Kad mama postane - keva, tata - ćale, škola počne da "smara za medalju", a porodično letovanje se svrsta u "najveću blamažu", jasno je da je u životu deteta nastupilo razdoblje poznato kao pubertet. Press Magazin roditeljima nudi mali vodič za lakši prolaz kroz '"ludilo"

Po dužini telefonskih razgovora kvalifikuju se za Ginisa, kilometarske SMS poruke ukucavaju brzinom svetlosti, a njihove bubne opne hrabro odolevaju decibelima koji paraju uši i srca zabrinutih roditelja! Dojučerašnje "mamino i tatino zlato" u pubertetu želi odmah i sada da postane svoj čovek. U buri sazrevanja deteta na ispitu je cela porodica, a od međusobnog razumevanja i podrške roditelja u velikoj meri zavisi razvoj mlade ličnosti.


Etapa sazrevanja

Kad mama postane - keva, tata - ćale, škola počne da "smara za medalju", a porodično letovanje se svrsta u "najveću blamažu", jasno je da je u životu omladinaca nastupilo razdoblje poznato kao pubertet! Deca se "specijalizuju" u kontriranju roditeljima i veštini da sve što im odrasli savetuju "na jedno uvo uđe, a na drugo izađe". Govore glasno i neumereno gestikuliraju, a u njihovu komunikaciju se useljavaju sleng i vulgarni izrazi. U nedostatku izazova ili iz straha od kazni tinejdžeri sve češće pribegavaju sitnim i onim krupnijim lažima. Zarad popularnosti među vršnjacima miroljubivi dečaci odjednom uleću u tuče, devojčice se oblače po poslednjoj modi, a svi zajedno prečesto nalaze razloge da izostanu iz škole. Dakle, ono što neki obespokojeni roditelji tumače kao hirovitost ili besprizorno ponašanje svojih anđelčića, u stvari je normalna etapa sazrevanja. U to doba koje se okvirno smešta između 12. i 16. godine dolazi do definitivnog opraštanja od detinjstva i prvih nesigurnih koraka u svetu odraslih. Ovo je najosetljiviji period u razvoju deteta, kada su razdražljivost i uvredljivost dominantna raspoloženja, a nedostatak roditeljske pažnje i razumevanja pada mnogo teže od keca u školskom dnevniku. Već ovih nekoliko redaka dovoljno je da se namršte naše bake i deke - oni i njihovi roditelji nisu ni znali šta je "taj pubertet", a postadoše zdravi i pravi ljudi. Ako je verovati stručnjacima, pubertetske "bubice" mogle bi biti novijeg datuma! Prema rečima Dragane Kožović, profesorke psihologije i autorke knjige "Pubertet ne mora da stvori haos u kući", kao kriza odrastanja pubertet se vidnije manifestuje tek savremenim načinom života.

- Bake i deke nisu znale za pubertet jer su se brzo osamostaljivali. Nisu imali problem izbora zanimanja, već su preuzimali zanate svojih roditelja i sklapali brakove ranije nego današnje generacije. S druge strane, u savremenom društvu postoji problem produženog detinjstva. Deca mnogo ranije seksualno sazrevaju, ali su znatno kasnije u prilici da se finansijski osamostale. Javlja se svojevrsni vakuum koji dodatno dramatizuje pubertet - objašnjava Dragana Kožović.

Roditeljske krilatice poput one "Dok si pod ovim krovom, radićeš kako ja kažem" intenziviraju nezadovoljstvo mladih i konfliktne situacije sa roditeljima.

Roditelj, a ne ortak

U vaspitanju tinejdžera roditelji ne smeju da preteruju - jer neograničene slobode škode podjednako kao i stroge zabrane. Kad dete sa osmehom ispriča drugarima da mu roditelji posle neprospavane noći u provodu bez pogovora dozvoljavaju da izostane iz škole opravdavajući ga kod razredne, sva je prilika da su "promašili temu" u vaspitanju. Roditeljska mera nedostaje i onima koji vole da se pridruže žurki svoje dece, opskrbljujući ih litrama alkohola i cigaretama.

