РАЧУНАЈТЕ НА РАЧУНАР

Убеђени да без тешкоћа могу да инсталирају одређени програм и да се њиме служе, корисници Интернет услуга готово неприметно постају жртве Ботнет мреже коју на даљину контролишу непознате особе, увек спремне да „пробуде” рачунар и искористе га у незаконите сврхе. Бескрупулозни хакери могу да паралишу PC или да га искористе за пренос уобичајених вируса, као и за крађу идентитета или за праве правцате шпијунске активности. На овај начин створена је читава војска „зомби” рачунара која расте вртоглавом брзином. Сваког месеца повећава се за 350.000 и велика је опасност нарочито за трговачке послове и бизнис online. Како се заштитити од овог такозваног кибернетског криминала? Најсигурније средство заштите је предострожност, нарочито ноћу. Рачунар не би требало остављати дуго укључен и без надзора, јер и кад није оптерећен захтевима власника, процесор у потпуности задржава функције и још више је подложан спољашњем утицају. Несмотреност може скупо да вас кошта, јер управо тада хакери започињу своју игру... Творци Ботнет мреже користе евентуалне грешке у конфигурацији и слабост система. Зато оригинални софтвер треба редовно допуњавати и уз то користити антивирус и firewall заштиту.

ЈЕСТЕ ЛИ ЧУЛИ ЗА ПЕТАУРА?

Постојбина му је Аустралија, а латински назив Petaurus breviceps. За Енглезе он је шећерни планер, а за Италијане шећерни акробата, што није случајно ако се има у виду да „петаурус” значи – акробата. Реч је о сићушном торбару с крзном и мембраном између предњих и задњих ногу која му омогућава да лети с једне на другу грану еукалиптуса испод чије коре налази шећерни сок, своју омиљену храну. Веома је тражен као кућни мезимац, нарочито у Енглеској где кошта 200, па и 300 евра. Но, невоља је у томе што он, једноставно, не може да живи сам... Око њега мора да буде и других припадника врсте, јер је друштвеност једна од његових главних одлика. Али, ни то није све: мајушан је и веома осетљив, толико да у дечјим рукама тешко може да преживи. Зато стручњаци саветују родитељима да га не купују деци, нити да га чувају у стану. Међутим, на та њихова упозорења нико се не осврће. Напротив, омиљеност му расте вртоглавом брзином. Кажу да петаур побуђује нежност јер воли да се мази. Осим тога, од овог кућног љубимца власник не мора никад да се одваја – може стално да га носи у џепу где се он осећа сигуран будући да је ноћна животиња.

ПУЈ ПИКЕ, НЕ ВАЖИ!

Ово је друга година заредом да се насред њујоршког Тајмс скверa поставља индустријска машина за сецкање хартије. Оно што је претходне године било скромно, ове године доживело је прави бум. Наиме, у недељу, 29. децембра прошле године, мноштво становника Велике јабуке као и велики број туриста, окупило се да стави тачку на оно што их је највише изнервирало, потресло и растужило 2008. У дану означеном као „гуд риданс деј” (у сасвим слободном преводу ми бисмо рекли „пуј-пике, не важи дан”) свако је имао могућност да за собом остави оно што му је у протеклих дванаест месеци било најболније. Један младић донео је фотографију девојке која га је оставила на Божић, док се једна млада жена појавила с копијом електронског писма у коме јој њен младић саопштава да је нашао другу. Једна госпођа исецкала је рендгенски снимак поломљене ноге, а њен познаник појавио се са сликом извађеног слепог црева коју је, како је рекао, с уживањем уништио. Људи су сецкали све и свашта – рачуне, постере спортских клубова за које не навијају, спискове на којима су исписали све што их је узнемиравало претходне године, као што су, на пример, различите болести, имена непријатеља или шефова на послу. За најмаштовитијег секача проглашен је Џеј Балесторос, тридесетогодишњи Њујорчанин који је освојио награду од двеста педесет долара. Он је донео картон на коме је била нацртана једна чарапа. Тако је желео да нагласи да се одриче свих чарапа које, што сви добро знамо а не можемо да објаснимо, једноставно нестану у машини за прање веша. Џеј је рекао да ће за новац који је добио купити нове чарапе.
 

