Očuvanje radnih mesta prioritetni je zadatak Vlade Srbije, a to je prvenstveno moguće ostvariti samo ako se poslodavci ekonomskim mehanizmima, putem stimulacija, privole da zadrže postojeći broj zaposlenih, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.

On je za "Novosti" izjavio da je u kriznoj situaciji bolje za poslodavca i puno jeftinije za državu da zadrže zaposlenog, nego da ga pošalje na tržište rada.

"Ako se ponovo nađe na evidenciji, plaća mu se novčana nadoknada, obuka, traži mu se posao", objasnio je Ilić, koji je dodao da to državu košta izuzetno skupo, a i veoma teško se dolazi do novog posla.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da kriza zapošljavanja neće zaobići ni Srbiju.

"Posledice neće biti tako katastrofalne, kao u zapadnim zemljama, gde se dešava da nekoliko desetina hiljada ljudi ostane bez posla", kazao je Ilić.

On je dodao da će krizom biti pogođeni uglavnom izvoznici i da smatra da njih treba stimulisati.

"Sve industrije koje ovde imaju svoje pogone i snabdevaju delovima velike sisteme na Zapadu, takođe, naći će se na udaru, a tek kasnije, možda, i deo malih i srednjih preduzeća", kazao je on.

On šansu za otvaranje novih radnih mesta vidi u malim i srednjim preduzećima do 20 zaposlenih vrlo lako promene program i okrenu se ka nečemu što je unosnije.

"Ona će sigurno uspeti da sa manje posledica prevaziđu ekonomsku krizu. Treba imati dobru ideju, a mladi ljudi imaju najveću šansu da za sebe pronađu uhlebljenje u oblasti informacionih tehnologija, jer ih najbolje poznaju", rekao je Ilić.


Izvor: MTS-Mondo

Kriza zapošljavanja je kod nas poslednjih 15-20 godina. Da ne kažem , krizi zapošljavanja je srednje ime Srbija. Bojim se da je to još jedan od izgovora za otpuštanje radnika. Još da ih nije sramota traže od vlade da im finansira gubitke a radnike ko j... khkh.

tek ce te da vidite sta je odpustanje.

U Hrvastkoj, u kojoj je tanzicija navodno zavrsena, se procenjuje da ce biti otpusteno oko 40.000 radnika, sta li ce tek onda biti kod nas   

Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike jeste da se očuva postojeći nivo zaposlenosti i, ako bismo to očuvali, to bi bio veliki uspeh, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

"Država će pomagati onim firmama i kompanijama koje imaju obezbeđeno tržište, davaće se krediti za podsticaj izvoza i podsticaj proizvodnje", rekao je Ljajić za "Politiku", dodavši da je za tu namenu izdvojeno za sada 40 milijardi dinara.

"Imamo još 19 milijardi kroz Fond za razvoj, koji će takođe ići za pomoć malim i srednjim preduzećima, zapravo onim preduzećima koja zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta. Pratiće se efekti krize i paralelno s tim preduzimati odgovarajuće mere", dodao je on.

Kad je reč broju ljudi koji bi mogli da ostanu bez radnih mesta, Ljajić je naveo da su kritični sektori metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija.

"Ne bih govorio o tim procenama, niti želim da stvaram nepotrebnu paniku unapred. Naravno, pogrešno je zabijati glavu u pesak i tvrditi da toga neće biti jer već imamo deo otpuštanja pod izgovorom svetske finansijske krize, čak i onda kada tih efekata realno nije bilo", rekao je Ljajić.

"Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno", kazao je ministar.

Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto.

Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.

Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto.

Istovremeno u proizvodnji osnovnih metala produktivnost je povećana 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto.

Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto.

U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećam i broj zaposlenih 3,4 odsto.

Izvor: MTS-Mondo

Слажем се.Откази има да пљуште само тако,неће се знати где се ко налази и ко где иде.А када се та маса бесних отпуштених радника буде дигла,настаће хаос.

Вишак "општинара" пред отпуштањем
18. јануар 2009. | 03:30 | Извор: Блиц
Београд -- Осим што ће Влада преузети контролу над запошљавањем у органима локалне самоуправе, усвојиће се и закон који ће одредити оптималан број запослених, пише Блиц.

