УКРАДЕНА МИЛОСТИЊА

Двадесетогодишњи Џони Васић, становник италијанског града Торина, био је убеђен да нико није приметио кад је украо кесу с добровољним прилозима за цркву Сан Микеле у предграђу Торина. Али, на излазу из цркве зауставили су га људи који су тог топлог августовског дана дошли на мису. Будући да је у последње време опљачкао више од четрдесет цркава, Џони је сматрао да верници док се моле не воде рачуна о томе шта се збива с њиховим добротворним прилозима. Испоставило се да није био у праву. Тако је напослетку долијао. Док су га верници опколили, стигла је полиција и одмах га ухапсила.

ШТО НА УМУ, ТО НА ДРУМУ

Истраживање британског психијатра Маркуса Мунафоа, професора на Универзитету у Бристолу, објављено у новом броју часописа „New Scientist”, потврђује оно што се зна од давнина. Људима у припитом стању околина изгледа лепше него онима који нису окусили алкохолно пиће. Наиме, професор Мунафо извршио је опит над својим студентима добровољцима. Њих осамдесет четворо попило је по један коктел: половина је пила безалкохолну мешавину воћних сокова, а друга половина коктеле од жестоких пића, ликера и вина. После тога су и једнима и другима показане фотографије њихових вршњака уз напомену да треба да оцене колико су им те особе привлачне. Онима који су пили коктел од сокова, мало ко се учинио привлачним. Другима, који су „гуцнули”, готово су сви изгледали привлачно. Како знати који су у праву? Да ли се у вину крије истина, као што каже древна пословица? Односно, баш као што је написао енглески лексикограф Самјуел Џонсон: „Пијући човек почиње замењивати мисли речима” .

СПОРТ ЈЕ ДОБАР ЗА БРАК

Олимпијске игре одржане летос у Пекингу у сваком погледу биле су благотворне за Кинезе. Одмах по завршетку Олимпијаде, пажњу статистичара и јавности привукло је истраживање које показује да је број захтева за развод током трајања спортских надметања био мањи за четрдесет одсто у односу на претходну, 2007. годину. Закључак кинеских психијатара је да су брачни парови били до те мере заокупљени праћењем такмичења да нису ни помишљали на развод. Нема сумње да су Кинези имали више разлога од других да буду срећни и задовољни. Њихови спортисти заиста су им осветлали образ освојивши чак више медаља од спортиста из САД .

ЗАМКА ЗА ЛОПОВА

Енглез Џон Пирс баш је баксузан лопов. „Невоља” га је задесила у предграђу Лондона управо кад је помислио да је пљачку извео беспрекорно и да га полиција неће ухватити. Покушао је да се искраде из куће искакањем кроз прозор куда је, уосталом, непозван и ушао. Као за пакост, пертле његових патика закачиле су се за рам прозора управо кад је хтео да се спусти ... Одједном је осетио како почиње да пада. Међутим није пао, већ је остао да виси с главом надоле! После неколико тренутака спазили су га станари суседне зграде. Слатко су се смејали и упирали прстом у њега све док нису стигли полицајци. Џон је одахнуо кад су га спустили. Боље и затвор него да падне на главу .

ОПРАВДАНО ОДСУТНИ

Запослени у предузећу „Hime & Co”, са седиштем у Токију, одавно уживају разне погодности. Између осталог, једна од њих је дводневно плаћено одсуство у време великих распродаја како би запослени могли натенане да обаве куповину. Али, није се стало само на томе. Однедавно, радници овог предузећа могу да узму боловање ако имају љубавне јаде или су раскинули с партнером, а дужина боловања зависи од година старости. Менаџери који су дошли на ову необичну замисао кажу да боловање због сломљеног срца може допринети да се несрећни радници добро исплачу, изјадају и врате на посао освежени. – Кад је реч о љубавним јадима, свима је неопходно да неко време одсуствују с посла исто као кад су болесни – изјавила је извршна директорка Мики Хирадате. Кад су је новинари упитали зашто дужина тог одмора зависи од година, Мики је одговорила: – Жене млађе од тридесет година лакше могу да нађу новог партнера, али за оне старије то је много теже, као што су и њихови љубавни раскиди озбиљније природе. Али, иако се овај гест добре воље чини племенит и несвакидашњи, нешто мора да се напомене – „Hime & Co” је маркетиншко предузеће.

