Zao mi je sto tako mislim o tebi, ali stvarno si poklonik onanije. 



Izvinite ostali forumasi zbog njega, takav je kad nema sta da kaze. Ovo je bilo malo zamorno, ali ovo sto sledi ide kao pesma. U pomocno glavnoj ulozi gospodin Kalifa od Libije: ! !     



pokupili neki olos sa ulice ?

E, stvarno je Gadafi pretjerao , narocito sa ovim hvalospjevnim audio porukama u svoju korist.
Stice se dojam kako je u samoj licnosti Gadafija jedan fenomen: a to je fenomen italijanskog mafioza.
Cijelo vrijeme se folira uokolo sa cvikama. Iako sam za sebe tvrdi da je borac protiv italijanskog kolonijalizma cini se kako je upravo njega taj kolonijalizam dobro naceo u glavu- pokupio je sve rdjave fazone iz italijanskog drustva.
Pobunjenici ljudi ojadjeni i obespravljeni visedecenijskim pranjem mozga moraju sada da se bore protiv jednog upornog tvrdoglavog romanticnog mafijasa koji je buntovan prema nepravednom svijetu-to me nekako podsjedja na italijansku borbu protiv mafioza.
Postoji i drugi aspekat ovog sukoba.Libija je u Africi i oci Afrikanaca diljem svijeta su uprte u Libiju.
Libija je ponekad u ocima Afrikanaca bila ponos kontinenta, pa su je i Afrikanci gotivili, i dan danas gotive Gadafija.Ne znam zasto, s obzirom na Gadafijev napad na Cad prije nekoliko decenija.
Ne znam volio bih da mu dobro utjeraju rebelsi.
Nemam bas nista protiv ni Venezuele ni Kube.Bas naprotiv.Ljudi i nezavisne drzave i drzavice iz hispano- govornog podrucja bore se protiv americke dominacije. I to je OK.
Ali morao je Fidel i Čavez podrzati bilo koga pa cak i ludog Gadafija.
A Gadafi je zaista lud. Lud kao i vecina drzavnih vodja koji zavrse kao ludjaci. Ali on nije kreativno lud, on je lud iz sile i lud je iz samoljublja. Ne znam da li postoji bolji ili gori nakon Gadafija, lider ili politicka snaga koja ce Libiji donijeti stabilnost.
Ali zbog gore navedenih osobina Gadafi bi davno trebao gorjeti u paklu.

“Либизација“ мач глобалних крсташа    PDF    Штампа    Ел. пошта
Пише: Драган Милосављевиоћ   
26 август 2011

Власт у Београду је, брже боље, практично признала, усвојеним закључком владе о потреби успостављања односа са  Прелазним нациналним саветом, нови режим у Либији. Послате су и понуде за испоруке оружја армади. Изненађење, не. Прерано, никако, јер током боравка Меркелове било је јавних, али и тајних порука алијансе која је, тврде овдашњи званичници, „једина будућност безбедности Србије“, мада, још памтимо, сатирала нас је са неба, баш као данас злехуде Либијце. А све гонећи „тиранина“.
Обновићемо порушену и будућу „демократску „Либију, и то либијским новцем од нафте „баш као и Ирак“, или Аганистан (приходима од дроге), поручују цинично петролејски и банкарски стрводери. То су изасланици Рокфелера, Ротшилда, Голдман Сакса, Тотала, Шела, Бритиш Оил, који су ових дана преплавили освојене бушотине и рафинерије.

Они су преко МИ 6 финансирали десант на Триполи у коме је племе Бербера прихватило да им прибави Гадафија живог или мртвог. Док британски маринци, јавља РТ, око 1000 њих, чекају да се искрцају у приобаљу а неколико стотина припадника МИ 6 и ЦИЕ и других обавштајаца, баш као у „Бљеску“ и „Олуји,“ координаирају операције лова на вођу.

У међувремену, пушта се прича на америчким медијима о „Србима снајперистима Гадафија“. А радо и алаво то гута про-НАТО домаћа штампа. Иначе колико од Либије, толико је остало и од резолуције ОУН о зони забрани летења. Окончана је срамно сувереност најбоље стојеће земеље Африке“. Либизација „се јасно исказује као мач глобалних крсташа усмерен на нове „подвиге“.

