moja mama ponekad doda malo kukuruznog brasna u hleb, pa bude onako ... malo jaci a korica kao iz snova

ima toliko puno finih recepata za hleb i peciva, stvarno je greota jesti obojeni i "konzervirani" hleb  

ljudi obicno kupuju hleb zbog toga sto vole kad je mek ionako "pufnast" unutra ... a to je bas ono sto je nezdravo, trebalo bi da bude "pun" i "nabijen" ali mekan  

a o crnim da ne pricam... kompletan hleb od belog brasna i to tipa 600 (umesto tip 500 koji je standard) i gomila boje da izgleda kao crni ...

evo sjajan clanak od pre par meseci:

Jedemo najlošiji hleb u Evropi
S. Tuvić - V. Spasić | 12. 12. 2010. - 00:02h | Komentara: 53

Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od evropskog proseka. Da je proizvodnja hleba unosan biznis potvrđuje i podatak da u Srbiji ima više od 7.000 zanatskih pekara. Međutim, retko ko zna da se u većini tih pekara proizvodi najnekvalitetniji hleb u Evropi. Pekari podvaljuju na više načina, a najgore je što u testo ubacuju nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, iako je beli.

Male pekare su glavni krivci za nekvalitetne pekarske proizvode. One zakidaju kupce na više načina zbog čega imaju i prilično dobru zaradu.


- Gramaža je najlakši način da se nešto naplati više nego što treba, da se smanji težina, a da cena ostane ista ili čak veća. U tome im pomažu razni aditivi, koji najčešće nisu štetni, ali povećavaju volumen proizvoda i poboljšavaju njegov izgled. Imate utisak kao da ste kupili nešto veliko, a u stvari u ustima vam je nešto kao pena. Zatim, umesto brašna tip 500 stavljaju tip 600, koji je jeftiniji i nekvalitetniji. Tu su i nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, a u stvari je beli - kaže naš sagovornik iz pekarske industrije.


Više prevara, definitivno, može da se izvede kod peciva jer tu ima mnogo različitih proizvoda kod kojih se može varati i sa težinom i sa izgledom. o tome da je glavna zarada pekara na pecivu govori i podatak da većina proizvodi vrlo malo hleba. Ali i kod hleba se smanjuje težina, pa, na primer, vekna od 500 grama obično ima 480 ili 490 grama. Pekari se brane da vekna, prema propisima, može da kalira do pet odsto. Prevare sa crnim hlebom prilično su česte, pa nije čudo što u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede kažu: Crni hleb se u Srbiji ne proizvodi. Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda definisano je da se pravi samo od brašna tipa 1100, koje se više ne melje u mlinovima. To brašno dobija se mlevenjem celog zrna pšenice, u njegov sastav ulazi i omotač i klice zrna pšenice. Kod belog brašna klice i omotač se odvajaju, a zatim se pšenica melje.


Šta mi to onda svako jutro kupujemo u prodavnicama misleći da uzimamo zdrav crni hleb bogat balastnim materijama, mineralnim materijama, proteinima? Odgovor je - vekne napravljene od belog brašna u koji se dodaje ražano, heljdino brašno, prepržen slad, kakao... Tako se postiže samo izmena boje, a vekna ima sve karakteristike belog hleba.


- To je klasična obmana potrošača. Pekari se vode ekonomskom računicom, jer da bi se proizveo crni hleb od integralnog brašna potrebno je više truda, teže ga mešaju mašine, potrebno je više radne snage i proizvod nikada ne može biti mekan, elastičan kao beli. Zato pekari boje belo brašno i tako obmanjuju ljude - objašnjava Jasna Mastilović, direktorka novosadskog Instituta za prehrambenu tehnologiju.


Ona kaže da je baš zbog nezainteresovanosti proizvođača integralno brašno T1100 prestalo da se proizvodi u velikim mlinovima. Brašno dobijeno mlevenjem celog zrna pšenice još se ponegde melje u mlinovima na kamen. No i to je problematično, jer mali mlinovi nemaju čistionice, tako da u brašno ulaze i razne nečistoće. Ovogodišnje ispitivanje kvaliteta hleba, koje je radio Pokret za zaštitu potrošača Beograda u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, pokazalo je da je kvalitet hleba opao u zoni odličnog i vrlo dobrog kvaliteta za šest, odnosno pet odsto u odnosu na prošlu godinu.


Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede stalno se javljaju nezadovoljni potrošači sa pritužbama da su u hlebu našli šrafove, ostatke platnenih vreća i razne druge nečistoće. Smetaju im i spljoštene, nedopečene vekne, koje se mogu videtu u rafovima prodavnica.


