Očuvanje radnih mesta prioritetni je zadatak Vlade Srbije, a to je prvenstveno moguće ostvariti samo ako se poslodavci ekonomskim mehanizmima, putem stimulacija, privole da zadrže postojeći broj zaposlenih, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.

On je za "Novosti" izjavio da je u kriznoj situaciji bolje za poslodavca i puno jeftinije za državu da zadrže zaposlenog, nego da ga pošalje na tržište rada.

"Ako se ponovo nađe na evidenciji, plaća mu se novčana nadoknada, obuka, traži mu se posao", objasnio je Ilić, koji je dodao da to državu košta izuzetno skupo, a i veoma teško se dolazi do novog posla.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da kriza zapošljavanja neće zaobići ni Srbiju.

"Posledice neće biti tako katastrofalne, kao u zapadnim zemljama, gde se dešava da nekoliko desetina hiljada ljudi ostane bez posla", kazao je Ilić.

On je dodao da će krizom biti pogođeni uglavnom izvoznici i da smatra da njih treba stimulisati.

"Sve industrije koje ovde imaju svoje pogone i snabdevaju delovima velike sisteme na Zapadu, takođe, naći će se na udaru, a tek kasnije, možda, i deo malih i srednjih preduzeća", kazao je on.

On šansu za otvaranje novih radnih mesta vidi u malim i srednjim preduzećima do 20 zaposlenih vrlo lako promene program i okrenu se ka nečemu što je unosnije.

"Ona će sigurno uspeti da sa manje posledica prevaziđu ekonomsku krizu. Treba imati dobru ideju, a mladi ljudi imaju najveću šansu da za sebe pronađu uhlebljenje u oblasti informacionih tehnologija, jer ih najbolje poznaju", rekao je Ilić.


Izvor: MTS-Mondo

Kriza zapošljavanja je kod nas poslednjih 15-20 godina. Da ne kažem , krizi zapošljavanja je srednje ime Srbija. Bojim se da je to još jedan od izgovora za otpuštanje radnika. Još da ih nije sramota traže od vlade da im finansira gubitke a radnike ko j... khkh.

tek ce te da vidite sta je odpustanje.

U Hrvastkoj, u kojoj je tanzicija navodno zavrsena, se procenjuje da ce biti otpusteno oko 40.000 radnika, sta li ce tek onda biti kod nas   

Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike jeste da se očuva postojeći nivo zaposlenosti i, ako bismo to očuvali, to bi bio veliki uspeh, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

"Država će pomagati onim firmama i kompanijama koje imaju obezbeđeno tržište, davaće se krediti za podsticaj izvoza i podsticaj proizvodnje", rekao je Ljajić za "Politiku", dodavši da je za tu namenu izdvojeno za sada 40 milijardi dinara.

"Imamo još 19 milijardi kroz Fond za razvoj, koji će takođe ići za pomoć malim i srednjim preduzećima, zapravo onim preduzećima koja zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta. Pratiće se efekti krize i paralelno s tim preduzimati odgovarajuće mere", dodao je on.

Kad je reč broju ljudi koji bi mogli da ostanu bez radnih mesta, Ljajić je naveo da su kritični sektori metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija.

"Ne bih govorio o tim procenama, niti želim da stvaram nepotrebnu paniku unapred. Naravno, pogrešno je zabijati glavu u pesak i tvrditi da toga neće biti jer već imamo deo otpuštanja pod izgovorom svetske finansijske krize, čak i onda kada tih efekata realno nije bilo", rekao je Ljajić.

"Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno", kazao je ministar.

Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto.

Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.

Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto.

Istovremeno u proizvodnji osnovnih metala produktivnost je povećana 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto.

Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto.

U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećam i broj zaposlenih 3,4 odsto.

Izvor: MTS-Mondo

Слажем се.Откази има да пљуште само тако,неће се знати где се ко налази и ко где иде.А када се та маса бесних отпуштених радника буде дигла,настаће хаос.

Вишак "општинара" пред отпуштањем
18. јануар 2009. | 03:30 | Извор: Блиц
Београд -- Осим што ће Влада преузети контролу над запошљавањем у органима локалне самоуправе, усвојиће се и закон који ће одредити оптималан број запослених, пише Блиц.