Русија, која се уздржала код гласања овој прикривеној агресији НАТО (све има своју цену као и напуштање Косова ) преко минстра Лаврова скромно признаје да је губитник. Али, да ће се ваљда наћи и послић за њих.

Уосталом, зар није Москва оценила да је „Гадафи политчки мртвац“, али видимо то је и некада уједињена Либија, коју је Вођа одржавао више од 4 деценије. Кина ужурбано, после губитака у земљи где је пласирано 30 милијарди долара инвестиција, гура свој јен у светску валуту, на место безвредног долара. Већ је изгубула Југ Судана и његову нафту. Ваља одбранити шта се може у готово већ придобијеној, а сада од НАТО нападнутој Африци.

У рату за ресурсе скинуте су све образине. А НАТО у прве редове деструкције суверенитета држава, чију „либизацију“ планира, гура њихове сопствене националне елите. Баш као и током Балканизације Југославије, а сада растурања Србије.

Није искључено да се овдашњи „миљеници“ НАТО , већ деценију на врху пљачкашке транзиције, ДС и побочна колаиција, јеже на помисао да би неког још подобнијег од њих, атлантисти могли позвати да их и замене у раду на проценат, када им истекне употребни рок. А бирачи коначно схвате њихову праву улогу у оваквој „демократизацији“, без икаквих перспектива за народ и гаранција за државу. Знају деца брозове номеклатуре да се то у америчкој пракси догађа ислуженим савезницима.Зато је почело велико предизборно комешање у коме ће и суманута геј лезбо тема бити некакав лакмус око стања опште напетости. Можда ће присталиве параде агитовати са моста без прилаза.

Баханалије

Али много веће, крававе баханалије догађају се на северу Африке. То је део свеопште културе насиља и светогрђа наменут од спин цивилизације запада. Припадници НАТО чопора ових дана комадају Либију уживо, пред камерама, а аудиторију у светској ТВ арени добрано кретенизованој перманентним призорима насиља, прилажу садо-мазо призоре баханалија у „увођења демократије„, какво је већ изведено на Балкану

У „Либизацији“ Африке ће редослед догађаја, додуше, бити нешто измењен. Па грађански рат између кључних племена тек предстоји. И то после победоносног котрљања глава преседника држава и вође револуције. Овдашња проатланска власт, која је позивала бомбардере на Србију, шефа дражаве препустила је лаганој смрти тек на крају сценарија.

Оно што, међутим упућује на значајну сличност методологије увођења „демократије„ у Србији и Либији јесте изненадно јединство „такозване опозиције“ Гадафију у којој главну реч имају НВО изасланици, интелектуалци типа Бернар Анри Левији, неформални председник владе у Бенгазију и.. са друге стране .. људи са са најважнијих функција досадашњег режим, пребези из најближег окружења Гадафија.
                                                                                                                                                         
Каква сличност са, у Србији никада до краја расветљеном причом, ко је све у којој фуннкцији и са колико добро наплаћане „видовитости“ напустио Слободана Милошевића, још дој је овај фомално био на власти. Да би слегањем рамена пропратио његово изручење и Хаг и са мало крокодилских суза одлазак у смрт. Какво евентуално суђење у Београду. Да би брже боље улетао у поделу плена власти отете 5 октобра.То је прагматизам у политици, рече весело ових дана један „аналитичар на телевизији.

Може се, дакако, расправљати и критиковати модел владавине пустињског лисца, као уосталом и балканског, својевремено, коју му је био узор у одржању баланса племена и регионалних утицаја. Али, да ли су репрезенти демократије разуларене банде полуголих „и дрогом надуваних„ плаћеника, који бесомучно шутирају главу статуе вође револуције, и да ли завређују поверење као будући носиоци прогреса сарадници вође који су донедавно били главни ослонци режима. По Обами тај режим је морао нестати са Гадафијем. Иако није нестао ни у Египту са падом Мубарака. То питање не поставља на западу бар не јавно, ама баш нико. А овде се подразумева, од стране припадника“ ружичасте револуције„ да је све то савршено нормално. Јер све је, па и црква у коју су угазили, „револуционари“ као и 1945 , увучено у ковитлац нових вредности“ и „ реалног стања „

На прагу армагедона

Они који су се на страницама провладине штаме у Србији хвалили да су „довели НАТО да би оборио Милошевића“ данас су задовољни сведоци да се предаје и комад по комад цела Србија. Све указује да су и овдашњи и либијски уједињени „незадовољници“ заправо алави чауши НАТО, омамљени процентом за деструкцију сопствене земље, све да би похлепно обезбедили и себе и своје потомке.