- Pre desetak dana kod jednog proizvođača hleba u Pudarcima kod Beograda pronašli smo nedozvoljeni aditiv E 223. On je u hleb dospeo preko sirovina, konkretno krompirovog brašna. Proizvođač je znao da mora na deklaraciji da istakne sve što ulazi u sastav hleba i uredno je na ambalaži naznačio i aditiv E223. Taj sastojak je dozvoljen u voćnim sokovima, prerađevinama od voća i povrća, pojedinim vrstama keksa, ali nije dozvoljen u hlebu - objašnjava za “Blic” Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije u Generalnom inspektoratu. On kaže da je inspekcija zbog ovog slučaja krenula u akcijsku kontrolu proizvođača hleba. Šta tačno ulazi u sastav hleba zna se samo za vekne koje su upakovane. Za one koji se prodaju u rinfuzi, možemo samo da nagađamo. U Inspektoratu kažu da su i oni u obavezi da istaknu deklaraciju na kojoj stoji naziv hleba, gramaža, proizvođač i cena.


Srbi jedu ogromne količine hleba. Statistika kaže da svaki stanovnik godišnje u proseku pojede 105,9 kilograma hleba, dok Nemci, Francuzi, Holanđani jedu svega 30-40 kilograma godišnje. To govori i o standardu građana koji hlebom kompenzuju nedostatak mesa, voća, povrća na svojim trpezama.


- Kvaliltet domaćih i inostranih pekarskih proizvoda ne može da se uporedi. Za početak, kod nas je hleb osnovna namirnica, a u inostranstvu nije, znači - reč je o drugim navikama kupaca, samim tim i asortimanu proizvoda. To objašnjava što je u Srbiji proizvodnja hleba masovna, a u Evropi je podeljena na veliki broj manjih pekara. Tu su i cene jer u okruženju hleb najmanje košta 50 evrocenti. Kada se to sabere, onda se za Srbiju može reći da kvalitet ide uz cenu - objašnjava Dejan Vasiljević, direktor niškog “Žitopeka”.

 

Kako prepoznati pravi crni hleb
- crni hleb je tvrd, zbijen, ima vrlo blagu vlažnost
- crni hleb ima blag miris mekinja, manju zapreminu, sredinu koja ima grublje pore
- nikako ne može biti vazdušast, elastičan

 

Najčešće prevare pekara
- ubacivanje nedozvoljenih boja
- smanjivanje gramaže
- dodavanje aditiva koji proizvodu daju veći volumen i izdašniji izgled
- upotreba lošijeg brašna nego što je propisano
- korišćenje nekvalitetnog sira i suhomesnatih proizvoda

 

Opasno za dijabetičare
Obmanjivanje kupaca crnim hlebom veoma je opasno, posebno za dijabetičare koji sa ovakvim obojenim hlebom unose mnogo više šećera nego što bi smeli.
- Imali smo nedavno dve prijave da su žene završile u bolnici zbog toga što su jele hleb od obojenog brašna. U pitanju su pacijentkinje koje su alergične na belo brašno - priča Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
Potrošačima ostaje da sami vode računa kakav hleb kupuju. Dr Mastilović kaže da ako se već opredelimo za “zdravije vekne”, treba da kupujemo one koje su upakovane jer imaju deklaraciju, tako da tačno znamo šta jedemo, što nije slučaj sa onim koji se kupuje u rinfuzi.

Blic

Pravljenje hleba velicine kifle... kao sto rekoh.

My man 
Krompir ne pamtim kad sam kupio...ima 3 godine verovatno. Jbg,retko kuvam,a kad pecem neko meso,uz njega uglavnom pirinac jedem...on mi je prihvatljive cene  . Obicni socijalni,ne integralni 

Srećom, retko jedem krompir.
Pa i treba da bude skup, s obzirom koliko muke i ulaganja treba da bi se proizveo.
Dabogda bio 200 din.

Срећа па имам кропира што сам донео из Републике Српске.. баби и овако не треба толико..

Нису нормални.. нисам ни знао да је тако скуп 

Trazili ste, gledajte 

Немој тако.. А како да нам порасте стандард.. ако не дигнемо цене... Где си ти вид'о у Јевропи хлеб за 30 динара.. нема.. тамо је стандард бато...

Е сад.. те плате што не прате раст цена, него стагнирају.. ајде, нећемо цепидлачити... 

Ћале је имао скоро идентичну пензију када је први пут добио, средином 2007 године.. порасла мање од 10% од тада... Цене су се повећале бар три пута.. цене свега... пута убрзање.. па да видиш.. Јбг, стандард...

Дозвола за извоз кромпира до лета
Економија | 21. март 2011. | 16:14

БЕ­О­ГРАД – Ср­би­ја би до­зво­лу за из­воз кром­пи­ра у зе­мље ЕУ мо­гла да до­би­је до по­чет­ка ле­та, из­ја­вио ди­рек­тор Ге­не­рал­ног ин­спек­то­ра­та Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де и тр­го­ви­не Ду­шан Пај­кић.

