Linux ~ Problemi ~ Saveti :: Pc Klinika ~ Doktori za vas kompjuter

Hrabri gibon

Jednom u svakih šest meseci nova distribucija Ubuntu GNU/Linux-a pomera granice lake instalacije i upotrebe. Dokle nas dovodi verzija 7.10?

Od pojavljivanja, pre tri godine, Ubuntu samo bere lovorike. Zahvaljujući odgovarajućoj finansijskoj podršci, kompanija Canonical neprestano radi na usavršavanju svoje GNU/Linux distribucije i trudi se da u potpunosti opravda slogan Linux for Human Beings (Linux za ljudska bića). Taj svoj cilj ona unapređuje svakih šest meseci, a najnovija instanca, nazvana Gutsy Gibbon, na tržištu se pojavila 18. oktobra.

Za početnike

Ako nemate baš nikakvih iskustava sa Linux‑om, niste nikada videli kako izgleda, probali da ga instalirate ili ste to učinili i brzo odustali od navikavanja, nastavite da čitate. Instalacija distribucije Ubuntu je nešto najlakše što možete učiniti. Na konfiguraciji prosečne snage, sa praznim hard diskom, traje dvadesetak minuta. Kada se završi, uz sam operativni sistem instaliran je i osnovni softver za kancelarijski rad (OpenOffice paket, Firefox Web browser, Evolution e‑mail klijent...) i reprodukciju multimedije (Rhytmbox i Movie Player), niz jednostavnih igara, grafičke aplikacije... skoro sve što vam je neophodno da računar odmah koristite. Ubuntu tokom instalacije ni u jednom trenu neće tražiti da instalirate drajvere za komponente vašeg kompjutera – ono što prepoznaje automatski će podesiti, ono za šta nema drajvere neće. Bitno je naglasiti da se hardver za koji nema drajvere svodi na Win modeme i USB ADSL modeme, ali za dobar deo modela postoje drajveri čija instalacija nije teška i za šta ćete dobiti efikasnu pomoć od srpske Ubuntu zajednice (www.ubuntu‑rs.org ).

Navikavanje na novo grafičko okruženje (osnovno je GNOME) se podrazumeva. Nije jednako Windows‑u ili Mac OS X‑u, ali u velikoj meri podseća na njih, pa neće predstavljati problem, pod uslovom da ste spremni da ga pogledate otvorenog uma. GNU/Linux distribucije vam omogućavaju i da promenite grafičko okruženje, pa tako Ubuntu dolazi i u paketima sa KDE i XFCE interfejsima. Laka instalacija svakog od njih omogućiće vam da nađete ono što vama najviše odgovara, a bez obzira na okruženje na kojem se zadržite, sve instalirane aplikacije će raditi bez problema.

U GNOME‑u svim opcijama pristupate iz glavnog menija, koji se podrazumevano nalazi na gornjem panelu. Meni Applications vas vodi do prečica ka programima, Places ka diskovima i folderima, a System podešavanju načina na koji će vaš računar raditi. Donji panel je u startu rezervisan za natpise otvorenih prozora i odabir virtuelnog desktop‑a. Elementi na oba panela se mogu uklanjati i dodavati, može se menjati njihov raspored, a i položaj i veličina samih panela su konfigurabilni. Slobodno se igrajte i prilagođavajte vizuelni ugođaj vašim potrebama, a i isprobavanjem drugih opcija iz menija System / Preferences teško da ćete nešto pokvariti.

Za sve opcije koje mogu uticati na ponašanje računara Ubuntu će zahtevati da ponovo ukucate vašu šifru i tako potvrdite da želite izvršiti izmene. To se dešava pri pokretanju većine opcija iz menija System / Administration i pri instaliranju aplikacija. A upravo je proces instalacije novih programa ono što zahteva najviše privikavanja za korisnika Windows‑a. Umesto da se šetate Internetom, tražite raznorazne aplikacije, preuzimate ih i pokrećete instalaciju, Ubuntu (kao i druge distribucije zasnovane na Debian‑u) koristi sistem repozitorijuma. To su specijalizovani serveri na kojima se nalaze aplikacije, dodatni moduli, dokumentacija... koji su pripremljeni za veriju Ubuntu‑a koju koristite.

Programe koji su vam dostupni možete potražiti na više načina: pokretanjem opcije Add/Remove iz menija Applications, aktiviranjem Synaptic Package Manager‑a iz menija Administration ili kroz terminal, upotrebom komande apt‑get. Prvi način je verovatno najprijemčljiviji novajlijama, pa ga zato i preporučujemo. Tu su aplikacije raspoređene po kategorijama, njihov odabir je lak, a nakon instalacije program će se pojaviti u adekvatnoj sekciji glavnog menija. Kroz podešavanja možete u spisak repozitorijuma dodati i druge servere i tako proširiti izbor aplikacija koje možete instalirati. Preporučujemo da Ubuntu Linux‑u date neko vreme, da slobodno isprobavate opcije i sve što vam nije jasno pitate na forumu lokalne Ubuntu zajednice.