Они у Бенгазију, предвођени саветником Саркозија, који је својевремено правио политички капитал од новца Ал-Каиде у Босни, показаће се, тек су пролазна гарнитура. После потпуног потчињавања Либије биће сведена на најбичније марионете, храњене коскама испод трепезе велике НАТО-пљачке

Либијци ће одсад морати да се навикну да живе од песка и обећања, а не од нафте. Као што смо и ми морали отрпети гостовање француског филозофа, конвквистадора у Левија Реxу у Београду, у режији домаће НВО, да нам објасни како смо искључиво ми Срби, растурили Југославију.

То су, уствари шакали који следе лавове - освајаче. Данас на црвеном тепиху код Камеруна, Саркозија, Белрусконија, није историја која се бележи великим словима. Неки овде, сетиће се путешествија славе водећих ликова 5 октобра, и поход бројне награде, које је у ери убрзања капитулације политичке воље Србије добио њен председник иначе у сталним консултацијама са менторима.

Уосталом он је, супротно уверавањима да је поражен у сурету са примадоном светске политике, уствари добио алиби од Меркелове за одустајење од Европе, (што је све време бачена варалица за бираче), али тек када је обезбедио довољно времена за наступ потпуне регионализације, читај растурање Србије. У међувремену догодило се као гаранат тог процеса преузимање свих полуга власти у Србији од НВО, власти у снеци и паралелног генералштаба НАТО.

Сада ће, до наредних избора, заједно са својим миљеником Вуком, председник играти на патриотску карту, (не дам Косово) омиљени џокер опозиције. Са оваквом опозицијом то је реално и могуће. Да ли је после дебакла политике „и Европа и Ксообво“ неко тражио оставке владе и председника? Не.

И сада шта. После посете, Меркелове цео хор провладиних аналитичара, да не бројимо паметњаковће типа „матичара“ из Јагодине, који се разуме у све врсте погона, не само тракторског, осмишљава како да ултматум о предаји и последњег педља Косова представе као гаранцију пута у Европу. То лудило је атак на мозак и има, рекло би се, погубнији ефекат и од НАТО бомби. Другим речима „балканизација “једнако либизација“, то је закон спојених судова најновије формуле НАТО колонијализма.

Да ли уопште постоји реч оставка за оне у Србији који су део тог пројекта? Да ли је уопште могућа и концетрација последњиох остатака свести и савести раштрканих патриота и људи од државотворне одговорности да се могућа неконтролисана, или чак свесно испровоцирана експлозија маса, као алиби некавог ванредног стања, или новој интервенцији, предупреди и оправдано незадовољство уведе у интитуционалне политичке воде. Полагања рачуна одговорних и окупљања патриотских и демократских снага.

Нема где другде него у уставотворној скупштини и влади националног спаса. Јер иначе спаса Србији неће бити. Као што данас нема Либији, коју су до последњег барела продали бивши Гадафијеви министри, генерали и полицајци гладни мита, а на рачун опстанка државе и народа гурнутог у крваве племенске обрачуне. Не дозволимо да Србија буде балканска Либија, као што је Либија балканозована по овдашњем моделу.

Извор: видовдан.орг

Обраћање народима света
Мoамер Гадафи

Угњетени људи света, борба је почела!

Не очајавајте, помоћ је скоро ту. Знате ли да је данас Ноћ предодређења?[1] Она је боља од хиљада других ноћи, она је судбина, када су небеса хиљаду пута више отворена за ваше молитве.

Гледајте шта се догађа у Америци! Зар смо их ми гађали нашим ракетама? Не, они су дошли и туку по нама, 64 удара по Баб ал-Азизији, која је сада разрушена, а ја сам на крају морао да напустим свој дом, где су они убили толике невине људе. Али ја никада нећу напустити Либију и исход те борбе је – или победа, или смрт.