- Roditelji imaju osećaj da pomažu deci ako se suprotstave školi. Iz osećanja nemoći da promene aktuelne društvene i porodične okolnosti, lažnim opravdanjima i protestom štite decu. U stvari, roditelji i nastavnici rade na istom poslu i samo takav savez može da funkcioniše. Deci je potrebno bdenje i podrška, ali ponekad i sankcije, jer još uvek ne znaju gde su granice. Zbog toga roditelji nikako ne smeju da preuzmu ulogu druga ili drugarice - kaže profesorka psihologije Dragana Kožović.

Ogledalce, ogledalce

Pre nego što se uhvate u koštac sa životnim dilemama, tinejdžeri imaju malo vremena da se naviknu na sopstveno telo. A, ono se menja iz dana u dan. Po pravilu devojčice ranije fizički sazrevaju od dečaka, ali na "tajming" promena utiču i mnoge individualne specifičnosti.

- Za pubertet vezane hormonalne promene i haotična hemija u organizmu generalno se javljaju sve ranije. Karakteristične obline, maljavost, mutacija glasa, ubrzan rast, telesna neproporcionalnost i druge sekundarne polne karakteristike nastaju paralelno sa polnim sazrevanjem, a sasvim su uočljive neposredno pre prve menstruacije kod devojčica, odnosno noćne polucije (ejakulacija u snu, prim. aut.) kod dečaka - kaže Dragana Kožović.

Kad hormoni "prorade" ništa više ne može da zaustavi internu "manufakturu" polnih odlika. Hormoni su "krivci" za prve brčiće i bradu, ali i "ljubavni tepih" na grudima momčića. Njihovom zaslugom, takođe, devojčicama rastu grudi. U susretu sa tim novim "ja" rađaju se brojni kompleksi. Samo jedna bubuljica izaziva "dramu" neslućenih razmera. Tinejdžeri preziru svoje noseve, kunu klempave uši, očajni su zbog svoje kose. Najviše vremena provode u druženju sa ogledalom, odlučni da detektuju sve slabe tačke "pakovanja" koje im je majka priroda dodelila. Preporučljivo je da se roditelji uzdrže od svih komentara koji mogu da rasplamsaju nesigurnost i "iskompleksiranost" podmlatka.

- Prošle godine sam, na sreću, poslednji put išla sa roditeljima na letovanje. Već sam dovoljno bila besna zbog toga što je kupaći kostim visio na mom mršavom telu, kada mi je ćale dobacio: "Sine, tek sad primetih da su ti noge iste kao moje." To mi je rekao čovek koje ima najkrivlje noge koje sam u životu videla! Matorci su zaista čudni - poverila nam se jedna tinejdžerka iznervirana "netaktičnošću" svog oca.

Tinejdžeri su često nezadovoljni i nesigurni u sebe, ali su podjednako odlučni da novonastalo stanje iz temelja promene. Predano se trude da od sebe kao obične "kreature" stvore izuzetnu kreaciju. U doterivanju i lickanju u toaletu provode večnost, dok ostali ukućani nervozno cupkaju sa druge strane zaključanih vrata. Ono što se roditeljskim rečnikom opisuje kao "ružno i neprikladno" za mlade naraštaje je sasvim "kul". Prema rečima Dragane Kožović, tinejdžeri istovremeno žele da budu jedinstveni, ali i da se utope u ono što je generacijski prihvaćeno.

- Kada svi nose džins, određenu marku patika ili razgolićene stomačiće, osećaju se sigurno jer su među sebi sličnima. Što je to različitije od onoga što roditelji i nastavnici smatraju primerenim, onda je taj osećaj specifičnosti više pothranjen. Slušanje muzike koja je popularna među vršnjacima je još jedan od načina zadovoljenja potrebe za pripadnošću koja je formulisana u onoj frazi "mi, mladi" - kaže Dragana Kožović.

Zaljubljivanje

Manje je poznato da je hormonska revolucija u telu tinejdžera odgovorna za podizanje praga čulne i emocionalne osetljivosti. Otuda se pod dobrim provodom podrazumeva zadimljena diskoteka sa zaglušujućom muzikom, u kojoj je pantomima jedini vid komunikacije. U kućnoj varijanti, ovaj pubertetski poriv zamenjuje slušanje preglasne muzike. Ako roditelji ne žele da naškode tinejdžeru u potrazi za originalnim identitetom, bilo bi bolje da mu kupe slušalice. Ili da se pomole da će njihovom mezimčetu pop numere biti draže od hitova hevi metala. Osim praćenja trendova i novih navika, pubertetlije zaokuplja intenzivno i uzbudljivo osećanje zaljubljenosti. Od bezazlenog "zaljubiška" u popularne likove iz javnog života kratak je put do konkretizacije maštarija u liku simpatije iz školske klupe.

