Kriza zapošljavanja stiže u Srbiju :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Strah kao posledica ekonomske nestabilnosti u Srbiji
Otkaza se plaši polovina zaposlenih
Autor: Verica Dragić | Foto:Northfoto | 19.01.2009. - 05:00

Nedavna istraživanja pokazala su da skoro polovina zaposlenih u Srbiji misli da postoji mogućnost da ove godine izgubi posao zbog ekonomske krize, a političari kao da ne razmišljaju o posledicama takvog uverenja, koje, kako kažu stručnjaci, mogu biti katastrofalne. Naši političari nisu čak pokazali zabrinutost zbog toliko zastupljenog osećanja nesigurnosti građana zemlje koju vode. Predstavnici vlasti izjavljuju da će kriza biti teška, ali da će se lako prebroditi, da će nas to ojačati i da neće biti otkaza, ali ništa ne čine kako bi zaista pokazali da zaposleni ne treba da strepe.

Vlada Srbije tvrdi da je očuvanje radnih mesta prioritetni zadatak u 2009. godini, a kako će i koliko uspeti da privoli poslodavce da zadrže postojeći broj zaposlenih - nije poznato. Smanjenje plata i gubitak posla najbolnije su posledice ekonomske krize po građane Srbije. Poslodavci širom zemlje su u poslednja dva meseca otpustili veliki broj radnika pod izgovorom krize, najavljujući mogućnost i daljih otpuštanja.
Srbija je peta na listi u svetu po broju onih koji misle da bi mogli da izgube posao u 2009. godini, a na sedmom po najvećem broju pesimista. Na skali stresogenih događaja Svetske zdravstvene organizacije, jedan od najgorih i najtežih jeste gubitak posla.

Cena lažne sigurnosti
Sociolog Milovan Mitrović kaže za „Blic” da je realan podatak o broju nesigurnosti radnih mesta, a samim tim realan je i strah.
- Mi smo društvo koje prelazi iz sistema gde je radno mesto jedino bilo sigurno i idemo u suprotno. Istraživanja u zapadnim zemljama pokazuju da se svi plaše gubitka posla. Iznad tog straha veći je jedino strah od smrti deteta. Posledice su vrlo loše po mentalno zdravlje. Pogotovo što je to osetljiva kategorija koja ima kumulativno dejstvo - kaže Mitrović.
On podseća da je stres koji izazvan nesigurnošću radnog mesta samo jedan više jer u Srbiji ništa nije sigurno. Nesigurno je osiguranje, novac u banci, imovina pa i država u kojoj živimo.
- Svaki od tih faktora ostavlja posledice. Zato se treba pitati imali li uopšte zdravih u ovoj državi. Svi pomalo nesigurni, pomalo bolesni i pod stresom, samo što to neko lakše podnosi. I bogati su nesigurni jer im je bogatstvo problematično. Ali to je cena koju plaćamo za neku lažnu sigurnost koju smo ranije imali. Ljudi bi trebalo nekako da artikulišu svoj strah i da se na neki svoj način psihički rasterete - savetuje Mitrović.
Stručnjaci objašnjavaju da dobijanje otkaza ne znači samo gubitak plate već i nestanak samopoštovanja i javljanje osećanja bezvrednosti u društvu i porodici.
- To je na neki način smrtna presuda. Nastaju crne misli koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihičkih poremećaja. Samoubistva zbog gubitka posla su šamar čitavom društvu. Ona mogu da se spreče angažovanjem Ministarstva za rad i socijalne politike, centara za socijalni rad, firmi, sindikata. To treba da je snažna mreža za podršku koja pruža pravnu pomoć, ispituje otpuštanja i daje psihološku podršku - upozorava Žarko Trebješanin, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. On smatra da bi se zazor od odlaska kod stručnjaka smanjio kada bi postojala besplatna psihološka podrška i da bi je ljudi češće tražili. Ali takva podrška još ne postoji u Srbiji.

Pritisci na poslu
U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja kažu da nisu nadležni za zdravlje stanovnika, ali da mogu da pošalju inspekciju rada da proveri da li je neko od zaposlenih nezakonito dobio otkaz. A one koji ostaju bez posla ne zanima baš mnogo da li je to bilo zakonito ili nezakonito.
Zoran Đurić, neuropsihijatar Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, upozorava da je osećanje gubitka posla teško gotovo koliko i pritisci na poslu koje zaposleni doživljavaju od upravljačkog menadžmenta.
- Osoba koja upravlja treba da pokazuje dominaciju, ali kod nas oni često imaju potrebu i da uništavaju. Bahati su, ne razumeju zaposlene i uništavaju ljude. Psihološki karakter malih diktatora povlači nesposobnost saosećanja. A rezultati su spontani pobačaji, psihološki pritisci, hipertenzija, razdražljivost, asocijalno ponašanje. U takvom kolektivu ne zna se da li je bolje ići na posao ili dobiti otkaz - objašnjava Đurić. On kaže da oni koji trpe takav odnos na poslu strahuju od gubitka posla u vremenu kada stalno zaposlenje ne oličava neku sigurnost.
U Srbiji se preko noći može ostati bez posla, od čega strahuju najviše oni koji su vaspitavani u socijalizmu gde je radno mesto bilo zagarantovano.
- Sada je vreme kada nema garancija da ćete večno ostati na poslu. Zato oni koji imaju posao trpe razne pritiske u strahu da će ga izgubiti ako se drugačije postave. Kada dobiju otkaz, naročito oni koji nemaju aktivan pristup životu, koji ne vide kako dalje da koriste svoja znanja i veštine, osećaju se nemoćno. Postaju pasivni i reaguju napetošću, što može da se odrazi na zdravlje u obliku psihosomatskih poremećaja - objašnjava Đurić.