Вама у Сједињеним Америчким Државама: Ја нисам ваш вођа. Ако се налазите у тој пропалој држави, требало би да се спремате да је напустите. Идите у Венецуелу! А ако останете, пратите мог заменика, духовног вођу и министра Луиса Фаракана (Louis Farrakhan). Послушајте га – он ће знати да вам каже све што треба знати о развоју догађаја.

Вама у Европи: Будите спремни да се удавите у догађајима и клеветама. Премало вас се подигло. Ви ћете морати одговарати за последице, а најбољи међу вама треба да иду у Африку. Идите у западну Африку. У северној Африци више није безбедно, сада када је цели регион постао бојно поље. У западној Африци моћи ћете да се скућите и нађете добар посао.

Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности.

Свима вама у свету, који подржавате истину, слободу, Џамахирију – окачите ту заставу на милионе кућа, аутомобила. Зелена застава је ваша и припада свим масама света. У зору народне власти и краја влада̂, ми смо изабрали зелену заставу и учинили његову боју и размере једноставним за све. Изаберите било коју зелену боју! Изрежите га један напрема два, и окачите свуда, носите са собом!

Ускоро ће се зелена застава вијорити широм света, како владе буду падале јер су изневериле своје народе, док сам ја лично учинио више од свих њих. Они су служили разним господарима. Они никада нису имали намеру да служе народу, никада! Они су туђе власништво. Они ништа не раде за вас. Игноришите их, и они ће нестати. Припремите се, образујте комитете, отворено или тајно, покрените своје месне матабе,[2] како би се сусретали и размењивали информације. Планирајте пут напред. Зелена застава припада свима вама.

Џамахирија[3] је будућност, свуда. Мноштво самоуправних заједница, народни конгреси и народни комитети. Зелени комитети – ту да предводе, бране, разобличују, позивају и показују пут народне власти. Све то пише у Зеленој књизи – прочитајте је, копирајте је, поделите је са другима. Користите своје сопствене системе комуникација, не ослањајте се на непријатеља! Направите своје сопствене комуникације! Преузмите ресурсе у своје руке, немојте се плашити моћи, владајте њом! То је ваша моћ, ваше богатство, и ваше оружје, које су владе, банке и војске отеле од вас.

Не можете тражити од других да вас представљају. Не можете лоповима поверити своје богатство. Не можете захтевати од других да се боре и гину у ваше име, да вас бране. То ја ваша човечанска одговорност, и када ово учините, свет ће постати слободан, организован по систему џамахирије, а слобода, срећа и изобиље постаће доступни свима.

Епоха влада приближава се крају и они се боре за ваздух. Они очајавају. Они су банкротирали, не само финасијски, они су банкротирали морално, религијски, образовно, интелектуално и идејно, и за њих нема пута напред. Они се налазе пред пропашћу. Та пропаст је добра за народе света, који се пате јер нису слободни.

О, добри народе света, знај да Ислам није оно што вам представљају незналице које од молитве праве јавну представу, а у стварности служе шејтану. Ислам, то је покоравање вољи Алаха, једног Бога целог човечанства. Ово је ноћ молитве. Ваше молитве биће услишене. Сви сте ви Муслимани, који се молите и не стављате никога испред Алаха.

Људи Босне, многи од вас су заведени, многи Арапи су бескорисни и слаби. Српски народ, који су Хришћани, као и други, могу бити ближи Богу. Постоји само један Бог. Тај Бог је са истином, где год се она налазила – читајте Куран да би знали истину и не слушајте оне који хоће да вас заведу. Јер ако је Бог са вама, ко може да вам се супротстави?

Какав Шеријат тражите мимо онога који већ имамо, јер ја сам први преточио Куран у Друштвени закон у Џамахирији. Тражите Шеријат неправде? Тлачења? Кукавичлука? Убиства? Лудила? Дроге? Је ли Шеријат то, што диже наоружане пацове, и допушта има мучења, силовања, крађу? Не! То није Шеријат, то игнорише све што пише у Курану.