Za napredne

A ako imate malo više iskustva sa GNU/Linux distribucijama ili ste korisnik neke od njih, onda vas prethodni deo nije previše zainteresovao. Bitnije vam je šta Ubuntu 7.10 donosi novo – izmene možda nisu brojne, ali su vrlo značajne.

Prethodni put smo o Ubuntu OS‑u pisali kada je bila aktuelna verzija 6.10, a od tada se dosta toga desilo. Najpre je verzija 7.04 korisnicima koji žele da na računaru istovremeno imaju Windows i Ubuntu donela alatku za migraciju koja prepoznaje spiskove omiljenih lokacija iz programa Internet Explorer i Firefox, a u novo okruženje prebacuje i pozadine za desktop, te kontakt liste sa AIM i Yahoo IM klijenata. Omogućeno je i pokretanje instalacije Ubuntu‑a direktno iz Windows‑a.

Poboljšana je (i olakšana) instalacija kodeka za multimedijalne fajlove. Sada to funkcioniše tako što će vam biti ponuđeno da instalirate nedostajući kodek kada pokrenete neki zvučni ili video fajl. Rad sa bežičnim mrežama (posebno interesantno vlasnicima prenosnih računara) je drastično unapređen primenom Avahi modula, a poboljšan je i rad sa drajverima za grafičke kartice, te lako uključivanje vizuelnih efekata.

Verzija 7.10 donosi još niz unapređenja. Instalacija štampača je sada potpuno automatizovana – kada pokrenete instalaciju uređaja, Ubuntu će u mrežnom okruženju pronaći sve štampače i preporučiti vam koji drajver da instalirate. Naš redakcijski HP Laserjet 4200 je za minut bio spreman za korišćenje. Gutsy Gibbon donosi još niz unapređenja u radu sa grafičkim podsistemom. Rešena je boljka poznata vlasnicima wide ekrana – sada ih Ubuntu automatski prepoznaje i podešava odgovarajuću rezoluciju, a unapređen je i rad sa više ekrana povezanih na računar.

Sa softverske strane, najzanimljvije je unapređenje pretrage lokalnih sadržaja. Sada se u gornjem panelu pojavljuje ikona koja vam omogućava da tražite po ključnim rečima na vašem računaru, ali i na Internetu. A Firefox, kao podrazumevani Web browser u Ubuntu OS‑u, ima posebnu alatku za upravljanje add‑on‑ovima koja omogućava dodavanje modula prilagođenih ovoj GNU/Linux distribuciji. Ljude koji žele da pristupaju i NTFS particijama oduševiće integrisana podrška koja ne omogućava samo pristupanje, već i potpuni rad sa ovim diskovima: dakle i čitanje i pisanje (samim tim i brisanje) podataka.

Lakoća rada

Ubuntu radi pouzdano i bez zastoja, a dodavanje (i uklanjanje) programa je jednostavno i, ako ne dodate neproverene izvore, neće dovesti do nestabilnosti sistema. Podrška koju Canonical pruža za novu verziju trajaće 18 meseci, što je standardno vreme za „obične“ verzije, a uveliko traje priprema za sledeću „veliku“ verziju koja će biti objavljena sa dugoročnom podrškom (LTS; Long Term Support) od 3 godine za desktop i 5 godina za server verziju. Ipak, podrška za sve verzije distribucije Ubuntu je mnogo duža među mnogobrojnim korisnicima ovog sistema, a njih, željnih da pomognu, ima dosta i u Srbiji. Preporučujemo vam da posetite forum i wiki stranice na www.ubuntu‑rs.org i slobodno postavljate pitanja.

Takođe, ako vas interesuje detaljnije objašnjenje rada u ovom okruženju, možete nabaviti naš PDF dodatak. Nalazi se na DVD‑u uz PC #128 (decembar prošle godine), a naći ćete ga i na našem izdanju iPC 2007, sa kompletnom arhivom časopisa i dodataka do broja 132.

Ubuntu nije za svakoga – profesionalci iz raznih oblasti jednostavno ne mogu naći odgovarajuće aplikacije za svoj posao. Ipak, Ubuntu sa podrazumevanim softverom će zadovoljiti sve koji koriste kancelarijske aplikacije, pristupaju Internetu, vole da pogledaju neki film i da slušaju muziku, te da se ponekad poigraju. Sve to Ubuntu radi savršeno. Poseduje aplikacije (ili se mogu instalirati) za razne namene: obradu fotografija (GIMP), vektorsko crtanje (Inkscape), pripremu za štampu (Scribus), video obradu (Kino) i mnoge druge primene, čiji kvalitet će zadovoljiti početnike i amatere, a možda i ponekog profesionalca. Meki programi koriste se za najzahtevnije zadatke, npr. Blender, softver za 3D animaciju koji je rasprostranjen u Holivudu. Ne verujemo da je GNU/Linux, odnosno Ubuntu, spreman za žestok okršaj na tržištu desktop operativnih sistema, ali čvrstim koracima hrabro grabi ka tome; verzija 7.10 je vaša ulaznica za taj proces.