То значи да ће око 8.000-10.000 службеника морати да потражи нови посао у наредних пет година, сазнаје "Блиц недеље" у Влади Србије. Ове године је обезбеђен новац за 1.800 отпремнина по принципу добровољности. У Влади кажу да нису сигурни да ће "овакви услови и принцип добровољности бити свих тих пет година" и саветују да запослени искористе шансу.

Тренутно у органима јединица локалне самоуправе ради око 22.000 људи, а планирано је да се од усвајања закона тај број у наредне четири године сведе између 12.000 и 14.000 запослених.

Један од главних разлога оваквог стања је што странке најчешће после избора верност својих присталица награђују послом у некој од општинских служби.

Рекордер по броју запослених у Србији је Лесковац, где има 700 службеника, а оптималан број је двапут мањи. Позитиван је пример Шапца, који има само 150 службеника.

"У припреми је закон којим ће се решити статус запослених у јединицама локалне самоуправе, а који ће, између осталог, регулисати и питање броја запослених у складу с европским стандардима. Министарство је добило средства која ће у току ове године бити утрошена за бољи рад општина", наводи ресорни министар Милан Марковић.

Упитан зашто се чека нови закон да би се нешто урадило, Марковић одговара да се опипљиви резултати могу добити само ако се системски реши ово питање, а то је могуће једино кроз законске одредбе.

"Чини се да је критеријум за запошљавање био управо политичке природе. Зато је важно да законом ограничимо број запослених у локалној самоуправи, који би одговарао неким стандардима, а то је отприлике 0,1–0,15 одсто у односу на број становника локалне самоуправе. У овом тренутку, политика запошљавања је искључиво надлежност општина, па је зато потребан закон који би дао могућност Влади да интервенише", објашњава Марковић.

Буџетом за ову годину предвиђено је да министарство добије 1,1 милијарду динара. Та средства ће у току ове године бити утрошена на смањење броја запослених у органима јединица локалне самоуправе.

У министарству истичу да, због постојеће економске кризе, у 2009. нико у општинским управама на основу програма Владе неће остати без посла противно својој вољи.

ma joook. nego po novim standardima u kancelariji sa 2 PC-ja, 4 stola i 6 stolica treba da bude 8 zaposlenih. menjaju se u sedenju na radijatoru.

Видим ја да  ћемо ускоро морати да штампамо новчанице од 5 Билиона...

Државни буџет најмање оптерећују службеници у државним службама, без обзира што је тачно да општинара има превише и да по унутрашњости државни службеници се убијају од досаде ,а у исто време траже ниво плата као у Београду.

Проблем је што рибу не желе да чисте од главе. Само смањењем броја посланика на неку разумну цифру од рецимо 100 посланика и укидањем непотребних привилегија би уштедели више него да отпустимо сав вишак службеника.
Да не спомињем такозвани ''војвођански парламент'' који је представља још једну непотребну рупу без дна и неспособност власти да поново убира екста профит тајкунским лоповима.
Шта је са запленом имовине криминалним клановима ?


Зар све мора да се преломи преко леђа сиротиње ? И зар ја морам да браним жуту радничку класу која се докопала послова по општинама и другим јавним предузећима ? Без обзира на политичку нетрпељивост, они су стварно ситна риба у целој причи и жао ми је тих људи.Они ће добити ногу у дупе, а хоштаплери и мафијаши ће наставити своје.   

********************************************

Кримоси пуне будзет
Усвајањем закона о заплени нелегално стечене имовине у државни буџет могло би да се слије више од милијарду евра

БЕОГРАД - Луксузне куће, ресторани, сувласништва у хотелима и бутицима, приватне фирме, рачуни у иностраним банкама... Ово, али и много више од тога могло би да се слије у државну касу која је, како се процењује, разним криминалним работама оштећена за више од милијарду евра!

У последње две године списак ухапшених директора, бизнисмена, судија, адвоката, малих привредника, професора, полицајаца и челника јавних предузећа прилично је импозантан. Укупно се пред лицем правде нашло више од 300 особа, припадника разних мафија - стечајне, дуванске, ГСП мафије, царинске, друмске, нафтне, полицијске, професорске, аутомобилске, докторске, гробљанске, па и фудбалске. Сви ти поступци још су у току, а њиховим окончањем и евентуалним пресудама држава би, према новом закону, могла сасвим солидно да напуни буџет.