- Druženja, koja su najpre homoseksualna (devojčice imaju po pravilu najbolje drugarice, a dečaci drugove) postaju sve češće heteroseksualna, što se smatra uvodom u otkrivanje suprotnog pola - a podrazumeva savladavanje tehnike skretanja pažnje na sebe i zavođenja. Žele da se jedni pred drugima afirmišu sa polnim karakteristikama. Za momke je karakteristično robusno ponašanje i muževnost, mnogo više nego suptilnost. Devojkama postaje važan atraktivan spoljašnji izgled, a tek posle neke odlike personalnosti - objašnjava profesorka Dragana Kožović.

Deca po pravilu ovaj deo intime teško otkrivaju roditeljima, ali nešto se može pročitati između redova. Ako se zacrveni već na pomen nečijeg imena ili se iz maštanja prene tek na "urlik" roditelja, tinejdžera su verovatno zaposela romantična osećanja. Svaki pokušaj da se zabrani ili odloži zaljubljivanje, važno je da odrasli znaju, unapred je osuđen na propast. Prema rečima profesorke Dragane Kožović, u današnje vreme mladi se, međutim, vrlo rano odlučuju na neobavezni seks.

- U razgovoru sa adolescentima, otkrila sam da sažaljevaju onoga ko se stvarno zaljubio jer je, kako kažu, taj nadrljao. Ljubav shvataju kao patnju i u tom uzrastu smatraju je neprihvatljivom. Savremeno doba donelo je stav, kome se priklanjaju podjednako oba pola, da je normalno često menjati mladiće i devojke i "kulirati" - otkriva sagovornica Press Magazina.

Ona smatra da bi roditelji, bez zastrašivanja, trebalo da upozore decu da prerano seksualno iskustvo može da bude izvor trajnih trauma. Takođe, nikada nije rano decu informisati o rizicima od polnih bolesti, pre svega od side, kao i pravovremenim načinima zaštite.


Agresija

Pubertet je, kažu stručnjaci, pravo vreme za rešavanje krize odrastanja. Što burnije prolazi kroz pubertet, tinejdžer lakše uspeva da prebrodi lične konfuzije i one u međuljudskim odnosima. Na pitanje kako objašnjava agresiju kod mladih, profesorka Dragana Kožović ukazuje da primeri agresivnog ponašanja ne smeju da se tretiraju kao masovna pojava.

- Reč je o ispadima koji su posledica socijalnog okvira dramatičnih promena i opšte krize društva, a nadovezuju na unutrašnju krizu odrastanja. Često govorimo o ispoljenoj agresiji, a zaboravljamo na povučenu i tihu decu koja agresiju okreću ka sebi. Ogromna populacija mladih sve više koristi supstance poput cigareta, alkohola i droge, a to su sve manifestacije autoagresivnosti - napominje Dragana Kožović.

A. Dragović


Izvor: Press

Obostrano nerazumevanje

- Hajde što telefonira satima sa drugaricom (kad ga opomenem kaže da bi trebalo da budem srećna što nije u pitanju drug!), da ne pričam što mu je igranje kompjuterskih igrica prioritet i što tvrdi da sve zna bolje od mene, ali što pravi gluposti u školi to nikako ne mogu da razumem - žali se majka jednog beogradskog tinejdžera.

Dragi roditelji, zvuči vam poznato? Nekada se samo po telefonskom računu može detektovati prisustvo tinejdžera u kući. Od komunikacijske spravice, bilo fiksne ili mobilne, "malog čoveka" moguće je odvojiti jedino zabranom telefoniranja. Međutim, pre nego što se priklone disciplinskim merama, roditelji bi trebalo dobro da promisle. Psiholozi tvrde da je u životu nesigurnog tinejdžera telefon (vršnjak sa druge strane žice) izvor važnih informacija. Bez ličnog kontakta, lakše je izneti mišljenje, ispovediti se, pa i osuditi. Dete testira svoje stavove i status u društvu razmenjujući iskustva sa poverljivim sagovornikom s one strane žice. Fer je reći i da pubertetlije generalno nisu ljubitelji školskih aktivnosti. Obrazovna institucija češće posluži kao poligon za dokazivanje pred vršnjacima. Maminom mezimcu to je na umu kad bez razmišljanja ukrade dnevnik iz zbornice. Moguće je da uzorna učenica svoju pripadnost drugarima "demonstrira" prvom cigaretom. Tinejdžeri počinju da izlaze do kasnih noćnih sati, a u kafićima i diskotekama na meniju nisu isključivo sokići. Konzumacija alkohola ili, još gore, opojnih droga jesu realni rizici na koje roditelji na vreme treba da upozore decu. Još jednom, izricanje zabrana ili uhođenje tinejdžera nije pravo rešenje.

