Materijalizam i samopoštovanje kod dece

Pritisak vršnjaka, ciljane marketinške kampanje i loše roditeljstvo su često identifikovani kao uzročnici porasta materijalizma kod dece. Sve do sada, malo je bilo govora o pravim razlozima nastanka tog poriva za materijalnim stvarima. Debora Reder Džon, profesorka marketinga na Univerzitetu u Minesoti, otkriva da je materijalizam mladih direktno povezan sa njihovim samopoštovanjem.

Sprovedena su dva istraživanja na tri starosne grupe dece. U prvom, ustanovljeno je da se materijalizam povećava od srednjeg detinjstva (8 i 9 godina) do rane adolescencije (12 i 13 godina), ali potom opada u vremenu završetka srednje škole (od 16 do 18 godina). Ovaj obrazac materijalizma je u suprotnosti sa kretanjem samopoštovanja, koje opada u ranoj adolescenciji, ali se u kasnijoj uvećava.

"Nivo materijalizma kod tinejdžera je neposredno determinisan samopoštovanjem," rekla je Džonova. "Kada samopoštovanje opadne sa ulaskom u adolescenciju, materijalizam doseže vrhunac. A onda, u kasnoj adolescenciji, kada se samopoštovanje povrati, materijalizam opada."

U drugoj studiji, istraživači su uvećavali samopoštovanje dece, dajući im pozitivne informacije o prihvatanju od strane njihovih vršnjaka. Deca su dobijala kartice sa pozitivnim opisima, kao što su "pametan" i "zabavan", a koje su ispisali njihovi drugovi u letnjem kampu. Ova naizgled mala intervencija je drastično smanjila visok nivo materijlizma kod dvanaestogodišnjaka i trinaestogodišnjaka i umeren nivo koji je postojao kod mladih između 16 i 18 godina.

Naročito je značajno ovo zapažanje da se jednostavnim uvećavanjem samopoštovanja može smanjiti fokus na materijlana dobra. Iako vršnjaci i marketing utiču na tinejdžere, materijalizam je direktno povezan sa samopoštovanjem.

Poruka za roditelje je više nego jasna: ohrabrujte decu da dožive osećaj više sopstvene vrednosti i to može smanjiti ispoljavanje materijalizma. Drugim  rečima, više poštovanja znači manje skupih patika i skupih torbica.

Kako suzbiti rizično ponašanje tinejdžera za volanom?

- Jedna od najvećih američkih osiguravajućih kompanija počela je da svojim klijentima nudi novu tehnologiju koja bi mogla znatno da smanji broj saobraćajnih nesreća, suzbijanjem rizičnog ponašanja tinejdžera za volanom. Program je namenjen roditeljima tinejdžera, a zasniva se na postavljanju kamera koje snimaju ponašanje mladih vozača prilikom vožnje. Kompanija «Američko porodično osiguranje» kaže da binova tehnologija mogla da spase živote i smanji troškove auto-osiguranja.

Novi podaci pokazuju da je stopa smrtnosti vozača-tinejdžera četiri puta veća nego vozača starijih od 25 godina. Kompanija «Američko porodično osiguranje» veruje da je jedan od načina da se smanji visoka stopa smrtnosti – eliminisanje rizičnog ponašanja tinejdžera u vožnji. Da bi to postigli, oni ugradjuju male kamere u retrovizor – tako da roditelji poput Dejva Hekvortija, mogu da nadgledaju navike svoje dece u vožnji.

«Zahvaljujući tome on se oseća odgovornim za svoju vožnju, jer zna da ga neko posmatra», kaže Hekvorti.

Rasti Vajs, iz kompanije «Drajvkem» koja je razvela tehnologiju za potrebe potrošača, kaže da kamera snima samo nagle manevre u vožnji – a zatim šalje e-mail roditeljima.

«Roditelji time jasno definišu svoje očekivanje – da se vozi na način koji neće aktivirati kameru. To je veoma jednostavna poruka», kaže Vajs.

Geri Foks, jedan od 30 tinejdžera koji je učestvovao u pilot projektu u srednjoj školi Edžvud u Medisonu u Viskonsinu, uveren je da program ima efekte.

«Zahvaljujući tome postaću bolji vozač. Kada nešto uradite pogrešno – brzo i naglo skrenete ili naglo ukočite – kamera se uključuje.»

Kritičari programa su medjutim zabrinuti zbog pitanja privatnosti. No, portparol «Američkog porodičnog osiguranja», Stiv Vitmer, kaže da će pristup video snimcima imati samo roditelji.

«Snimci se šalju direktno roditeljima. Srednja škola Edžvud ne vidi te informacije, niti ih vidi naša osiguravajuća kompanija, već ih vide ljudi koji treba da vide te informacije – a to su roditelji i studenti.»

