Brak ili vanbračna zajednica?




Uvek je bilo ljudi koji su verovali da brak nije ništa bitno, da dvoje ljudi mogu da žive u zajednici i bez braka. Mada, stvari su se komplikovale ako imaju decu - deca iz takvih zajednica tretirana su lošije nego deca rođena u braku. Danas, kada se deca iz bračnih i vanbračnih zajednica sve više izjednačuju, kada sve manje ljudi uopšte i gleda na to da li je dete rođeno u braku, postaje sve aktuelnije pitanje: koliko je brak uopšte neophodan? Može li se i bez njega?

Ima onih koji smatraju da je brak ipak bitan. Neki tako razmišljaju zbog tradicije i zbog verovanja da je život u vanbračnoj zajednici grešan. A neki, jednostavno, smatraju da to tako treba i da su ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici nezreli i ne smeju sebi da priznaju da je došlo vreme da se venčaju. Po njima, brak je normalna zajednica dvoje ljudi, dok vanbračna zajednica, ako potraje a ljudi se nikako ne venčavaju, to nije. Postoje i ljudi koji su u braku, a smatraju da zapravo nema razlike između braka i duge vanbračne zajednice - smatraju da se ni u njihovom životu ništa nije promenilo nakon čina venčanja, voleli su se pre, vole se i dalje, i to je to.

S druge strane, ima onih koje brak plaši. Plaši ih institucija kao takva, plaši ih da bi to što potpišu nekakav papir moglo da im od lepe veze načini dosadnu rutinu u kojoj više nimalo ne uživaju. Boje se jer im stupanje u brak zvuči kao nešto konačno - a nikakve garancije da će vas neko zauvek voleti, ili da ćete vi zauvek voleti nekog, ne postoje. Ima i onih koje ne plaši brak, ali ne vide nikakvu poentu u njemu - dobro im je i u vanbračnoj zajednici i smatraju da je zajedništvo u glavi, ne na papiru. Plus, tu je i nešto lakše rastajanje ako veza ne uspe; razvod ume da se otegne, čak i kad nema ni novca, ni stana, ni dece koju bi trebalo podeliti, a raskid, mada bolan, makar može da se izvede bez birokratskog i administrativnog usporavanja stvari.

Brak ili vanbračna zajednica? Na vama je da odlučite - i jedno i drugo mogu da funkcionišu i odlično i veoma loše i bilo kako između ta dva. Neke sredine ne gledaju blagonaklono na vanbračne zajednice; neki ljudi su jednostavno vaspitani tako da brak smatraju jedinom ispravnom zajednicom. Ako ne živite u takvoj sredini i ne smatrate da je "papir" nešto bitno, neće vam nimalo smetati da budete ni bez njega - sreća od papira najmanje zavisi.



Izvor: Krstarica

sto, ja bih bas volela svadbu pod satorom, sa onim drvenim stolovima i klupama prekrivenih cebetom, koje se ljuljaju, rakija sa malim casicama na stolu, sa pevaljkom i orkestrom (dvojke)

sa coporom dece koja trckaraju, cupkaju, uzmaju sitan novac, 1000 ljudi, ne znas ni ko je ni odakle je doslo, sa punom sobom istih poklona od miksera, casa i posteljina ...

dosta vise ovih pomodnih vencanja, sve nesto u skupim hotelima, moras paziti kako jedes, sedis, smeskas se i sl.

sve si isplanirala 

Ko у данашње време уопште може да плати велике свадбе?
Уколико није циган-гастарбајтер из Беча, који све што је икада уштедео баца за један дан.

eee moja teodora, ni cigani iz beca nisu kao sto su nekad bili ... oni su ti danas najveci davaoci kredita ... pa ti vidi 

a tu svadbu sto ce da plate to ce baciti trecinu svog zaradjenog novca ... ovo ti govorim o danasnjim ciganima iz beca ...

ali njihove svadbe se potpuno razlikuju od onih nasih srpskih, sumadijskih svadbi ... ne znam da li si ikad prisustvovala jednoj ciganskoj svadbi u becu, ali ako nisi, pitaj snezanu djurisic, draganu mirkovic, ... a ako nisi u kontaktu s njima, mogu ti i ja odgovoriti pitaj mene...


ja zamisljam, onu nasu srpsku svadbu, sa 20 pecenih prasica, sa onim ukusnim mladim sirom, i tako to ...

Имам родбину у Белој Цркви, Банат.
Тамошњи Цигани сви раде у Бечу, па сам имала прилике да посматрам свадбе, где хармоникаша ките новчаницама од по сто евра. Мислим, са много таквих новчаница...
Главно да им је мечка испред куће, кад лети дођу на одмор.
Не знам само како могу, и од чега да уштеде, кад се зна да је у Бечу живот скуп.