ГУШТЕРУ РЕП – ЧОВЕКУ ПРСТ

Познато је да неким животињама одсечени делови тела могу поново да израсту. На пример, ако гуштеру откинете реп, израсте други, а понекад и два! У Сједињеним Америчким Државама већ годинама се истражује могућност обнављања неких делова тела: мишића, мождане сржи, нервних влакана... Циљ је да се помогне онима који имају тегобе због болести или неког несрећног случаја, као Ли Спајвек коме је елиса авиона (играчке) одсекла центиметар средњег прста на десној руци. Стицајем срећних околности помоћ му је пружио брат Алан, хирург на Харварду и оснивач фармацеутске куће која, између осталог, од бешике свиње производи нарочити прах за лечење повреда и обнављање оштећене хрскавице. Применом овог праха у коме има највише беланчевина из састава везивног ткива, такозваног колагена, Лију је за четири месеца израстао прст нормалне дужине! Овај јединствени догађај побудио је велико интересовање не само јавности већ и америчког врховног штаба одбране Пентагона који је понудио новчану помоћ Спајвеку за усавршавање проналаска јер буди наду стотинама америчких војника који се с ратишта враћају као инвалиди.

ПРИЧЉИВА БЕБА

Кад су брачни пар Бети и Џон Вилијамс добили телефонски рачун у износу од 1500 фунти, одмах су поднели жалбу главној телефонској служби Лондона жалећи се на погрешно обрачунат утрошак импулса. Али, уместо исправке и извињења, Вилијамсови су добили потврду о исправности рачуна. Назначени износ имају да захвале дугачком разговору који су водили с неким с Карипских острва. Бети и Џон били су затечени. На удаљеним острвима нису познавали никога. Убеђени да британска телефонија немарно обавља свој посао, одлучили су да поднесу судску тужбу. Платити толики рачун за свакога би било равно банкроту, а камоли за њих који су с бебом од једанаест месеци живели као подстанари. Џонов пријатељ адвокат дошао је да им срочи тужбу. Док су они наводили податке, зачуло се гугутање малог Вилија. Привучени дечјим гласићем, упутили су се ка њему и затекли га са слушалицом у руци. Слутња да је рачун можда заиста исправан, одједном им је следила крв. Провера је показала да је тачна. Уместо тужбе, Вилијамсови су телефонској служби упутили молбу за опрост дуга. Учињен је преседан и разговор који је направила причљива беба је отписан .

ЗУБЕ МОРАШ ЗНАТИ ПРАТИ...

Пре петнаестак година у готово свим британским новинама објављена је слика насмејаног седамнаестогодишњег Кевина Ханта који је у устима имао четкицу за зубе. Младог Лондонца међу ударне новинске вести довео је један необичан догађај. О чему се ради можда је најбоље описано у кратком тексту под насловом „Зубе мораш знати прати...” А ево и како отприлике гласи. Био је понедељак и Кевин се успавао после недељне журке. Улетео је под туш да се расани и потом припреми за колеџ. Сањив и у журби, ставио је у уста четкицу за зубе и пустио воду. Често је тако „добијао на времену” обављајући два посла одједном. Али, кад је нагло забацио главу да спере шампон с косе, прогутао је четкицу за зубе. Пошто није осетио никакве сметње у грлу, закључио је да је она већ у желуцу и мирно је отишао на предавања. Кад се увече вратио кући, испричао је мајци шта му се догодило. Обоје су се насмејали незгоди која га је снашла. Ипак, следећег јутра ни Кевину ни госпођи Хант није било до смеха. Младић је с боловима у стомаку завршио на операционом столу.