Neophodna podrška najbližih
Zbog napetosti na poslu ili njegovog gubitka, ljudi mogu imati jake glavobolje, hipertenziju, tegobe sa varenjem, a kod žena su česti poremećaji funkcije štitne žlezde. Ljudi koji su egzistencijalno ugroženi i ne mogu da nađu rešenje za svoje probleme mogu da dovedu sebe i do takvih promena stanja svesti da mogu pomisliti i na samoubistvo.
- Na takav će se korak odlučiti pre svega oni koji su genetski predisponirani. Zatim impulsivne osobe, one koje su nestabilnog raspoloženja. Teže oblike depresije mogu da zadese i tipove ličnosti koji se teško uklapaju u životno okruženje i loše snalaze u životnim teškoćama. Posledice stresova se ne mogu videti ovog trenutka. U ovom trenutku nema neke burne reakcije u društvu zbog krize, ali ako ne bude posla i novca, biće nemira i očaja - upozorava dr Đurić. On objašnjava da su stanja očaja prepuna osećanja bezvrednosti i suvišnosti i da, ukoliko ljudi u takvim trenucima nemaju emotivnu podršku najbližih, mogu i da obole.
- Kada nas neko odbacuje, normalne su misli da nismo dobri, da sve propada zbog nas. Ali je problem ako takve misli dugo traju. Problem našeg društva jeste što bi to stanje pritiska moglo da potraje zbog malih mogućnosti za zaposlenje, a dugi pritisci nikako nisu dobri za psihičko i fizičko zdravlje - završava Đurić.

Ojačati mehanizam odupiranja problemu
Centar „Srce” u Novom Sadu, koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava, dnevno pozove nekoliko osoba, a neretko i više od 10.
- Prošle godine imali smo 1.200 poziva i oko 300 mejlova. Najčešći razlozi su duševne bolesti, usamljenost i porodični problemi. Na odluku o samoubistvu mogu da utiču saznanja da osoba boluje od teške bolesti, gubitak voljene osobe, nagla promena u životu i naročito otkaz na poslu. Takvim osobama treba ojačati mehanizam odupiranja - kaže Ivana Srdanov, volonterka „Srca”.

Smanjenjem broja radnika ne povećava se uvek produktivnost Broj zaposlenih u novembru prošle godine bio je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, manji 5,3 odsto nego u istom mesecu 2007. godine, dok je produktivnost porasla 2,8 odsto. Statistički podaci pokazuju da produktivnost nije uvek porasla tamo gde je smanjen broj radnika.
Broj zaposlenih opao je u proizvodnji osnovnih metala 10,2 odsto, u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme 18,9 i u proizvodnji nemetalnih minerala 18 odsto. Istovremeno, u proizvodnji osnovnih metala produktivnost povećana je 9,3 odsto, dok je u proizvodnji radio TV i komunikacione opreme opala 0,3 odsto, a u proizvodnji minerala povećana je 238 odsto. Produktivnost je najviše porasla u proizvodnji nameštaja 39,2 odsto, ali tu je broj zaposlenih smanjen 2,7 odsto. U vađenju rude metala produktivnost je povećana 30, ali je povećan i broj zaposlenih 3,4 odsto.
Tanjug

Saveti stručnjaka
- Zauzeti aktivan stav prema životu, posao kojim se bavite nije jedini mogući, rešenje ponekad dolazi i sa strane na kojoj to ne očekujemo
- Usvojiti činjenicu da niste sami, vaš problem deli mnogo zaposlenih
- Definisati svoj strah, napraviti precizno oročen plan delovanja u narednom periodu, sa alternativama
- Ponovo prelistati svoj telefonski imenik, obnoviti kontakte, sprečiti povlačenje u samoću
- Psihofizička relaksacija (šetnje u prirodi, sport)
- Potražiti emotivnu podršku najbliže okoline
- Ako je potrebno, potražiti asistenciju stručnjaka

Izvor: Blic