ПАРЕ ИЛИ ПИЛЕ?

Ако би се правила листа неискусних, да не кажемо – глупих лопова, један двадесетогодишњи Аустралијанац сигурно би се нашао на почасном месту. Из месаре у Максвилу, месту надомак Сиднеја, младић је прво украо залеђено пиле. Задовољан што га продавац није приметио, помислио је да ће му за руком поћи и озбиљнија пљачка. Залеђеним пилетом покушао је да разбије стакло на улазним вратима једног кафића, намеравајући да провали и похара новац из касе. Међутим, једино што је успео било је да се исече по рукама. У страху да ће искрварити и умрети, телефоном је позвао хитну помоћ. Да ли треба наглашавати да је ухапшен одмах пошто су му лекари превили рану? Полиција није желела да му открије име.

ШТА СЕ КУВА У ЛУКИ?

Скорашња одлука градских власти Луке, старог градића у Италији, изазвала је опречна мишљења јавности. Једни су дигли глас против забране отварања нових ресторана различитих етничких кухиња, док други сматрају да је тако нешто требало давно учинити. Наиме, како објашњава Масимо ди Грација, званичник задужен за везе с јавношћу, у старом језгру овог тосканског градића више неће бити места за неки нови, рецимо, либански, грчки или вијетнамски ресторан. Ако такве етничке кафане постоје одраније, свакако неће бити затворене, али нове неће моћи да се отварају. Разлог? Треба подржавати ресторане с италијанским производима, од чувених вина, маслиновог уља, па до различитих супа и чорби, као и свих врста „пасте” – јела од шпагета и макарона. Многобројни туристи који се упуте у Луку, градић удаљен од Фиренце око седамдесет километара, како објашњава Ди Грација, осим средњовековних грађевина и ренесансних вила, треба да уживају и у препознатљивој кухињи. Осим етничких, у Луки више неће моћи да се отварају ни ресторани из ланаца брзе хране.

ПРОЛЕТЕ ЛЕТО 2000.

Париски илустратор Робида написао је 1883. године, дочаравајући далеку 2000. годину, да ће на почетку другог миленијума на Земљи бити толико људи да неће моћи да се мимоилазе, већ ће крилима морати да се вину у небеса. Година 2000. мину, а ми остадосмо на тлу. Мада често, кад се нађемо у саобраћајној гужви, пожелимо да полетимо .

ДАРОВИТОСТ?!

Пре извесног времена у Холивуду је спроведено једно занимљиво испитивање сталних посетилаца биоскопских представа. Да би сазнали шта је то што људе доводи пред велики екран, научници су им поставили питање: „У чему је тајна привлачности холивудских глумаца?” Половина испитаника одговорила их привлаче очи глумаца, 20 одсто је навело да су то усне, 18 одсто стас, 10 одсто коса глумаца. Само два одсто посетилаца биоскопа навело је да је даровита глума та која их привлачи пред велики екран .

ЦРВЕНИ ЛОВ НА БУВЕ

Рене Булт, четрдесетпетогодишњи професор на универзитету Гронинген у Холандији, провео је пет година у научном истраживању бува да би установио како им је најлакше и најједноставније доћи главе. Према открићу професора Булта, ови мали инсекти непријатног уједа, своју неухватљивост, односно брзину, дугују виду. Наиме, бува око 75 одсто способности мозга користи за вид па може на време да открије напад. Али, професор Булт је открио да бувино изузетно чуло вида у поподневним сатима губи оштрину због пораста температуре. Такође је утврдио да буве одлично уочавају љубичасту и зелену боју, а да црвену готово не замећују. Његов је предлог да се у лов на буве кућног љубимца иде у поподневним сатима и с црвеним рукавицама на рукама .

ОКТАВИЈИНА ОДЛУКА ИЛИ...

Случај који се догодио 16. априла 1994. године у Акваријуму у Кабриљу, у америчкој држави Калифорнији, и даље се води као нерешен. Наиме, на дну акваријума нађено је беживотно тело Октавије, октопода тешког 26 килограма. Шта се догодило, тешко је са сигурношћу рећи. Мишљења су подељена. Једни тврде да је Октавија одузела себи живот из очаја. Да јој се земаљски, односно водени, дани не миле, било је више него уочљиво. Боја њеног тела била је бледа и мутна уместо јарка, наранџаста. Животиња се споро и безвољно кретала. Како нико из управе на њу није обраћао пажњу, Октавија је извукла чеп на дну базена и, испустивши воду из њега, угинула .

СПАС У БЕЛОМ
Физичари и инжењери из
 различитих међународних предузећа која се баве повећањем температуре на нашој планети понудили су на конференцији одржаној ове године у Сакраменту (Калифорнија) занимљиво решење – да се у стотинак највећих градова на свету сви кровови премажу белом бојом и да се за путеве уместо асфалта употреби материјал који одбија светлост. Како у највећем броју градова кровови чине 25 одсто укупне површине, а путеви око 35 одсто, влада мишљење да би се на овај начин решило питање 44 милијарде тона штетних гасова (највише угљен-диоксида) или четвртина онога што у атмосферу годишње испуштају све земље света. Држава Калифорнија већ је донела одлуку да се од следеће године у изградњи станова и трговачког простора користе искључиво материјали који одбијају светлост .

НАЈЛЕПШИ ПОЛИЦИЈСКИ ОСМЕХ

Да полицајце, иако су чувари реда и закона, нигде не воле, одавно се зна, а истраживање које је спроведено средином деведесетих година протеклог века открило је због чега је тако. Обелодањено је да је то због тога што се полицајци никад не осмехују, већ су увек намрштени, скупљених веђа и изгледају веома љутити. У настојању да учине нешто у зближавању народа и полиције, званичници филипинске полиције дошли су на занимљиву замисао. Уприличили су такмичење за најлепши полицијски осмех. Право учешћа имали су полицајци из свих станица. Слике осмехнутих чувара закона, објављене у новинама, житељи Филипина требало је да вреднују оценама од 1 до 5 и купоне пошаљу у редакцију. Полицајцу победнику следовала је награда у износу од једне плате, колико би добио и оцењивач чији би купон био извучен. Нажалост, није проглашен победник нити је додељена иједна награда. Пријављено је само десет полицајаца спремних да се за двоструку плату осмехну пред камерама, али међу читаоцима новина није било ниједног који би испунио купон и заокружио име неког полицајца .

ОЧЕРУПАНИ НОВИНАР

Британски новинар Џеј Рајнер, хроничар „Обзервера”, одлучио је да се подвргне потпуној (мушкој) депилацији у козметичком салону у Лондону. То је заправо био његов тајни новинарски задатак: да из прве руке опише како се осећају мушкарци који све чешће уклањају маље с тела (укључујући ноге, груди и задњицу). Новинар је изабрао најскупљи третман, под називом „Галаксија”. Ова пустоловина била је толико болна и упечатљива да ће је памтити до краја живота, написао је Рајнер у свом новинском извештају – репортажи .

ЗАЉУБЉЕНИ ВИРУС

Човек би могао да помисли да му је електронском поштом стигла честитка за Дан заљубљених од неког тајног обожаваоца или обожаватељке. Ништа од тога. Већ данима Интернетом кружи вирус чије је име свети Валентин. Електронско писмо личи на љубавну поруку за Дан заљубљених, а заправо је вирус који ће од вашег рачунара направити неку врсту уснуле, неупотребљиве справе. Ето како су се онима који славе овај међународни празник, а довољно су наивни да наседну на превару, поиграли људи чије намере немају никакве везе с љубавним осећањима.