СТРОФА        КАТАСТРОФА     
                 
Неки млади песник послао је једном
 Лази Костићу своје стихове
 на оцену и уједно
 га замолио да његова
 критика буде што краћа.
Велики песник му је изашао
 у сусрет, а критику је изразио
 овим речима:

 „Свака строфа катастрофа”.

ВЛАСНИЦА СУНЦА   
                 
    Иако звучи као шала, вест није измишљена: Анхелес Дуран недавно је отишла у суд и у писарници званично завела документ којим се потврђује да је постала власница Сунца. Ова четрдесетдеветогодишњакиња из Галиције, покрајине на северу Шпаније, на необичну замисао дошла је после подробног истраживања. Наиме, кад је схватила да се у међународном праву изричито истиче да ниједна држава не може да полаже право на Сунце, Анхелес је приметила да нигде ништа не пише о појединцима. Пошто се пре ње нико није тога сетио, решила је да себе прогласи власницом и да од сваког појединца који неминовно „троше” ову звезду, без које на Земљи не би било живота, потражује одређену своту којом ће јој плаћати што им уступа Сунце. Анхелес Дуран није грамзива.
         
     Од прикупљене своте педесет одсто давала би у државну касу Шпаније, двадесет одсто за пензиони фонд, десет за научна истраживања, још десет за гладне у свету, а само десет одсто задржала би за себе. На питање како мисли да натера људе да јој плаћају, само се смешка и одмахује руком. Очигледно није луцкаста, бар не онолико колико о њој многи говоре. Популарност је већ стекла.

САРА БЕРНАР И ЧИНОВНИК

На свом путу по Русији, позната француска глумица Сара Бернар (1844–1923) једног дана стиже у Москву, а одатле је намеравала да продужи пут по унутрашњости велике земље. Зато је отишла у полицију да прибави одговарајућу дозволу. Тамошњи чиновник затражио је од Саре писмену молбу. Како је она није имала, чиновник јој најпре позајми хартију, перо и мастило, а затим јој и издиктира садржину молбе.
 Кад је молба била написана, потписана и запечаћена у коверту, чиновник рече:
 „Сад само треба да доставите молбу.”
 „Коме?”, упита она.
 „Коме? Зна се, мени!”, зачуђено одговори чиновник.
 Сара му на то предаде коверат. Чиновник га отвори, пажљиво прочита садржај молбе и овако јој одговори:
 „Госпођо, прочитао сам вашу молбу, али вам, нажалост, не могу удовољити”.

ГЕТЕ И ОБЕСНИ СТУДЕНТИ

 Велики немачки писац Јохан Волфганг Гете (1749–1832) једном је седео у кафани и пио вино с водом. За суседним столом седело је друштво неких обесних студената који су пили вино. Један од њих упита Гетеа:
 – Зашто водом кварите вино?
               
Песник им објасни:
 – Сама вода чини жива бића немима. То доказују рибе. Само вино води у глупост. То доказујете ви, млада господо. А пошто не желим да будем ни једно ни друго, ја мешам вино с водом.

АНА ПАВЛОВА И ОФИЦИР

 Славној руској балерини Ани Павловој (1881–1931) неки млади официр непрестано је досађивао женидбеним понудама, а она га је упорно одбијала. Једног дана официр рече балерини:
 „Омогућите ми барем да увек будем у вашој близини.”
 Ана Павлова му се само осмехну и спремно одговори:
 „Сумњам да је то могуће. Не верујем да бисте ви били у стању да постанете балетан, а још мање могу да верујем да бисте ме примили у војску”.

ФОРД НА ДРУМУ

 Познати амерички краљ аутомобила Хенри Форд (1863–1947) једном се возио у свом малом аутомобилу. На путу је сустигао друго возило марке „форд”, које је било оштећено. Форд је возачу тог возила понудио делове који су недостајали и квар је брзо отклоњен. Власник је лепо захвалио и понудио му пет долара.
                             
Форд је, смешећи се, одбио награду:
 „Не, не, хвала, новац ми није потребан. Имам га сасвим довољно.”
 „Не верујем вам, господине, јер бисте иначе купили лепше возило, као што је Фордово”, узврати му тај возач, очигледно не знајући с ким разговара.

ЈА И МОЦАРТ...

 Славни француски композитор Шарл Гуно (1818–1893) није подносио нескромност својих ученика. Кад би чуо да неко од њих разметљиво говори о себи и свом знању, он би му у лице обично сасуо:
 „Кад сам био у вашим годинама, пријатељу, бејах исто тако уображен. Тада рекох себи: Ја! А после рекох: Ја и Моцарт. У каснијим годинама већ сам говорио другачије, наиме: Моцарт и ја. А данас кажем само:
 Моцарт”.

И ПТИЦЕ СЕ ДЕРУ!           

Нису само људи оглувели од буке и прегласне музике па зато говоре жустрије него раније. Изгледа да то чине и птице. Истраживања научника с Универзитета у Мелбурну показују да птице певачице које живе у природи, ван насеља, а посебно ван градова где је саобраћајна бука велика, певају знатно тише од оних у граду. Пој градских птица постао је гласнији, тон је виши, али је ритам спорији. Њихови рођаци са села певају тише, брже и – ниже.

ВЕСТИ, НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ!

Ако се питате шта се изменило од времена уличних продаваца новина, који су узвикујући занимљиве наслове привлачили пажњу пролазника, ево неких најновијих вести.
 У Екваторијалној Гвинеји, једној од најмањих земаља у западном делу средишње Африке, новине се фотокопирају јер у држави нема штампарија, док се у Мозамбику, земљи на југу Црног континента, дневна штампа доставља факсом.
 За разлику од овог дела света, у Индији, где се новине објављују на 18 језика, постоје двојезична, па чак и тројезична издања. На Блиском истоку, тачније у Јордану, закон обавезује особу која жели да постане главни и одговорни уредник да претходно десет година ради као новинар. Према истом закону, у овој земљи оснивачи дневних листова морају да располажу имовином од најмање 700.000 долара.

НЕСТАЛИ КУПАЧИ

Једног недељног јутра у мају 2005. године на плажи летовалишта Скегнес, на истоку Енглеске, осванула је велика група полицајаца. Представници британског реда и закона спроводили су истрагу о нестанку троје туриста. Знатижељни купачи, којима је приступ био забрањен, успели су само да сазнају да се трага за двојицом мушкараца и једном женом, јер је на плажи нађена њихова свечана, вечерња одећа.
 Од одеће на гомили, на уредно очишћеној и поравнатој пешчаној плажи, трагови три пара стопала водили су у једном правцу – ка води. Спасилачки чамци с рониоцима и опремом за дубинско осматрање распоређени су од плићака ка пучини, а хеликоптери су у ниском лету кружили изнад плаже. Како од троје људи није било ни трага ни гласа, а виђени су последњи пут на рецепцији хотела пре одласка на вечеру, полиција је одлучила да уђе у њихове собе и претресе их.
 Две собе биле су празне, али у трећој су полицајци наишли на „нестале”. Спавали су сном праведника. Кад су дошли себи, објаснили су полицајцима да су отишли на ноћно купање, али да после у мраку нису успели да нађу одећу. Да не би наги улазили у хотел и тиме изазвали непријатности, одлучили су да уђу кроз прозор собе у приземљу једног од мушкараца.