То значи да ће око 8.000-10.000 службеника морати да потражи нови посао у наредних пет година, сазнаје "Блиц недеље" у Влади Србије. Ове године је обезбеђен новац за 1.800 отпремнина по принципу добровољности. У Влади кажу да нису сигурни да ће "овакви услови и принцип добровољности бити свих тих пет година" и саветују да запослени искористе шансу.

Тренутно у органима јединица локалне самоуправе ради око 22.000 људи, а планирано је да се од усвајања закона тај број у наредне четири године сведе између 12.000 и 14.000 запослених.

Један од главних разлога оваквог стања је што странке најчешће после избора верност својих присталица награђују послом у некој од општинских служби.

Рекордер по броју запослених у Србији је Лесковац, где има 700 службеника, а оптималан број је двапут мањи. Позитиван је пример Шапца, који има само 150 службеника.

"У припреми је закон којим ће се решити статус запослених у јединицама локалне самоуправе, а који ће, између осталог, регулисати и питање броја запослених у складу с европским стандардима. Министарство је добило средства која ће у току ове године бити утрошена за бољи рад општина", наводи ресорни министар Милан Марковић.

Упитан зашто се чека нови закон да би се нешто урадило, Марковић одговара да се опипљиви резултати могу добити само ако се системски реши ово питање, а то је могуће једино кроз законске одредбе.

"Чини се да је критеријум за запошљавање био управо политичке природе. Зато је важно да законом ограничимо број запослених у локалној самоуправи, који би одговарао неким стандардима, а то је отприлике 0,1–0,15 одсто у односу на број становника локалне самоуправе. У овом тренутку, политика запошљавања је искључиво надлежност општина, па је зато потребан закон који би дао могућност Влади да интервенише", објашњава Марковић.

Буџетом за ову годину предвиђено је да министарство добије 1,1 милијарду динара. Та средства ће у току ове године бити утрошена на смањење броја запослених у органима јединица локалне самоуправе.

У министарству истичу да, због постојеће економске кризе, у 2009. нико у општинским управама на основу програма Владе неће остати без посла противно својој вољи.

ma joook. nego po novim standardima u kancelariji sa 2 PC-ja, 4 stola i 6 stolica treba da bude 8 zaposlenih. menjaju se u sedenju na radijatoru.

Видим ја да  ћемо ускоро морати да штампамо новчанице од 5 Билиона...

Државни буџет најмање оптерећују службеници у државним службама, без обзира што је тачно да општинара има превише и да по унутрашњости државни службеници се убијају од досаде ,а у исто време траже ниво плата као у Београду.

Проблем је што рибу не желе да чисте од главе. Само смањењем броја посланика на неку разумну цифру од рецимо 100 посланика и укидањем непотребних привилегија би уштедели више него да отпустимо сав вишак службеника.
Да не спомињем такозвани ''војвођански парламент'' који је представља још једну непотребну рупу без дна и неспособност власти да поново убира екста профит тајкунским лоповима.
Шта је са запленом имовине криминалним клановима ?


Зар све мора да се преломи преко леђа сиротиње ? И зар ја морам да браним жуту радничку класу која се докопала послова по општинама и другим јавним предузећима ? Без обзира на политичку нетрпељивост, они су стварно ситна риба у целој причи и жао ми је тих људи.Они ће добити ногу у дупе, а хоштаплери и мафијаши ће наставити своје.   

********************************************

Кримоси пуне будзет
Усвајањем закона о заплени нелегално стечене имовине у државни буџет могло би да се слије више од милијарду евра

БЕОГРАД - Луксузне куће, ресторани, сувласништва у хотелима и бутицима, приватне фирме, рачуни у иностраним банкама... Ово, али и много више од тога могло би да се слије у државну касу која је, како се процењује, разним криминалним работама оштећена за више од милијарду евра!

У последње две године списак ухапшених директора, бизнисмена, судија, адвоката, малих привредника, професора, полицајаца и челника јавних предузећа прилично је импозантан. Укупно се пред лицем правде нашло више од 300 особа, припадника разних мафија - стечајне, дуванске, ГСП мафије, царинске, друмске, нафтне, полицијске, професорске, аутомобилске, докторске, гробљанске, па и фудбалске. Сви ти поступци још су у току, а њиховим окончањем и евентуалним пресудама држава би, према новом закону, могла сасвим солидно да напуни буџет.