Američko porodično osiguranje sada nudi ovaj program besplatno na godinu dana grupi od 30.000 porodica u odabranim državama. Ako se sistem pokaže efikasnim u sprečavanju nesreća, kompanija kaže da bi volonteri koji su ga koristili mogli da primete smanjenje u ceni svog auto-osiguranja.

Voanews

Divlje zvezde nisu uzor tinejdžerima

Pored svih modernih uzora kao što su Paris Hilton, Britni Spirs (Britney Spears) i problematična Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), često se zabrinemo za decu koja sve to posmatraju, a navikla su da se dive životu zvezda.

Anketa koju je sproveo magazin “Shugar” pokušala je da da odgovor na pitanje kako zvezde utiču na mlade i šta oni misle o njima.

Većina tinejdžera mudro je izjavila da su zvezde poput navedenih Britni Spirs, Linzi Lohan i Paris Hilton 'glupe'. Tek 5 odsto od ispitanih 1700 mladih između 11 i 18 godina, izjavilo je da su zvezde i njihov način života kul.

Više od 80 odsto ipak smatra da zvezde izgledaju glupo i da im treba pomoć.

Ovakvi rezultati, nažalost, pokazuju da mladi u problematičnim godinama razumeju da Ejmi Vajnhaus mora na lečenje zbog problema sa drogom, ali da su sami, ipak, spremni da eksperimentišu sa drogama. Više od 13 odsto izjavilo je da oseća pritisak da proba drogu, a čak 10 odsto probalo bi drogu ukoliko im prijatelji to predlože.

Podjednako veliki broj tinejdžera, njih 10 odsto, smatra da je korišćenje droga kul.

Izvor: B92

Ista problematika, ali iz ugla tinejdžera...

Zar nisu i oni bili mladi?

Ivana Milaković 02.04.2008.

Mnogo koji tinejdžer se ne jednom zapitao za svoje roditelje, ili neke druge starije osobe, zar je moguće da ih toliko ne razumeju - zar nisu i sami nekad bili mladi? Bili su, ali će vam nekada nešto zabraniti jer su zaboravili kako je to, a nekada baš zato što nisu zaboravili.

Često se pominje da se u pubertetu u organizmu napravi prava hormonska bura. Ta bura, između ostalog, izaziva veoma jake emocije, pa vam se sve što se dešava - a dešava se puno toga - čini jako intenzivnim. Sve proživljavate uz izuzetno snažne emocije, i dobre i loše stvari. Nakon puberteta, situacija s hormonima uglavnom se smiri, što znatno olakšava da se stvari sagledaju "hladnije glave". Neće se uvek tako sagledavati, i oni kojima je prošao pubertet i te kako umeju da "eksplodiraju", ali je ipak mirnije. Onda može da bude teško razumeti zašto neko toliko "diže frku" zbog nečega što zapravo i nije krupna stvar. Roditeljima ostane sećanje da su i oni nekad slično reagovali, ali im bude teško da se sete zašto, kakav je to stvarno osećaj bio - plus imaju sećanje na to da su istu ili sličnu situaciju "preživeli" i da im to što se s nekim nisu smuvali ili što nekud nisu izašli nije upropastilo život. Kada vam kažu da će i to proći, verujte im - govore iz ličnog iskustva.

U nekim pak slučajevima, roditelji se i suviše dobro sećaju onoga što su sami činili kao mladi. Sećaju se grešaka koje su učinili, pa se zbog njih kajali, recimo - i ne žele da vi ponovite njihove greške, ne žele da i vi proživljavate bol koji su oni proživeli; žele da vas, ako ikako mogu, poštede toga, da vama bude bolje nego što je bilo njima. Pamte i opasnosti kojima su se nepromišljeno izlagali, u "nije to ništa" fazonu, i nekad se slede od straha kad se sete kako su mogli da nastradaju zbog ludiranja, a još ih više isprepada mogućnost da nastradate vi, jer srljate u opasnost koju ignorišete. A tu je i sećanje na sve one trenutke kada se nisu korektno poneli, kada im je, recimo, bilo baš zabavno da nekoga zavedu pa ga ostave, samo da bi kasnije mogli time da se hvale u društvu, i jako ne žele da se iko ikada prema vama ponese na takav način.

Zar nisu i oni bili mladi? O da, bili su. Na neke stvari je sećanje izbledelo pa im je teže da vas razumeju, a na neke stvari je sećanje još uvek previše intenzivno - na stvari koje nikako ne žele da se dese vama, pa se, nekad i krajnje agresivno, trude da vas od njih poštede i sačuvaju.

Razumite ih. Nije ni njima lako.

Izvor: Krstarica