- Vaspitanje ne može da počne onda kada se jave problemi. Takođe, roditelji ne smeju da dočekaju dete posle nastave sa uvek istim pitanjem: "Šta je bilo u školi?" Ovakav pristup automatski izaziva gard i odbranu. Na uvek isto pitanje deca nezainteresovano odgovaraju: "Nije bilo ništa." Ako umesto toga upitate dete kako se oseća ili kako je provelo dan, možda će otkriti da ima neku nedoumicu ili problem. Uvek savetujemo roditeljima da im u prvom planu bude dete, a ne škola, uredna soba ili ocene. Autoritet se nikada neće potrošiti ako ga sačuvaju za važne stvari u životu - kaže Dragana Kožović.

Osim što zaključuju da ih roditelji ne razumeju, tinejdžeri u Srbiji se žale da ih škola "smara" i da nemaju dovoljno novca za hobije i za "blejanje" (čitaj: sedenje po kafićima). Stručnjaci ukazuju da je jedan od osnovnih zadataka roditelja da pomognu deci da se osamostale, ali i da ih stimulišu da slobodno vreme provode na kvalitetan način, baveći se sportom i umetnošću.

ANA DRAGOVIĆ


Izvor: Press

  mene to ceka puta 3

nadrljala sam

Sreca sto nemam dece... I nadam se da ih nece biti jos nekoliko godina, jer... kako ce dete da cuva decu???

 Evo male sale. Grdi majka sina srednjoskolca:"ti sine uopste ne valjas" Valjam mama, valjam.

uh tema o kojoj se moze danima pisati..ali hajde da skratim...posto danas tj u danasnje vreme pubertet krece daleko ranije nego u vreme kada smo mi bili pubertetlije , sa decom treba imati ne 7 nego 77 cula..treba ih upoznati doliko dobro dok ne porastu da mozete skoro predvideti svaki njihov korak..a to je skoro nemoguce..ipak treba ulagati u njih, treba se predati kompletno i apsolutno njihovom vaspitanju od dana kako oci otvore po prvi put...da bi se kasnije sve to donekle isplatilo...u danasnje vreme nije sala biti roditelj

Daleko je od sale, narocito sto nam je drzava toliko jadna da prosto vise odmaze nego pomaze roditeljima...

Ma nije sve tako lose. Sto panicite. Roditeljstvo je nesto najlepse. Imam i ceru i sina tinejdzere, divni su, obozavam ih iako sam ih sama gajila i vaspitavala bez icije pomoci. Lepi, zdravi, pametni i super ucenici.

Svaka ti cast... Niko ne kaze da je lose imati klince... Samo da je skupo...

Ako preteruju sa šminkom, igricama i čatovanjem
Šta tinejdžeri vole, a mi preziremo

Objasnite svojim devojčicam da za šminku nikada nije kasno čak i ako se samo igraju

Istraživanja britanskih stručnjaka pokazuju koje su to stvari koje tinejdžeri vole, a mi bismo želeli da nikada nisu izmišljene. Ipak, postoje i veoma jednostavni načini da izađete na kraj sa tim stvarima.

MSN četovanje
Nekada su tinejdžeri telefonirali beskrajno dugo, a sada za to služi MSN mesindžer.

Zašto je dobro
Jer mogu da pričaju sa više prijatelja istovremeno, a i uče da kucaju veoma brzo, što je korisna veština.
Ne prave velike telefonske račune.
Barem znate s kim se vaše dete druži.

Zato je loše
Kucanje ovakvih poruka je virtuelna komunikacija (ukoliko ne postoji veb kamera), pa mnogi roditelji veruju da ovo može da dovede dete u situaciju da kaže nešto što inače nekom u lice ne bi reklo ili kada bi čulo prijatelja preko telefona. Zato neki argumenti ili romantične izjave mogu da budu neracionalni.