Nisu to oni uštedeli nego neki štedljivi švabe. Oni samo troše. 

hmm pa nije mnogo skuplji od beograda ...

sta rade?? pa kradu ... problem je sto njih ne razlikuju kao mi sto radimo u srbiji .. oni kad pokazu srbijanski pasos, austrijanci misle da su to srbi ...

a ako ne rade, a imaju drzavljanstvo (a ima ih vecina) i petoro dece, oni dobijaju pomoc od drzave ...

kad smo vec kod ciganskih svadba, svi muskarci su obuceni u bela odela ... svi ... a pokloni se u toku veceri citaju na mikrofon i to tako sto kazu: taj i taj je doneo npr 1000 eura, a zaduzuje 1500. to znaci da ovaj sto je pravio svadbu ce ovom sto je dao 1000 eura dati na njegovoj svadbi 1500 eura ...

a ni ta auta nisu vise skupa ... zive u stanovima koje placaju mesecno 150 eura ... drze se zajedno ... pomazu jedni drugima ....


dobro ne kazem da nema i obrazovanih .. ima jedna ciganska porodica u elitnom delu beca koja zivi u kuci od min 500 hiljada eura, a deca su doktori ...  

Kod nas ovde, nikada nije bilo "malih" svadbi, da tako kazem. Prvo neki obicaji dok izvode mladu, pa se onda nekada islo prvo u opstinu, a sad umodili da maticar dolazi u kafanu da venca mladence. U kafani 300-400 gostiju (velika je familija, gde smes nekog da zaboravis  ), muzika, mlada u belom, svi igraju, veseli, pijani, veselje do kasno u noc...

Od nasih ovde dogadjaja, ja sam zapazila to da se dva dana pre vencanja (ovde su vencanja uvek u nedelju), onda se u petak prave tzv. venci. Tada se deca posalju po komsiluku da skupljaju cvece od kojih ce da se pletu venci. U petak ujutru sve mlade devojke iz komsiluka i od rodbine dodju, i uz pesmu (obicno trubace) pletu vence, koji ce se kasnije staviti na kapiju. Oni se skidaju na prvu godisnjicu braka.

Onda, na dan vencanja, ispred vrata uvek stoje dve, najvise tri devojke koje kite goste malim cveticima. Oni se kace za revere, za ozenjene/udate na desnoj strani, a za neozenjene/neudate na levoj. I oni stave tu po koji dinar. (Ja sam na toj istoj svadbi zaradila 150 evra od kitenja svatova  ).

Kad mladozenja dodje po mladu, obicno njena braca stoje ispred sobe u kojoj se mlada nalazi (a u sobi s njom smeju da budu samo devojke), a mladozenja kad dodje, mora njenom bratu, ili ko je vec "cuva", da plati koliko trazi da bi ovaj otvorio vrata. (Moj brat je na svadbi moje sestre od tetke uz'o 100 eura  ).

E, onda, kad udju kod devojke u sobu, oni moraju da joj stave u cipele devize (kod nas se praktikuju devize  ), da b u braku imali dobrostojecu finansijsku situaciju. Onda se mladozenjini otac i majka, kao i kumovi i pobratimi pocaste, i onda izvode mladu iz kuce. Tu, po obicaju mora da devojka odigra sa majkom, kao znak oprostaja od nje, a onda da povede kolo.

Onda se ide u kafanu, ili u opstinu/crkvu na vencanje. Dok se vencavaju,i u trenutku kada mladozenja treba da izgovori DA, mlada nagazi mladozenju, da bi se celog zivota on pokoravao njoj. (Moja sestra je "otkinula" nogu svome muzu.  )

Onda mlada baca buket, iliti bidermajer, i ona devojka koja ga uhvati, ce se sledeca udati.

Onda sledi veselje, pesma, pijancenje do kasno u noc...

Sto se mene tice, ja cu imati normalno, tradicionalno vencanje, ali sa malim brojem zvanica. Oko 50 prijatelja i rodjaka.

Svaka mala devojcica sanja, da kad odraste, bude u dugoj beloj haljini sa velom, sa prelepim mladozenjom pored sebe, u velikoj dvorani punoj gostiju koji ce gledati u njoj.

Ja bar, kad sam bila mala, nisam sanjala o vencanju sa dva coveka, o kratkom obedu sa kumovima, i "trku" kuci...

Да ли ти стварно мислиш да је некоме, после шест година забављања и годину и по дана заједничког живота, а притом је пети месец трудноће, стало до керефека?

Уосталом, то што си рекла је кичасти стереотип о женским жељама, који код тебе можда стоји, али постоје и другачији људи.
Људи који су у првом реду скромни, тихи, и не воле да праве гужву од свега што им се у животу дешава.
Људи који не желе да новчано измузу ни себе а ни родитеље.
Људи који се гнушају белих венчаница и фарбаних торти са нејестивим фигурицама.



Ја тек сад видех да си 94. годиште!
Извини али ти си ЈОШ мала, смешно је рећи - сањала сам кад сам била мала!