34 ДАЛМАТИНЦА

Трогодишња женка далматинца по имену Бутон, из једног америчког градића, оштенила је крајем прошле године ни више ни мање него 18 кучића. Власници пса, породица Морли, испрва је била одушевљена, али су се радост и неверица брзо преточили у огромне недаће. А како и не би. Пре само неколико година Бутон је имала сличну свиту малих враголана, тачније њих шеснаест. – Потребно је много рада око толико штенади! – изјавила је Никола Морли. У ветеринарској установи где су кучићи дошли на свет царским резом, запрепашћени ветеринар је изјавио: – Никад нисам чуо да је једна куја оштенила осамнаест кучића. Заправо, чудно је да су они живи после толике гужве у мајчином стомаку. Већини кучића већ су нађени власници, тако да невоље породице Морли неће дуго трајати. Али, сигурно је да ће их поново осетити.

ОДШТЕТА ЗА ЉУБАВ

Доктор Ричард Батиста волео је своју жену толико да је био спреман све за њу да учини. Кад су јој због дуге и тешке болести отказала оба бубрега, добри муж одмах је отишао у најближу операциону салу, легао на операциони сто и рекао затеченом хирургу: „Ја ћу јој дати бубрег.” Недуго затим опет су живели срећно, ближи него икад пре. Наиме, обоје су имали по један бубрег. Али, срећа није дуго трајала. Из ко зна којих разлога његова жена затражила је развод. Судија није могао да верује својим ушима. – Она ми дугује тачно милион и по долара и тражим да ми све исплати! – изјавио је утучени муж без гриже савести. – О чему се ту ради? – упитао је судија. – О мени, поштовани судија! Заправо, о мом бубрегу… – Не разумем! – одвратио је збуњени судија. – Нема ту шта да се разуме или не разуме! – рекао је господин Батиста. – Све има своју цену. Мој бубрег вреди тачно милион и по долара! Захтевам да ми га врати или да плати одштету.

МАЛИ ДЕТЕКТИВ

Био је петак, једанаест сати пре подне. У полицијској станици у градићу Вајт Року неколицина полицајаца дежурала је поред телефона за хитне случајеве, јела крофне и причала о филмовима. Била је то уобичајена атмосфера у полицијској станици мирног градића. Разговор је прекинула звоњава телефона на коју нису навикли. Официр Канинг испустио је крофну из руке и подигао слушалицу, али с другог краја жице чуло се само неко мрмљање. Следећег трена веза је већ била прекинута. – Шта је било? – упитао је колега Канинга. – Не знам! – рекао је забринуто. – Али, осећам да се нешто чудно дешава… Да ли знамо одакле је дошао позив? – Знамо! – одговорио је неко. – Онда покрет! Из куће у авенији Гогс ширио се чудан мирис. Како су се полицајци примицали улазним вратима, мирис је постајао све јачи. Сви су мислили да се нешто страшно догодило у оронулој кући или да се још одиграва. Кад су разбили врата и ушли, затекли су омамљеног мушкарца како гледа телевизију и пуши марихуану. Није се узбудио кад их је угледао ни кад су му ставили лисице. Недуго затим нашли су у спаваћој соби неколико килограма опојних дрога. Криминалац је био лишен слободе и миран градић могао је да се врати доколици. Али, ништа од овога не би било необично да полицајци нису установили да је телефонски позив упутила дванаестомесечна беба која се играла с телефоном у суседној соби и случајно откуцала 92, и на тај начин прекинула велики ланац продаје опојних дрога.

ЧОВЕК – ШТРУМФ

Педесетседмогодишњи Пол Карасон из Мадере у Калифорнији једини на свету има плаву кожу. До ове промене дошло је пре четрнаест година после употребе једног домаћег лека којим је покушао да уклони осип који му се појавио по кожи као последица стреса након очеве смрти. Лек који је сам направио имао је у саставу такозвано колоидно сребро (у употреби пре појаве пеницилина), али њиме није успео да излечи дерматитис већ је доживео још једно непријатно изненађење – кожа му је променила боју. Каже да се на ту промену већ навикао, да нема других последица и да је здрав као дрен. Иначе, употреба колоидног сребра у Америци је забрањена од 1999. године зато што може да изазове ову врсту промена на кожи као и на слузокожи.

ДИНОСАУРУСИ ЛЕТЕ, ЗАР НЕ?

Добро очувани остаци диносауруса величине голуба латинског назива Epidexipteryx hui који на репу има перје, нађени су у кинеској покрајини Јужна Монголија. Иако стручњаци још нису успели тачно да одреде старост геолошких наслага у којима је откривен, претпоставља се да је живео пре 152 до 168 милиона година – у време између средњег и касног доба јуре. Неколико пера налик на траке које чине лепезу његовог јединственог репа, највероватније су му користила за одржавање равнотеже на гранама. Иначе, сви се слажу да је старији од већ добро познатог Archaeopteryxa чија је старост око 150 милиона година. У сваком случају, овај сићушни диносаурус је прелазни облик између гмизавца и птице.