Reč stručnjaka
Psihoterapeut Gven Kouz veruje da je deci potrebno da osećaju da pripadaju društvu, pa ako njihovi drugari četuju, onda su i oni u obavezi da to rade. Ona dodaje da je MSN samo jedna promena u društvu i da to roditelji treba da prihvate i ne treba da prave od toga probleme. Ono o čemu roditelji stalno treba da vode računa jeste da nadgledaju dete i paze šta ono priča i s kim se druži preko MSN-a. Takođe vodite računa da detetov svet ne postane samo virtuelan i da ne izgubi kompas o realnom svetu koji ga okružuje.

Šminkanje
Vaša devojčica je opsednuta šminkanjem i to je sasvim u redu!

Zašto je dobro
Normalno je da tokom puberteta deca postaju svesnija svog izgleda. To što vode računa o sebi i svom izgledu i pokušavaju da isprave sve nedostatke je veoma dobro i nije nikakav razlog za brigu.

Zašto je loše
Previše šminke na mladim devojkama može da izgleda ružno i da ih učini starijima, što može da pošalje pogrešan signal mladićima.
Nekim devojčicama se toliko sviđa kako izgledaju sa šminkom da nakon nekog vremena ne mogu da prihvate svoj izgled bez šminke i nikom ne dozvoljavaju da ih vidi bez nje.

Reč stručnjaka
Najbolje bi bilo da vašu devojčicu odvedete kod kozmetičara kako bi je on posavetovao koje preparate treba da koristi u skladu sa svojim godinama. Takođe je odvedite i u parfimeriju gde će joj prodavci objasniti šta sme da koristi od šminke kako ne bi naškodila svom licu.
Takođe prelistajte tinejdžerske magazine gde vaša devojčica može da vidi nekoliko različitih mejkap stilova i pomozite joj da se odluči za neki od njih. Takođe postavite granice i recite joj šta sme, a šta ne sme da koristi od šminke. I obavezno joj naglasite da izgleda prelepo i bez šminke.

Video igrice
Veoma je zabrinjavajuće to što je u Amsterdamu pre nekoliko meseci otvorena klinika za decu kojoj je potrebno odvikavanje od video igrica. Pa ipak, igrice su sastavni deo svakog detinjstva i tu ništa ne može biti promenjeno.

Zašto je dobro
Postoje igrice koje su veoma dobre za učenje koordinacije tipa oko - ruka - oko.
Nema sumnje da TV i kompjuteri imaju svoje mesto u današnjem društvu. Postoje veoma dobri edukativni programi i kompjuterske igrice koje vašem tinejdžeru mogu da pomognu da se opusti posle napornog dana u školi.

Zašto je loše
Zavisnost od kompjuterskih igrica se veoma lako razvija.
Veoma je tužna činjenica da većina dece provede više vremena ispred televizora i kompjutera nego sa svojim vršnjacima.
Poslednje istraživanje britanskih stručnjaka pokazuje da ovo kod dece može da izazove gojaznost i razvije sedeći način života.

Reč stručnjaka
Dečji psiholog En Flinthem kaže da je loša komunikacija između dece i roditelja kriva za to stanje. Morate da ohrabrujete decu da vode zdrav život tako što ćete se pobrinuti da je vaše dete uključeno u sportske akti-vnosti, umetničke radionice. Naravno da može i da igra kompjuterske igrice, ali vi pre toga morate da proverite da li su one odgovarajuće za njegov uzrast. Dozvolite da provede određeno vreme za plejstejšnom, a ako prekorače ograničeno vreme, ne dozvolite mu da se igra sutradan.


Izvor: Blic

Materijalizam i samopoštovanje kod dece

Pritisak vršnjaka, ciljane marketinške kampanje i loše roditeljstvo su često identifikovani kao uzročnici porasta materijalizma kod dece. Sve do sada, malo je bilo govora o pravim razlozima nastanka tog poriva za materijalnim stvarima. Debora Reder Džon, profesorka marketinga na Univerzitetu u Minesoti, otkriva da je materijalizam mladih direktno povezan sa njihovim samopoštovanjem.

