеном факултетском дипломом пристигла из Београда у град на северу Војводине да би предавала у неколико средњих школа. Не познајући град нити икога у њему, одмах је положила возачки испит и купила аутомобил, половни „фијат”, да би њиме одлазила на посао и што чешће у Београд. Али, убрзо је престала да вози јер јој у Суботици и није био потребан аутомобил, а до Београда се више исплатило аутобусом. „Фијат” је, паркиран испред зграде, сакупљао прашину. Једног јутра осванула је и на њему, као и на свим прљавим колима, порука „Опери ме!” Тако је прве слободне суботе узела кофу са сапуњавом водом и крпе и здушно се дала на трљање не штедећи снагу и не заобилазећи ниједан делић каросерије. Како није имала црево, сваки час је улазила у зграду да промени воду. Наравно, није јој промакло да је с прозора једне од приватних кућа посматра тамнокоси брка. Са занимањем је пратио сваки њен покрет. Али, она се није обазирала јер је ускоро њен аутомобил заблистао белином, одскачући од већине паркираних око њега. Снежани је преостало још да га опере изнутра. Машила се кључа, али он није хтео да уђе у браву. Покушала је с бравом других врата. Узалуд. Збуњена, схватила је да јој брка маше с прозора. Љутито се окренула ка њему, спремна да му свашта каже ако проговори. Али, он је само испружио руку с кључевима. Збуњена, Снежана се укопала на тротоару, а онда је полако спустила поглед на регистарску таблицу аутомобила. – Твоја кола су она, друга десно – мирно је одговорио брка.