Најобимнији предмет према броју оптужених је "стечајна мафија", у ком се 36 оптужених терети за 105 кривичних дела, а штета коју су нанели малверзацијама у привреди процењена је на 50 милиона евра. На оптуженичкој клупи су и припадници неколико криминалних група које су се бавиле шверцом цигарета, а на терет им се ставља да су оштетили српски буџет за више десетина милиона евра. Због корупције на царини, примања мита и злоупотребе службеног положаја и кријумчарења оптужено је 28 особа. Ова организована криминална група, на име неплаћеног пореза и царине, оштетила је државу за више од 10 милиона евра.
Припадници "друмске мафије" су, како се сумња, извршили највећу електронску пљачку у Србији приликом наплата путарина и оштетили државу за 6,5 милиона евра.

Средином јуна 2007. године ухапшено је више од 30 особа које су оверавале лажну документацију о фиктивном уласку путничких аутомобила преко граничног прелаза Батровци у Србију. Сумња се да је држава у овом случају оштећена за више од 500.000 евра. У Специјалном суду води се поступак и против групе од 21 особе, такозване нафтне мафије, за коју се сумња да је оштетила државу за више од 1,2 милиона евра.

Такозвана саобраћајна мафија показала је сву повезаност криминала и државног апарата. Саобраћајни полицајци, судски вештаци и адвокати осумњичени су да су лажном документацијом варали осигуравајућа друштва. Међу организованим криминалним групама своје место нашла је и "ђубретарска мафија". У полицијској акцији "Пожар" ухапшена су 32 члана ове криминалне групе, која је осумњичена да је разним малверзацијама присвојила више од 20 милиона евра.

Браниоци неких од најпознатијих домаћих криминалаца редом тврде да њихове клијенте нема пас за шта да уједе и да, према томе, неће много пара бити депоновано у државну касу.

Заступник браће Александра и Милоша Симовића, адвокат Желимир Чабрило, сматра да је држава морала да предвиди да се одузима имовина од сведока сарадника, јер су они "најбогатији".
- То је незаконито, неуставно и дубоко неморално! Сведок сарадник Љубиша Буха Чуме један је од најбогатијих привредника, а зна се и да други такав сведок Дејан Миленковић Багзи у свом власништву има неке камионе. Ђура Мутави, на пример, поседује на територији Србије силне куће, станове, локале на своје и мајчино име - каже Чабрило.

Што се тиче имовног стања његових клијената, Чабрило истиче да немају ништа, пошто су "оно што су имали током бекства распродали".
Специјални тужилац за борбу против организованог криминала Миљко Радисављевић тврди да је познато да "неки од окривљених поседују у иностранству значајна средства за која се сумња да су стечена криминалним активностима".

- Дошли смо до конкретних информација о томе захваљујући доброј сарадњи са колегама из иностранства - прецизирао је Радисављевић, додајући да су та средства замрзнута.

ДУГ "ЗЕМУНАЦА"  20 МИЛИОНА ЕВРА
Тројица припадника "земунског клана" Александар Симовић и одбегли Милош Симовић и Владимир Милисављевић, пресудом Врховног суда Србије, у обавези су да солидарно исплате око 300 милиона динара власнику "Делте" Мирославу Мишковићу и новосадском бизнисмену Драгославу Вуковићу, које су киднаповали 2001. и од њихових отмица ушићарили 10 милиона марака. Сва тројица су у јануару прошле године осуђени пред Специјалним судом и због отмица Милије Бабовића, Сувада Мусића и Вука Бајрушевића, на којима су заједно са осталим припадницима "земунског клана" зарадили око 12 милиона евра, које такође треба солидарно да надокнаде оштећенима. Коначни дуг се тако попео на чак 20 милиона евра, али питање је да ли ће правосудни органи икада ући у траг банковним рачунима и имовини коју поседују, јер углавном се не воде на њихова имена.