Sprovedena su dva istraživanja na tri starosne grupe dece. U prvom, ustanovljeno je da se materijalizam povećava od srednjeg detinjstva (8 i 9 godina) do rane adolescencije (12 i 13 godina), ali potom opada u vremenu završetka srednje škole (od 16 do 18 godina). Ovaj obrazac materijalizma je u suprotnosti sa kretanjem samopoštovanja, koje opada u ranoj adolescenciji, ali se u kasnijoj uvećava.

"Nivo materijalizma kod tinejdžera je neposredno determinisan samopoštovanjem," rekla je Džonova. "Kada samopoštovanje opadne sa ulaskom u adolescenciju, materijalizam doseže vrhunac. A onda, u kasnoj adolescenciji, kada se samopoštovanje povrati, materijalizam opada."

U drugoj studiji, istraživači su uvećavali samopoštovanje dece, dajući im pozitivne informacije o prihvatanju od strane njihovih vršnjaka. Deca su dobijala kartice sa pozitivnim opisima, kao što su "pametan" i "zabavan", a koje su ispisali njihovi drugovi u letnjem kampu. Ova naizgled mala intervencija je drastično smanjila visok nivo materijlizma kod dvanaestogodišnjaka i trinaestogodišnjaka i umeren nivo koji je postojao kod mladih između 16 i 18 godina.

Naročito je značajno ovo zapažanje da se jednostavnim uvećavanjem samopoštovanja može smanjiti fokus na materijlana dobra. Iako vršnjaci i marketing utiču na tinejdžere, materijalizam je direktno povezan sa samopoštovanjem.

Poruka za roditelje je više nego jasna: ohrabrujte decu da dožive osećaj više sopstvene vrednosti i to može smanjiti ispoljavanje materijalizma. Drugim  rečima, više poštovanja znači manje skupih patika i skupih torbica.

Kako suzbiti rizično ponašanje tinejdžera za volanom?

- Jedna od najvećih američkih osiguravajućih kompanija počela je da svojim klijentima nudi novu tehnologiju koja bi mogla znatno da smanji broj saobraćajnih nesreća, suzbijanjem rizičnog ponašanja tinejdžera za volanom. Program je namenjen roditeljima tinejdžera, a zasniva se na postavljanju kamera koje snimaju ponašanje mladih vozača prilikom vožnje. Kompanija «Američko porodično osiguranje» kaže da binova tehnologija mogla da spase živote i smanji troškove auto-osiguranja.

Novi podaci pokazuju da je stopa smrtnosti vozača-tinejdžera četiri puta veća nego vozača starijih od 25 godina. Kompanija «Američko porodično osiguranje» veruje da je jedan od načina da se smanji visoka stopa smrtnosti – eliminisanje rizičnog ponašanja tinejdžera u vožnji. Da bi to postigli, oni ugradjuju male kamere u retrovizor – tako da roditelji poput Dejva Hekvortija, mogu da nadgledaju navike svoje dece u vožnji.

«Zahvaljujući tome on se oseća odgovornim za svoju vožnju, jer zna da ga neko posmatra», kaže Hekvorti.

Rasti Vajs, iz kompanije «Drajvkem» koja je razvela tehnologiju za potrebe potrošača, kaže da kamera snima samo nagle manevre u vožnji – a zatim šalje e-mail roditeljima.

«Roditelji time jasno definišu svoje očekivanje – da se vozi na način koji neće aktivirati kameru. To je veoma jednostavna poruka», kaže Vajs.

Geri Foks, jedan od 30 tinejdžera koji je učestvovao u pilot projektu u srednjoj školi Edžvud u Medisonu u Viskonsinu, uveren je da program ima efekte.

«Zahvaljujući tome postaću bolji vozač. Kada nešto uradite pogrešno – brzo i naglo skrenete ili naglo ukočite – kamera se uključuje.»

Kritičari programa su medjutim zabrinuti zbog pitanja privatnosti. No, portparol «Američkog porodičnog osiguranja», Stiv Vitmer, kaže da će pristup video snimcima imati samo roditelji.

«Snimci se šalju direktno roditeljima. Srednja škola Edžvud ne vidi te informacije, niti ih vidi naša osiguravajuća kompanija, već ih vide ljudi koji treba da vide te informacije – a to su roditelji i studenti.»

Američko porodično osiguranje sada nudi ovaj program besplatno na godinu dana grupi od 30.000 porodica u odabranim državama. Ako se sistem pokaže efikasnim u sprečavanju nesreća, kompanija kaže da bi volonteri koji su ga koristili mogli da primete smanjenje u ceni svog auto-osiguranja.