– Ср­би­ја тре­нут­но за­вр­ша­ва из­ве­штај о мо­ни­то­рин­гу се­мен­ског и мер­кан­тил­ног кром­пи­ра на од­су­ство ка­ран­тин­ских бо­ле­сти, ко­ји се ра­ди у ла­бо­ра­то­ри­ји у Ни­шу, на­кон че­га ће би­ти про­сле­ђен ЕУ – ре­као је Пај­кић.

Ка­ко је ис­та­као, „це­ла про­це­ду­ра око до­би­ја­ња до­зво­ле тре­ба­ло би да бу­де за­вр­ше­на до ле­та, али је до­дао да се још не зна ко­ли­ке ко­ли­чи­не ће мо­ћи да се из­ве­зу. Кром­пир, чи­ја је це­на на до­ма­ћем тр­жи­шту на­гло ско­чи­ла на 120 ди­на­ра по ки­ло­гра­му, мо­гао би на­кон до­би­ја­ња до­зво­ле да се из­во­зи из Ср­би­је нај­пре у Ру­му­ни­ју и Бу­гар­ску“, ка­зао је Пај­кић и под­се­тио да су пре ула­ска у ЕУ те зе­мље би­ле тра­ди­ци­о­нал­но тр­жи­ште за пла­сман тог по­вр­ћа.

Са­рад­ник у Цен­тру за на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је Во­ји­слав Стан­ко­вић оце­нио је да би до­би­ја­ње те до­зво­ле по­спе­ши­ло раст про­из­вод­ње и омо­гу­ћи­ло по­вра­так на тр­жи­ште Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске, где се из­во­зи­ло од 100.000 до 200.000 то­на кром­пи­ра.

– Мо­тив ЕУ је да до­зво­ли увоз кром­пи­ра због ве­ли­ких по­пла­ва и ло­ших вре­мен­ских при­ли­ка у Че­шкој, Пољ­ској, Сло­вач­кој – ка­зао је он.

Стан­ко­вић сма­тра да из­воз не­ће по­ре­ме­ти­ти до­ма­ће тр­жи­ште, јер Ср­би­ја про­из­во­ди мно­го ви­ше кром­пи­ра од соп­стве­них по­тре­ба, под­се­тив­ши да је ра­ни­јих го­ди­на због ве­ли­ке ко­ли­чи­не кром­пи­ра, не­до­стат­ка тр­жи­шта и ма­ле по­тро­шње ба­ца­но до 250.000 то­на тог по­вр­ћа.

– Про­шле го­ди­не у Ср­би­ји про­из­ве­де­но је ви­ше од 887.000 то­на кром­пи­ра, а из­ве­зе­но ма­ње од про­цен­та, од­но­сно 8.598 то­на за 1,4 ми­ли­о­на до­ла­ра – ка­зао је он.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, до­ма­ћа по­тро­шња из­но­си 36 ки­ло­гра­ма по гла­ви ста­нов­ни­ка, за пре­хра­ну ста­нов­ни­штва је по­треб­но око 300.000 то­на го­ди­шње, за ин­ду­стри­ју не ви­ше од 100.000 то­на, што зна­чи да за­ли­хе из­но­се око 50 од­сто до­ма­ће про­из­вод­ње.

Уско­ро сти­же и мла­ди кром­пир, у ма­ју и ју­ну, и тог по­вр­ћа има до­вољ­но да се по­кри­ју до­ма­ће по­тре­бе, ка­зао је Стан­ко­вић, ис­ти­чу­ћи да је ви­со­ка це­на кром­пи­ра „про­ла­зног ка­рак­те­ра и по­ку­шај тр­го­ва­ца и на­ку­па­ца да оства­ре екс­тра за­ра­ду, али и про­из­во­ђа­ча да обез­бе­де сред­ства за но­ву се­тву“.

Кром­пир се у Ср­би­ји пре го­ди­ну да­на про­да­вао по це­ни од 30 до 50 ди­на­ра за ки­ло­грам.

Про­шле го­ди­не кром­пи­ром је би­ло за­се­ја­но из­ме­ђу 45.000 и 50.000 хек­та­ра, јер је то би­ло до­вољ­но да се по­кри­ју по­тре­бе до­ма­ћег ста­нов­ни­штва и из­воз у Цр­ну Го­ру и Ма­ке­до­ни­ју, а струч­ња­ци оче­ку­ју да то­ли­ко бу­де за­се­ја­но и ове го­ди­не.

Pravda

Pa kad smo budale, ko nas jebe. Neka bude hleb 200 dinara, krompir 700, ako, i treba. Baš da vidimo dokle će ovaj narod dremajući trpeti da mu neko sere po glavi. 

A sta bi to narod trebalo da radi?