ИСТРАГА О  ПУТЕВИМА НОВЦА
Портпарол Специјалног суда Маја Ковачевић-Томић не верује у верзију адвоката по којој ниједног осуђеног припадника "земунског клана" нема ни пас за шта да уједе.
- О томе да они немају ништа непрестано смо слушали на суђењима, али то тек треба да се докаже. Новина је што смо досад одузимали украдену ствар, али се нисмо бавили претходним крађама које нису улазиле у оптужницу или оним што је било пренето на породицу. Закон сада предвиђа да се води финансијска истрага о путевима новца - каже Томићева.

Курир

treba izvrsiti i reviziju odlazaka u penziju policijaca i vojnih lica. to je glavni javni rashod. treba ti ljudi da se vrate na biro pa tek sa 65 da dobijaju penziju!!!
 jer ako moze neko da ode u penziju sa 40-45 god. i narednih 50 god. drzava da mu placa sto nista u svom radnom veku nije radio niti stvorio onda u PM i drzava i sve ostalo!

Mislim da ce se ekonomska kriza vec osetiti aprilu- maju a u Italiji i Francuskoj i koji mesec ranije....
Drzava bi trebalo da oformi sektor koji ce se baviti prognozom posledcama krize i njenim eventualnim sprecavanjem.
kako  se stopa zaposlenosti ne bi smanjivala, poslodavac moze u skladu sa zakonom da zaposli odredjeni veci broj radnika, i time bi imao vece poreske olaksice.

Pre neki dan, predsednik javne komore je izjavio da su oni oformili sektor za resavanje ekon.krize i da se oni sastaju pocevsi od decembra jednom mesecno.Da li je to dovoljno???

"javne komore" mislis privredne?
ma oni ne znaju ni gde su ni sta da rade! imamo ministre koji rade po diktatu i jedino znaju kako da raspodele strane donacije izmedju sebe. umesto donacijama da pokrenu proizvodnju, oni time pokrivaju budz.deficit, plate prosvete, zdravstva i drz. uprave.

evo npr.

"Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno", kazao je ministar.
ne mogu da zamislim da on radi u nekoj priv. firmi? pa da kaze sefu "e izvini,ne mogu da ti kazem nista jer nemam info, podatke, saznanja, ne znam nista ustvari!
pa prvo bi ga obezbedjenje pretuklo jer je glup a onda bi ga sutnuli u kanalizaciju i zavarili saht!
pa za sta je ovaj kreten placen? da prepisuje strane izvestaje ili da sprovede sopstveno istrazivanje?
"imamo iskustvo iz zemalja u okruzenju" 

Када се бесна руља буде дигла,срушиће Београд...

Таман да кренем у робну набавку... 

Strah kao posledica ekonomske nestabilnosti u Srbiji
Otkaza se plaši polovina zaposlenih
Autor: Verica Dragić | Foto:Northfoto | 19.01.2009. - 05:00


Nedavna istraživanja pokazala su da skoro polovina zaposlenih u Srbiji misli da postoji mogućnost da ove godine izgubi posao zbog ekonomske krize, a političari kao da ne razmišljaju o posledicama takvog uverenja, koje, kako kažu stručnjaci, mogu biti katastrofalne. Naši političari nisu čak pokazali zabrinutost zbog toliko zastupljenog osećanja nesigurnosti građana zemlje koju vode. Predstavnici vlasti izjavljuju da će kriza biti teška, ali da će se lako prebroditi, da će nas to ojačati i da neće biti otkaza, ali ništa ne čine kako bi zaista pokazali da zaposleni ne treba da strepe.

Vlada Srbije tvrdi da je očuvanje radnih mesta prioritetni zadatak u 2009. godini, a kako će i koliko uspeti da privoli poslodavce da zadrže postojeći broj zaposlenih - nije poznato. Smanjenje plata i gubitak posla najbolnije su posledice ekonomske krize po građane Srbije. Poslodavci širom zemlje su u poslednja dva meseca otpustili veliki broj radnika pod izgovorom krize, najavljujući mogućnost i daljih otpuštanja.
Srbija je peta na listi u svetu po broju onih koji misle da bi mogli da izgube posao u 2009. godini, a na sedmom po najvećem broju pesimista. Na skali stresogenih događaja Svetske zdravstvene organizacije, jedan od najgorih i najtežih jeste gubitak posla.