Молитве ће бити услишене. Више од четрдесет армија кренуло је против мене само зато што сам говорио истину, само зато, што лоповима нисам дао да мимо мене прођу у Африку. Африци сам обећао да је нећу издати. Обећао сам свету, милионима који ме носе у срцима, да ћу се борити до краја.

Не верујте њиховим трубама! Ко год слуша трубе, чини грешку. Имате своје матабе, где можете добити информације, састајати се и просуђивати. Не обраћајте пажњу на њих. До сада би требало да вам је јасно. Ватра је вода, вода је ватра. Знајте да је будућност ваша, владе су готове, а нова епоха народних маса се приближава, као што и предвиђа Зелена књига.

Ја вас чујем. Многе ваше поруке долазе до мене. Не могу вам одговарати појединачно, али делима ваш бол. Неки од вас су толико потресени лажима последњих дана, да су чак размишљали о самоубиству. Не! Никада, самоубиство није опција, не када се налазимо пред великом победом. Цена ће бити висока, али не смемо посустати.

Видим вас, Африканци, широм света, чак и у Аустралији, ваше слике долазе до мене. Видим вас како скупљате новац да помогнете источној Африци. Белци су они који су донели ове проблеме и одсекли нас од наше браће и сестара, којима је потребна наша помоћ. Хвала вам на молитвама! Али сачувајте свој новац! Боље га употребите борећи се против ових угњетача!

Образујте међу собом зелене комитете, састајте се тајно или јавно! Закуните се на верност Зеленој повељи! Проучите Зелену књигу! Региструјте своје народне конференције, охрабрите друге широм света, спремите се за будући светски конгрес о злочинима против човечности, имате шест месеци да се спремите.

Март следеће године може постати највећи народни конгрес, а ви то можете да остварите. Спремите се већ сад! Направите интернет страницу – такву, да на њој буду набројани сви злочини. Док се ми боримо да одбранимо своју земљу, ви се борите на бојном пољу истине, јер оловка је моћнија од мача.

Неки од вас су дошли до наше западне границе, али морате да се вратите. Имате породице о којима морате да бринете. Сада је пут слободан, али НАТО неће дозволити мир. Они се плаше примера Велике Џамахирије. Они могу уништити наше материјалне успехе, али не могу уништити истину. Што више буду покушавали, то ћемо их више побеђивати, јер победа је уз народ, никада уз угњетаче.

Хиљаде чекају на различитим станицама, видим вас у Танзанији у Конгу, Гани, Нигерији и многим другим крајевима Африке. Како да пређете пустињу до Либије? Уместо тога, групишите се ту где јесте! Битка изгубљена у Либији доћи ће до вас. Будите спремни за њу. Спремите замке за нападаче. Браните свој кутак!

Афричке владе су слабе. Оне контролишу само неколико градских центара. Они често уопште не служе, и народ живи без њих. Оне вам неће стајати на путу када дође време. Они су сиромашни. Опљачкали су их расисти, колонијалисти, бели лопови са севера. Супротставите им се само ако се они супротставе вама! Будите спремни! Изградите своје матабе! Браните свој континент!

Они могу нападати са својим бомбама, али ми бранимо истину! Они се никад не боре са нама прса у прса. Они су само кукавице, болесни, поремећени, крију се иза машина, јер они никада не смеју изаћи на очи Африканцу један на један. Афричка деца могу да поразе било ког белог плаћеника, зато се они сакривају и, пуни мржње, уништавају издалека.

Не дајте им да вас искориштавају! Будите јединствени! Изградите своју одбрану, јер они долазе код вас, ако успеју да прођу Либију. Ако униште Либију, нападните их с леђа!

Ибегавајте борбу где год можете! Непријатељ жели да нас све заглави на бојним пољима, жели да нас све баци у рат. Афганистан је сада са нама, Ирак је са нама, Венецуела је са нама. Ми хоћемо мир. Ми хоћемо правду. Радите за конференције о злочинима против човечности, користите своје мреже матаба, јер матабе су седишта зелених комитета, идите напред, победа је наша!

(Обраћање Муамера Гадафија 24. августа 2011. године преко сателитског телефона. Превео са руског и енглеског Никола Танасић.)