Најобимнији предмет према броју оптужених је "стечајна мафија", у ком се 36 оптужених терети за 105 кривичних дела, а штета коју су нанели малверзацијама у привреди процењена је на 50 милиона евра. На оптуженичкој клупи су и припадници неколико криминалних група које су се бавиле шверцом цигарета, а на терет им се ставља да су оштетили српски буџет за више десетина милиона евра. Због корупције на царини, примања мита и злоупотребе службеног положаја и кријумчарења оптужено је 28 особа. Ова организована криминална група, на име неплаћеног пореза и царине, оштетила је државу за више од 10 милиона евра.
Припадници "друмске мафије" су, како се сумња, извршили највећу електронску пљачку у Србији приликом наплата путарина и оштетили државу за 6,5 милиона евра.

Средином јуна 2007. године ухапшено је више од 30 особа које су оверавале лажну документацију о фиктивном уласку путничких аутомобила преко граничног прелаза Батровци у Србију. Сумња се да је држава у овом случају оштећена за више од 500.000 евра. У Специјалном суду води се поступак и против групе од 21 особе, такозване нафтне мафије, за коју се сумња да је оштетила државу за више од 1,2 милиона евра.

Такозвана саобраћајна мафија показала је сву повезаност криминала и државног апарата. Саобраћајни полицајци, судски вештаци и адвокати осумњичени су да су лажном документацијом варали осигуравајућа друштва. Међу организованим криминалним групама своје место нашла је и "ђубретарска мафија". У полицијској акцији "Пожар" ухапшена су 32 члана ове криминалне групе, која је осумњичена да је разним малверзацијама присвојила више од 20 милиона евра.

Браниоци неких од најпознатијих домаћих криминалаца редом тврде да њихове клијенте нема пас за шта да уједе и да, према томе, неће много пара бити депоновано у државну касу.

Заступник браће Александра и Милоша Симовића, адвокат Желимир Чабрило, сматра да је држава морала да предвиди да се одузима имовина од сведока сарадника, јер су они "најбогатији".
- То је незаконито, неуставно и дубоко неморално! Сведок сарадник Љубиша Буха Чуме један је од најбогатијих привредника, а зна се и да други такав сведок Дејан Миленковић Багзи у свом власништву има неке камионе. Ђура Мутави, на пример, поседује на територији Србије силне куће, станове, локале на своје и мајчино име - каже Чабрило.

Што се тиче имовног стања његових клијената, Чабрило истиче да немају ништа, пошто су "оно што су имали током бекства распродали".
Специјални тужилац за борбу против организованог криминала Миљко Радисављевић тврди да је познато да "неки од окривљених поседују у иностранству значајна средства за која се сумња да су стечена криминалним активностима".

- Дошли смо до конкретних информација о томе захваљујући доброј сарадњи са колегама из иностранства - прецизирао је Радисављевић, додајући да су та средства замрзнута.

ДУГ "ЗЕМУНАЦА"  20 МИЛИОНА ЕВРА
Тројица припадника "земунског клана" Александар Симовић и одбегли Милош Симовић и Владимир Милисављевић, пресудом Врховног суда Србије, у обавези су да солидарно исплате око 300 милиона динара власнику "Делте" Мирославу Мишковићу и новосадском бизнисмену Драгославу Вуковићу, које су киднаповали 2001. и од њихових отмица ушићарили 10 милиона марака. Сва тројица су у јануару прошле године осуђени пред Специјалним судом и због отмица Милије Бабовића, Сувада Мусића и Вука Бајрушевића, на којима су заједно са осталим припадницима "земунског клана" зарадили око 12 милиона евра, које такође треба солидарно да надокнаде оштећенима. Коначни дуг се тако попео на чак 20 милиона евра, али питање је да ли ће правосудни органи икада ући у траг банковним рачунима и имовини коју поседују, јер углавном се не воде на њихова имена.

ИСТРАГА О  ПУТЕВИМА НОВЦА
Портпарол Специјалног суда Маја Ковачевић-Томић не верује у верзију адвоката по којој ниједног осуђеног припадника "земунског клана" нема ни пас за шта да уједе.
- О томе да они немају ништа непрестано смо слушали на суђењима, али то тек треба да се докаже. Новина је што смо досад одузимали украдену ствар, али се нисмо бавили претходним крађама које нису улазиле у оптужницу или оним што је било пренето на породицу. Закон сада предвиђа да се води финансијска истрага о путевима новца - каже Томићева.

Курир