НОВИ ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ

Сва црвена у лицу и једва дишући од напора, у денверску Градску библиотеку недавно је улетела жена и с врата објаснила да су јој почели трудови. Око жене су се сјатили сви запослени, а у помоћ су јој притекли и искуснији чланови библиотеке који су се затекли на лицу места. Иако се не откривају све појединости, Селеста Џексон, шефица библиотеке, накнадно је обавестила новинаре да је жена, којој не желе да открију име, на свет донела здраву и лепу девојчицу. Као успомену на срећан догађај, први такве врсте откако постоји библиотека, тек рођену девојчицу прогласили су почасним чланом. Кад је окончан порођај, стигла је хитна помоћ и узбуђену жену с бебом превезла у болницу.

ВЕОМА ЗАНОСАН ТАТУ

Прошле зиме двадесетчетворогодишњи Ендру Вестон добио је посао келнера у једном ресторану у британском граду Солихал, надомак Бирмингема. Сви су били задовољни његовим радом – и гости и власник ресторана. Брз, увек насмејан и услужан, Ендру је напросто пленио. Мештани су говорили да бржег, љубазнијег и услужнијег келнера није било у њиховом граду. Али, с првим данима лета младић је на захтев тих истих мештана добио отказ због простаклука. Наиме, оно што је хладноћа покривала, врућина је открила – истетовиран акт заносне плавуше целом дужином његове леве руке. Иако је тетоважа била урађена мајсторски, или можда боље рећи баш зато, гости су непрекидно гледали у његову левицу. А онда су, поготово они старији, почели да се жале власнику ресторана да им смета та раскалашна голотиња иако је нацртана. Вестон је добио отказ и заувек напустио Солихал .

ХЛАДНОКРВНИ ЈЕЛЕН

У шумама широм Француске уведена је забрана лова на јелене. Да би ову лепу животињу сачували у што већем броју, представници закона предузимају све мере заштите, а и новчана казна за прекршај је висока. Али, ловокрадице не презају ни од чега. Довијају се на све начине да дођу до јеленских рогова и избегну казну. Тако се недавно један ловокрадица обрео у крају близу Версаја. Начуо је да у оближњој шуми има много јелена. Да прича није без основа схватио је већ првог дана кад се у сумрак нашао у њиховој близини. Видео их је како мирно ходају између дрвећа. После два дана нашао је добар положај и запуцао на једног јелена. Био је мирне и сигурне руке, али је промашио. Нанишанио је и поново опалио. И, опет је промашио. Јелен се, као да се ништа не догађа, мирно упутио кроз шуму. Ловокрадица је био изненађен неуспехом, али и лисицама које су му се одједном нашле на рукама. Чувари су га разоружали и савладали. Ловокрадица је убрзо сазнао да је пуцао у јелена који је био мамац на точковима, а потом и да је још један у подужем низу који су насели на мамац и доживотно остали без ловачке дозволе и повећег износа за казну.
 

ШТА ЈЕ ТУ УЖАСНО?

Веродостојност ликова овековечених и изложених у надалеко чувеном „Музеју мадам Тисо” у Лондону одувек је привлачила посетиоце и изазивала њихово безгранично дивљење. Иако се чинило да вештини моделирања врхунских мајстора нема замерки, изречена им је једна примедба. Наиме, замерено им је да су Дворани страве, најпосећенијем и најпривлачнијем делу музеја, ускратили „углед” који самим називом треба да има. Уместо да буди страх и изазива ужас, Дворана страве у којој су приказани многи тешки и крвави детаљи из историје, попут жртава Француске револуције, али и из новијег доба, делује бајковито. Догађаји који се свакодневно приказују на телевизији надалеко превазилазе језовитост сцена у Дворани страве. Управа „Музеја мадам Тисо” узела је примедбу у разматрање. Донета је одлука да се уложи милион фунти у „дораду” фигура како би посетиоцима уливале страх у кости. Тако је одлучено да Јованка Орлеанка „гори” на ломачи, да се сцена вешања масовног убице Џона Кристија употпуни звучним детаљима, а гиљотина одсеца главе.