Cena lažne sigurnosti
Sociolog Milovan Mitrović kaže za „Blic” da je realan podatak o broju nesigurnosti radnih mesta, a samim tim realan je i strah.
- Mi smo društvo koje prelazi iz sistema gde je radno mesto jedino bilo sigurno i idemo u suprotno. Istraživanja u zapadnim zemljama pokazuju da se svi plaše gubitka posla. Iznad tog straha veći je jedino strah od smrti deteta. Posledice su vrlo loše po mentalno zdravlje. Pogotovo što je to osetljiva kategorija koja ima kumulativno dejstvo - kaže Mitrović.
On podseća da je stres koji izazvan nesigurnošću radnog mesta samo jedan više jer u Srbiji ništa nije sigurno. Nesigurno je osiguranje, novac u banci, imovina pa i država u kojoj živimo.
- Svaki od tih faktora ostavlja posledice. Zato se treba pitati imali li uopšte zdravih u ovoj državi. Svi pomalo nesigurni, pomalo bolesni i pod stresom, samo što to neko lakše podnosi. I bogati su nesigurni jer im je bogatstvo problematično. Ali to je cena koju plaćamo za neku lažnu sigurnost koju smo ranije imali. Ljudi bi trebalo nekako da artikulišu svoj strah i da se na neki svoj način psihički rasterete - savetuje Mitrović.
Stručnjaci objašnjavaju da dobijanje otkaza ne znači samo gubitak plate već i nestanak samopoštovanja i javljanje osećanja bezvrednosti u društvu i porodici.
- To je na neki način smrtna presuda. Nastaju crne misli koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihičkih poremećaja. Samoubistva zbog gubitka posla su šamar čitavom društvu. Ona mogu da se spreče angažovanjem Ministarstva za rad i socijalne politike, centara za socijalni rad, firmi, sindikata. To treba da je snažna mreža za podršku koja pruža pravnu pomoć, ispituje otpuštanja i daje psihološku podršku - upozorava Žarko Trebješanin, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. On smatra da bi se zazor od odlaska kod stručnjaka smanjio kada bi postojala besplatna psihološka podrška i da bi je ljudi češće tražili. Ali takva podrška još ne postoji u Srbiji.

Pritisci na poslu
U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja kažu da nisu nadležni za zdravlje stanovnika, ali da mogu da pošalju inspekciju rada da proveri da li je neko od zaposlenih nezakonito dobio otkaz. A one koji ostaju bez posla ne zanima baš mnogo da li je to bilo zakonito ili nezakonito.
Zoran Đurić, neuropsihijatar Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, upozorava da je osećanje gubitka posla teško gotovo koliko i pritisci na poslu koje zaposleni doživljavaju od upravljačkog menadžmenta.
- Osoba koja upravlja treba da pokazuje dominaciju, ali kod nas oni često imaju potrebu i da uništavaju. Bahati su, ne razumeju zaposlene i uništavaju ljude. Psihološki karakter malih diktatora povlači nesposobnost saosećanja. A rezultati su spontani pobačaji, psihološki pritisci, hipertenzija, razdražljivost, asocijalno ponašanje. U takvom kolektivu ne zna se da li je bolje ići na posao ili dobiti otkaz - objašnjava Đurić. On kaže da oni koji trpe takav odnos na poslu strahuju od gubitka posla u vremenu kada stalno zaposlenje ne oličava neku sigurnost.
U Srbiji se preko noći može ostati bez posla, od čega strahuju najviše oni koji su vaspitavani u socijalizmu gde je radno mesto bilo zagarantovano.
- Sada je vreme kada nema garancija da ćete večno ostati na poslu. Zato oni koji imaju posao trpe razne pritiske u strahu da će ga izgubiti ako se drugačije postave. Kada dobiju otkaz, naročito oni koji nemaju aktivan pristup životu, koji ne vide kako dalje da koriste svoja znanja i veštine, osećaju se nemoćno. Postaju pasivni i reaguju napetošću, što može da se odrazi na zdravlje u obliku psihosomatskih poremećaja - objašnjava Đurić.