--------------------------------------------------------------------------------

[1] Ноћ предодређења (Ноћ моћи, لَيْلَةِ الْقَدْرِ, Laylat al-Qadr) је празник који се слави на 27 ноћ Рамазана у част откровења Мухамеду прве суре Курана 610. године у пећини Хира, на планини Дабал ан-Нур. Примедба руског преводиоца.

[2] „Матаба“ је месна заједница и једна од ћелија народне власти у Гадафијевој Либији. Сам Гадафи их описује на следећи начин: „Лингвистички, то је најчасније место. Револуционарно – то је штаб, где се раволуционарне снаге налазе да организују своје дневне, недељне, месечне и годишње планове.) Сусрети и разговори помажу свима да постану самосвесни.) А опет, политички, то је склониште, уточиште, и „melting pot“, то је простор слободне земље где се одржавају састанци активиста, слободних побуњеника, љубитеља мира и слободе, угњетаних и ускраћених људи нашег света. (Муамер Гадафи, Зелена повеља, http://www.greencharter.com/files/mathaba.htm). Примедба преводиоца.

[3] Супротно српском колоквијалном изразу за „исламску државу“, „џамахирија“ је лично Гадафијева кованица, игра са арапском речи „џумхурија“ („политеја“, „република“), тако да се истакне народност и масовност (у смислу српског жаргонског „турцизма“ – оно „џумле“) републике и добије нешто што би била „народна република“ или „народна власт“. Пре свега захваљјући неадекватној употреби термина током рата у Босни, код Срба се термин везао за исламистичке поретке попут талибанског Афганистана или Саудијске Арабије, и обично не асоцира на социјалистичке идеје које му леже у темељу. Упореди http://sr.wikipedia.org/wiki/Џамахирија. Прим. прев.

Поглед кроз прозор мртвачнице

Потрага за Гадафијем на светлост дана избацује гомиле лешева. НАТО бесомучно туче по Сирти, последњем великом упоришту Гадафијевих присталица. Устаници преврћу Триполи у потрази за најтраженијим бегунцем северне Африке. Уједињене нације имају план.

02.25 - Нови напад Гадафијевих снага на аеродром у Триполију, оштећен још један авион.

00.40 - Гадафијеве снаге потиснуте у јужна предграђа Триполија.

Устаници већ више од 48 сати покушавају да, превртањем сваког бусена у Триполију, пронађу Моамера Гадафија и његове синове, потера се не чини ни за јоту ближа циљу, мада побуњеници тврде да је место на којем се налазе под опсадом и да је крај питање тренутка.


Слика

Нико од побуњеника, међутим, није желео да каже на којем тачно месту траже Гадафије, али је насеље Абу Салим практично разорено после "дојаве" да је ту негде виђен дојучерашњи либијски лидер, или бар неко од његових синова.

Побуњеници су прилично пажљиво "прочешљали" Абу Салим, али су уместо Гадафија ухапсили седам мушкараца и једну жену, док је десетак рањених остављено без хране и воде у локалној амбуланти.

У напуштеној и изрешетаној болници у том насељу пронађено је неколико десетина лешева, већином тамније коже него Либијци. Остаје нејасно ко их је и зашто убио. Побуњеници тврде да су то тела жртава Гадафијевог терора, али ван памети није ни теорија да су то били плаћеници које су побили побуњеници.

Укупно у болници али и око комплекса пронађено је око 200 распадајућих лешева.

Слика

Иако у акцији хватања учествују практично све западне обавештајне службе, Моамера Гадафија већ два медеца нико није видео, па полако јачају спекулације да је, можда, напустио Триполи и спрема контрапобуну.

Опсада Сирте

Гадафијево родно место Сирта је једна од локација на којој се можда налази Гадафи, па су побуњеници здушно подржани од НАТО авијације кренули на тај град, упркос чињеници да њихова логистика, вар сада, не може ваљано да прати такав поход.

Авијација НАТО је гађала тридесетак возила Гадафијевих снага на путу који води ка Сирти, док су Британски после дуже паузе испалили крстареће ракете, овај пут на бункер у Сирти, надајући се да ће на тај начин обесхрабрити одбрану града.

Битку за Сирте, како се чини, желе да избегну и пубуњениц, који су у последњих неколико дана покренули преговоре са два бајвећа племена у граду, а пошто ту није дало резултате и са неколико мањих, надајући се да ће контролу преузети без борбе.