Voanews

Divlje zvezde nisu uzor tinejdžerima

Pored svih modernih uzora kao što su Paris Hilton, Britni Spirs (Britney Spears) i problematična Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), često se zabrinemo za decu koja sve to posmatraju, a navikla su da se dive životu zvezda.

Anketa koju je sproveo magazin “Shugar” pokušala je da da odgovor na pitanje kako zvezde utiču na mlade i šta oni misle o njima.

Većina tinejdžera mudro je izjavila da su zvezde poput navedenih Britni Spirs, Linzi Lohan i Paris Hilton 'glupe'. Tek 5 odsto od ispitanih 1700 mladih između 11 i 18 godina, izjavilo je da su zvezde i njihov način života kul.

Više od 80 odsto ipak smatra da zvezde izgledaju glupo i da im treba pomoć.

Ovakvi rezultati, nažalost, pokazuju da mladi u problematičnim godinama razumeju da Ejmi Vajnhaus mora na lečenje zbog problema sa drogom, ali da su sami, ipak, spremni da eksperimentišu sa drogama. Više od 13 odsto izjavilo je da oseća pritisak da proba drogu, a čak 10 odsto probalo bi drogu ukoliko im prijatelji to predlože.

Podjednako veliki broj tinejdžera, njih 10 odsto, smatra da je korišćenje droga kul.

Izvor: B92

Ista problematika, ali iz ugla tinejdžera...

Zar nisu i oni bili mladi?

Ivana Milaković 02.04.2008.

Mnogo koji tinejdžer se ne jednom zapitao za svoje roditelje, ili neke druge starije osobe, zar je moguće da ih toliko ne razumeju - zar nisu i sami nekad bili mladi? Bili su, ali će vam nekada nešto zabraniti jer su zaboravili kako je to, a nekada baš zato što nisu zaboravili.

Često se pominje da se u pubertetu u organizmu napravi prava hormonska bura. Ta bura, između ostalog, izaziva veoma jake emocije, pa vam se sve što se dešava - a dešava se puno toga - čini jako intenzivnim. Sve proživljavate uz izuzetno snažne emocije, i dobre i loše stvari. Nakon puberteta, situacija s hormonima uglavnom se smiri, što znatno olakšava da se stvari sagledaju "hladnije glave". Neće se uvek tako sagledavati, i oni kojima je prošao pubertet i te kako umeju da "eksplodiraju", ali je ipak mirnije. Onda može da bude teško razumeti zašto neko toliko "diže frku" zbog nečega što zapravo i nije krupna stvar. Roditeljima ostane sećanje da su i oni nekad slično reagovali, ali im bude teško da se sete zašto, kakav je to stvarno osećaj bio - plus imaju sećanje na to da su istu ili sličnu situaciju "preživeli" i da im to što se s nekim nisu smuvali ili što nekud nisu izašli nije upropastilo život. Kada vam kažu da će i to proći, verujte im - govore iz ličnog iskustva.

U nekim pak slučajevima, roditelji se i suviše dobro sećaju onoga što su sami činili kao mladi. Sećaju se grešaka koje su učinili, pa se zbog njih kajali, recimo - i ne žele da vi ponovite njihove greške, ne žele da i vi proživljavate bol koji su oni proživeli; žele da vas, ako ikako mogu, poštede toga, da vama bude bolje nego što je bilo njima. Pamte i opasnosti kojima su se nepromišljeno izlagali, u "nije to ništa" fazonu, i nekad se slede od straha kad se sete kako su mogli da nastradaju zbog ludiranja, a još ih više isprepada mogućnost da nastradate vi, jer srljate u opasnost koju ignorišete. A tu je i sećanje na sve one trenutke kada se nisu korektno poneli, kada im je, recimo, bilo baš zabavno da nekoga zavedu pa ga ostave, samo da bi kasnije mogli time da se hvale u društvu, i jako ne žele da se iko ikada prema vama ponese na takav način.

Zar nisu i oni bili mladi? O da, bili su. Na neke stvari je sećanje izbledelo pa im je teže da vas razumeju, a na neke stvari je sećanje još uvek previše intenzivno - na stvari koje nikako ne žele da se dese vama, pa se, nekad i krajnje agresivno, trude da vas od njih poštede i sačuvaju.

Razumite ih. Nije ni njima lako.

Izvor: Krstarica