Neophodna podrška najbližih
Zbog napetosti na poslu ili njegovog gubitka, ljudi mogu imati jake glavobolje, hipertenziju, tegobe sa varenjem, a kod žena su česti poremećaji funkcije štitne žlezde. Ljudi koji su egzistencijalno ugroženi i ne mogu da nađu rešenje za svoje probleme mogu da dovedu sebe i do takvih promena stanja svesti da mogu pomisliti i na samoubistvo.
- Na takav će se korak odlučiti pre svega oni koji su genetski predisponirani. Zatim impulsivne osobe, one koje su nestabilnog raspoloženja. Teže oblike depresije mogu da zadese i tipove ličnosti koji se teško uklapaju u životno okruženje i loše snalaze u životnim teškoćama. Posledice stresova se ne mogu videti ovog trenutka. U ovom trenutku nema neke burne reakcije u društvu zbog krize, ali ako ne bude posla i novca, biće nemira i očaja - upozorava dr Đurić. On objašnjava da su stanja očaja prepuna osećanja bezvrednosti i suvišnosti i da, ukoliko ljudi u takvim trenucima nemaju emotivnu podršku najbližih, mogu i da obole.
- Kada nas neko odbacuje, normalne su misli da nismo dobri, da sve propada zbog nas. Ali je problem ako takve misli dugo traju. Problem našeg društva jeste što bi to stanje pritiska moglo da potraje zbog malih mogućnosti za zaposlenje, a dugi pritisci nikako nisu dobri za psihičko i fizičko zdravlje - završava Đurić.

Ojačati mehanizam odupiranja problemu
Centar „Srce” u Novom Sadu, koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava, dnevno pozove nekoliko osoba, a neretko i više od 10.
- Prošle godine imali smo 1.200 poziva i oko 300 mejlova. Najčešći razlozi su duševne bolesti, usamljenost i porodični problemi. Na odluku o samoubistvu mogu da utiču saznanja da osoba boluje od teške bolesti, gubitak voljene osobe, nagla promena u životu i naročito otkaz na poslu. Takvim osobama treba ojačati mehanizam odupiranja - kaže Ivana Srdanov, volonterka „Srca”.


Smanjenjem broja radnika ne povećava se uvek produktivnost Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto. Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.
Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto. Istovremeno, u proizvodnji osnovnih metala produktivnost povećana je 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto. Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto. U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećan i broj zaposlenih 3,4 odsto.
Tanjug


Saveti stručnjaka
- Zauzeti aktivan stav prema životu, posao kojim se bavite nije jedini mogući, rešenje ponekad dolazi i sa strane na kojoj to ne očekujemo
- Usvojiti činjenicu da niste sami, vaš problem deli mnogo zaposlenih
- Definisati svoj strah, napraviti precizno oročen plan delovanja u narednom periodu, sa alternativama
- Ponovo prelistati svoj telefonski imenik, obnoviti kontakte, sprečiti povlačenje u samoću
- Psihofizička relaksacija (šetnje u prirodi, sport)
- Potražiti emotivnu podršku najbliže okoline
- Ako je potrebno, potražiti asistenciju stručnjaka

Izvor: Blic

@plimut22: da,da pogresila sam....mislila sam na privredne komore 

Загазили смо у деведесете, али још нисмо стигли у 93' годину.  
Ако тада није срушен БГ, а народ је имао много више ''мотива, поноса, инспирације и воље'' и наравно брдо сорошевих пара које су биле намењене за рушење Слобе, шта онда очекивати данас када је народ уморан, апатичан и пасиван. А чика Сорош нема више кога да финансира да буче по трговима, јер Чеда нејаки је превише слаб, а непријатељска опозиција не долази у обзир.

pa izgleda da sada finansira samo vlast + satelite.

Па свецка криза је, нема се... 

Kriza zapošljavanja stiže u Srbiju
Zar ovo ne bi trebalo da je proslo vreme ovako
Kriza zapošljavanja sti-gla u Srbiju pre 15 godina 

dobro bela lalo, desi se da pogresi covek i ja sam nekad zpzpzpzpzzz 


da, kriza je stigla odavno i ne ide nikud 

Бенефицирани радни стаж, то је разлог зашто полиција одлази раније у пензију. И то је сасвим логично обзиром на посао који обављају. Рад у сменама, глава у торби...