Слика

Од тога, како се чини, неће бити ништа, па се возила устаничке војске полако крећу ка месту на којем би се могла одиграти последња велика битка либијског рата, са све тенковима и балистичким пројектилима "скад".

Бан Кимунов план

Интернет портал Радио-телевизије Србије дошао је у посед плана шефа Уједињених нација Бан Кимуна, у којем се наводи да је за Либију најбоље решење да се формирају међународне снаге, које би предводиле две државе сталне чланице Савета безбедности, али и УН полиција, као и да се у ту државу пошаљу посматрачи будућих избора.

Те две државе су, како наводе извори на Ист Риверу, Британија и Француска, а према плану који је начинио Банов специјални изасланик Ијан Мартин, претходници снага чинило би око 200 војника и 190 полицајаца.

У извештају, који још није званично обелодањен, наводи се да либијски фондови у иностранству достижу невероватних 150 милијарди долара, али да их не треба пребрзо вратити Либијцима.

Најпроблематичнијим се чини део који органозацију Афричке уније потпуно оставља на маргинама будућих догађаја у Либији.                                                                                                             Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B5.html

Koliko je jadan ovaj Maradic. Bas se vidi da je asimilovani Nemac, ljudi umiru, a on ga baca...

И у Швапској ће се завијорити застава Џамахирије!

E, što mi je žao ove Libije, skoro kao što mi je bilo žao nas.

Sve nemocne drzave pre ili kasnije ceka ista sudba jer pacenicki narodi Amerike, Francuske, Italije i Nemacke moraju da ubijaju, cisto da nastave tradiciju a ujedno i smanje populaciju na zemaljskoh kugli.

Sta, ti ne bi voleo da vidis lepu Hanu u glavnoj ulozi,  
to je ipak zabrinjavajuce  


Ako oces, Svabe su se izblamirale, vide da su se zahebali kad nisu u pocetku dali podrsku pravoj strani  


Jasno bre, u Srbiji, na ambasadi Libije  

Inace, elem, da se vratimo na temu, a o lepoj Hani na odgovarajucem forumu dalje  

Zavrsne borbe u Sirtu  

There has been fighting in the oil port of Ras Lanuf, with reports of pro-Gaddafi snipers based in the town, that is hindering the ability of rebel fighters to mover further west toward Sirte, Gaddafi's hometown and stronghold.

Al Jazeera's Jacky Rowland reporting from the Ras Lanuf said: "It is a hard fought battle in Ras Lanuf, but it is not over yet."

However, negotiations between rebel fighters and pro-Gaddafi fighters are taking place as "rebels say they are very keen to end the conflict without any more bloodshed, as for as their concerned for Gaddafi it is game over". Rowland said.

The rebels are still moving heavy weapons and troops forward.

One rebel colonel told Rowland, "We want the negotiations to succeed, but we are moving the weapons forward to show that if it cannot be resolved by talking it will be resolved by force."

Malo razonode napacenom narodu  



Oslobodjen i granicni prelaz prema Tunisu  

Rebels took control of the Ras Jdir border post on Libya's frontier with Tunisia on Friday after clashes with soldiers loyal to Muammar Gaddafi, witnesses said.

Al Jazeera's Sue Turton reporting from Tripoli says:

    This is incredibly important not because it shows that they are managing to get rid of what is left of Gaddafi troops in that area, but more importantly it opens supply route now totally across from the west into Tripoli.

Reuters has reported that rebels took control of the Ras Jdir border post on Liibya's frontier with Tunisia on Friday, after clashes with soldiers loyal to Muammar Gaddafi.

Fighters hoisted the green, red and black rebel flag over official buildings at the crossing, which lies along a key coastal resupply route from Tunisia to Tripoli.

"We can see the flag," a local resident Fathi Chandol said.

Stanovnici Tripolija spremaju hranu za oslobodioce  

A resident prepares food for rebels fighting in the frontline in Tripoli, at the village of Janzour, about 17 km (11 miles) from western Tripoli August 26, 2011. The residents prepare about 2000 meals everyday which are delivered to rebels fighting in different areas of the city. [Reuters]