Džez iz kese

Kada se porodica budućeg velikog džez trubača Dizija Gilespija 1953. godine preselila u Filadelfiju, mladi muzičar ubrzo se pročuo kao odličan svirač. Na prvoj velikoj svirci skromni južnjački mladić pojavio se noseći u ruci ogromnu kesu od hartije. Šta je u njoj nosio? Naravno, trubu. Do kraja života (umro je 1993. godine) Dizi Gilespi nikada nije kupio kofer za trubu: uvek je nosio u najobičnijoj kesi.

Kakvo venčanje!

Budući suprug Rite Šri Deve nikako nije mogao da dobije slobodne dane i da se pojavi na svadbenoj svečanosti. Ali, to ovog pedesetdvogodišnjeg fizio-terapeuta iz Kalifornije nije sprečilo da ipak sklopi brak s Ritom.
Kada je pedesetogodišnja Indonežanka shvatila da ni narednih nekoliko meseci neće uspeti da stane pred matičara i da, zajedno s Džonom Virijadijem, kaže sudbonosno „da”, došla je na spasonosnu ideju. Uspela je da privoli jednog muslimanskog sveštenika, očigledno vrlo savremenih shvatanja, da nju i Džona venča putem Internet veze. Na dva različita kraja sveta, Džon i Rita stali su ispred kamera. Posle izmenjenih obećanja da će jedno drugom biti verni, podržavati se i u zdravlju i u bolesti, sveštenik ih je, navodno, zvanično proglasio venčanim. Veza koju su pre nekoliko meseci započeli dopisujući se putem Interneta, krunisana je brakom. Virtuelnim ili zakonskim, na vlastima obe zemlje je da odluče. Rita Šri Devi namerava uskoro da otputuje u Ameriku i da napokon, kako kaže sva uzbuđena, prvi put poljubi svog supruga.

Deco, čačkajte nos!

Doktor Fridrih Bišinger, lekar specijalista za uho, grlo i nos iz Inzbruka (Austrija), 2004. godine objavio je napis u kome savetuje roditelje da ohrabre decu da čačkaju nos jer to, iako nije lepo, ipak je zdravo.
„Prstićima deca mogu da dospeju tamo gde maramica ne može i tako očiste sopstveni nos”, pisao je doktor Bišinger. „A ukoliko potom i pojedu ono što su iščačkali - utoliko bolje! Jer, „to” će da osnaži odbrambenu moć organizma. Uostalom, sve je sasvim prirodno...
Nos je, inače, veliki filter gde se sakupljaju bakterije, te, kada taj sadržaj dospe u creva, on deluje poput vakcine”.

Dečak hrabrog srca

Natan Vormik radovao se školskoj proslavi koja je mesecima pre toga zakazana za peti novembar prošle godine. Učenik završnog razreda jedne srednje škole u Misuriju, Natan je bio odličan đak, omiljen među učenicima, istaknuti bejzbol igrač. Na proslavi je, kako se dogovorio, trebalo da se pojavi s drugaricom iz razreda i unapred su maštali da će biti proglašeni za najzgodniji par večeri. Sve je mogao da očekuje osim da će ga na vratima škole zaustaviti i zamoliti da se vrati kući i presvuče ili da se smesta udalji.
U čemu je to Natan pogrešio? Na proslavu je došao obučen u kilt, suknjicu koja je obeležje škotske muške narodne nošnje. Natan je prvo bio ljutit, a onda je redarima rekao da pozovu direktora. Ništa nije pomoglo - i direktor je rekao da Natan nije propisno obučen za školsku proslavu. Vest o ovom nemilom događaju pojavila se u gotovo svim medijima u SAD. A kada se potom umešalo prvo američko, a zatim i svetsko udruženje Škota, jednom od pomoćnika ministra prosvete ništa drugo nije preostalo nego da se javno izvini Natanu Vormiku što su povređena njegova nacionalna osećanja.

Po krvi te poznajem

Neimenovano kinesko preduzeće iz Šangaja objavilo je oglas za nova radna mesta. Jedan od uslova bio je da mogu da se prijave samo osobe koje imaju nultu ili B krvnu grupu. Pošto se zbog ovako neobičnog uslova digla prašina koja je podelila javnost, neko iz preduzeća morao je da objasni otkud im tako nesvakidašnje pravilo. Jedan od direktora odlučno je naglasio da svako privatno preduzeće ima punu slobodu da budućim radnicima postavlja uslove koji odgovaraju rukovodiocima.
A zašto baš te dve krvne grupe? Istraživanja su pokazala da su ljudi kroz čije vene teče krv nulte ili B grupe pouzdani i prilagodljivi, što se od budućih zaposlenih i očekuje.

Ljubomorni učitelj

Uoči snimanja filma „Nikad ne reci nikad” (iz ciklusa filmova posvećenih tajnom agentu 007 Džejmsu Bondu), Šon Koneri je uzimao časove borilačkih veština. Međutim, za vreme jednog časa ljutiti učitelj polomio je glumcu zglob na ruci. Šon Koneri je tvrdio da je učitelj to uradio iz čiste pakosti budući da je i sam želeo da postane glumac.
A ko je bio učitelj borilačkih veština Šona Konerija?
Stiven Sigal, potonji tumač glavnih uloga u akcionim filmovima „Niko”, „Čovek koga je teško ubiti”, „Svetlucavi čovek”...

Pacijent bez premca

Jednog julskog dana 2003. godine u Zapadnoj Virdžiniji (SAD) automobil je udario crnog labradora koji je sam krenuo u šetnju gradom. Nesavesni vozač, ne obazirući se, mirno je produžio dalje, a ranjeni pas nekako se dovukao do trotoara. Zatim je polako, hramljući, uspeo da nađe najbližu bolnicu. Provukao se kroz glavni ulaz i doslovce se sručio ispred ambulante za hitne slučajeve. Tu je sačekao da mu ukažu prvu pomoć.
Kad su videli ranjenog psa, lekari i medicinske sestre su se sažalili i pozvali veterinara. Naposletku su sakupili novac i veterinaru platili uslugu. Posle ukazane pomoći, ranjeni labrador sam se vratio kući.

covek sa 104 zene
blago njemu

I nije vazno sa cime je on njih hranio.
Vazno je sa cime se on hranio   

pozdrav mom skolskom 

tesko njemu sa toliko zena.